marakroft na tajnom zadatku...

22.6.2010

Била је најлепша на свету...

Пришла ми је и рекла : „ Ја тебе не могу да смислим. Не подносим те још од првог разреда када си ме победила на такмичењу у лепом говору! Маштам како ћу ја тебе да победим! “

Без речи сам стајала и гледала је...а онда почела да се смејем...Постале смо добре другарице. А јесам стварно била грозна на том такмичењу. Дочепала се микрофона па не пуштам. Један део такмичења подразумевао је да се насумице изабере фотографија и на основу ње осмисли прича. Ја извукла, сећам се ко данас, ваза са ружом на столу...и распалим...тужну причу као мама је била болесна, па је ћерка хтела да је обрадује, па је средила целу кућу, па је у башти убрала ружу, па је замолила да најлепше мирише за њену маму...па кад је мама дошла...њихов загрљај...Плачу учитељице...а није била лоша прича...и тако ја победим...

И опет ми дају микрофон...е, то је већ била грешка! Развезла ја...у коју школу идем и који сам разред и ко ми је учитељица и како је у жирију и како ми је дала десетку и како ми се зове тата и како ми се зове мама и који јој је број ципела и да ову књигу коју су ми дали као награду већ имам...нешто све мислим да су ми тад узели микрофон...

У нашем дружењу било је много тога лепог. Ето, писале смо љубавне романе, па онда читале једна другој. О, како смо поносне биле на своја дела! Дивиле се једна другој и маштале о великој каријери, три метра наших књига на регалима! Прошло је доста времена, необавезна нека прича, кад ето неке старе свеске...Не сећам се назива романа, али почетак и неке делове одлично памтим:

„ Била је лепа. Била је најлепша на свету. Имала је дугу плаву косу до пола леђа и зелене очи. Њена ружичаста хаљина тек што је покривала жабице на њеним црним, чипканим чарапама. Имала је беле сандале са потпетицом од 6 сантиметара и црвену торбицу која се слагала са бојом њеног кармина.“

Плакале смо обе. Сећам се да сам мојој другарици брисала сузе и покушавала да дођем до даха од смеха...оног правог, оног како се само деца смеју...сад кад зажмурим лепо видим најлепшу девојку на свету и њене беле сандале...

Не...то није све...био је то озбиљан роман...љубавни...

Најлепша девојка на свету заљубила се у најлепшег дечка на планети. Ево њиховог дијалога:

„ Драга, да ли ме волиш?“

„ Ах драги! О томе је излишно говорити!“

„ Добро! Онда лези поред мене!“

А онда су водили љубав зрело и умешно читавих пола сата! Убрзо после тога родио се мали плод њихове љубави.

О, како смо се смејале...

Живот нас је одвео својим путевима. Никада ме није победила на такмичењу у лепом говору...а ја никад нисам написала тако добар роман. Сретнемо се понекад... и смејемо се...

01:45, 24.6.2010 Poslao Olja

ja jos uvek cekam nasu pricu:

08:44, 24.6.2010 Poslao Trešnja

Treba imati duh čoveka u sebi za smejanje...

22:58, 24.6.2010 Poslao kaya

dobro je sto se boja karmina slagala sa bojom torbice, nije strasno ako prepisem,a

23:22, 24.6.2010 Poslao Andjelina

Ružičasta haljina,žabice,crne čipkane čarape,bele sandale,crvena torbica...ajoooj!

12:01, 26.6.2010 Poslao marakroft

@Olja...kuva se, kuva...
@Tresnja...danas retko...a tako lepo i potrebno...
@kaya...vodilo se tu racuna o detaljima...ma odlocan recept sa za stajling!
@Andjelina...pa bila je najlepsa na svetu...uz sve to ide i dobar stajling...

18:53, 15.7.2010 Poslao Anonimandraga,ja

samo neka on njoj kaze /draga/pa nema uopste veze sta je obukla,bice to svuceno........