marakroft na tajnom zadatku...

25.5.2010

Хвала ти...

Поново стављаш главу на мој јастук. Бојажљиво. Нежно. Не желиш да ме узнемириш. Не преблизу. Таман толико да осетим твој дах на образу. Гледаш ме тим својим крупним очима. Ништа ти не умеш да сакријеш. У њима све пише. Таква безусловна љубав...

Ишчекивање у твојим очима. Чежња. Жеља за додиром. Нежношћу. И безусловно давање...

А све је могло да буде другачије...Могли смо да се никада не сретнемо...

Да живимо далеко, да ми недостајеш, да ме не дочекујеш, да ме радошћу не обасипаш, да хиљаде осмеха које је мени тешко измамити, никада не измамиш...

о боже...колика би то празнина била...

а јесмо...и судбина нас је везала истог тренутка...

Сећам се првог загрљаја...и поверења које се рађало...љубав...чиста љубав...

Без речи се разумемо.

Ти знаш кад сам нервозна.

Ти знаш кад сам тужна.

Ти знаш да ћутиш кад треба.

Ти знаш да ме изнервираш.

Ти знаш да ме орасположиш.

Ти знаш да ме гледаш тако, да мислим да је сва љубав света скупљена у те твоје зенице без дна.

А могло је све другачије да буде. Да ли некада зажалиш што није?

Ти говориш оно што ја желим да чујем, а шта стварно осећаш ја вероватно никада нећу знати...

Много те волим...

Хвала ти на толикој љубљви.

Хвала ти на толикој верности.

То само пас може.

Хвала ти што те имам.

17:33, 25.5.2010 Poslao Trešnja

U pravu si, to može samo pas. Ljudi nekad previše pričaju, previše očekuju a ništa za uzvrat.