marakroft na tajnom zadatku... | |
5.6.2010ЖЕЉА![]() Одавно немам жеља. Оне за породицу и моје ближње...то је друго...али жељу...моју, онако баш моју...било их је...али сам уредно успевала да их прогутам. Ево их у овој кнедли у грлу. Бар да сам имала нормалне жеље. Да скувам добар ручак...да ми веш буде бео...онако баш бео...да зимница буде уф...Не! Ја сам желела духовни мир...емотивну испуњеност...сигурност у неизвесности...радост ничим изазвану...Све сам их прогутала. Полако су престајале...а онда одустале...и оне и ја... Одавно се не радујем. Ех, средила сам ја ту радост на време! Нема радости...нема туге...просто! Јер кад сам се радовала, ја сам се много радовала...Лепо кажем себи...није радост за тебе...и добро ми је ишло... Пар оних дана...понекад дођу...навикла сам већ...бол у грудима...не могу да удахнем...кажу добро је...то је нормално...већ махинално гутам таблете и чекам... Још увек исцрпљена довлачим се до овог екрана...пребирам по словима...хоћу да мисли утопим у њих...кад гле! Реченица сасвим кратка...упитна...знам да је за мене...једноставно знам...и ето...лепо осећам да се радујем...проста, чиста, исконска...давно заборављена радост! Образе ми пали...чини ме живом...не потискујем је... О, какве су то моје туге...кад ме пар слова и знак питања учини срећном? ...и зар је битно? Моја је то радост, мој тренутак, моје зрно...не дам ту радост...ко зна кад ће опет доћи... ...и сада ја...таква каква јесам...без жеља...без радости...треба некоме да пожелим нешто... Одавно се молим да све лоше што треба да се деси, да се деси мени...то најлакше поднесесм...а све лепо...да се деси онима које волим...тада је најлепше...дакле...што се молитве тиче...ту си... Жмурим. И ћутим. И знам. Пожелеће ти све најбоље...пожелеће ти да ти се све жеље остваре... Ја не могу. Ја, овако без сопствених жеља, ничим оправдано, ничим дозвољено желим...не да добијеш...него да даш најбоље... ...да ти се никада...али никада не испуне све жеље...није твоја суштина да будеш човек испуњених жеља...ја желим ( о, да ! Ја желим! ) ...да увек желиш...и да си увек жељен... ...увек срећан...не, није то за тебе... за тебе је пуно тренутака чисте...макар и ничим изазване радости...не превише...таман толико да сваки следећи буде као први пут... Поклон: Одмотаваш шарене папире, нервирају те машне и срца...претерала сам са романтиком...ти би одмах сад и одмах све... Зато ти поклањам ВРЕМЕ... Да га имаш довољно за све...да се не бринеш што пролази...а ти води рачуна како га трошиш... Е, сад иде љубљење...не смеј се...буди озбиљан...љубим те... у оба ока... ...кад их ујутру отвараш, да их радост отвара...ако плачеш...да су сузе среће...кад их увече склапаш...да ти их спокој склапа... Можда те мало повучем за уши...Ето жеље! Моје! Лично моје! Браним се...часна реч! Откуд мени жеље? Али ваља се...мало...прво лево...па десно... Живео ти мени...
15:03, 5.6.2010
11komentara Link
Pošalji komentar { Prethodna strana } { Page 7 of 21 } { Sledeća strana } |
O meniMoj Profil Arhiva Prijatelji Foto Album Linkovihttp://www.youtube.com/http://www.youtube.com/marakroft KategorijePoslednje napisanoDavanje...Želja... Dok dan prolazi... Misao... Љубав је вечна...док траје... Била је најлепша на свету... ЖЕЉА Дирка Бајка о диву Горану ... Хвала ти... КОМЕНТАР ТРИДЕСЕТ СЕКУНДИ Полако Може ли за смех бити касно? Последња или прва... Ја никада нећу умрети Кашика Каменко Vođenje ljubavi Prijateljibezalwayschild Tresnja SRNA |