two pumpkins

ususkani u svom zadovoljstvu, vesto smo izbegavali (i i dalje isto tako vesto izbegavamo) susrete sa familijom. nije vam sad to bog-zna-sta, znam, rekli biste, ali bila sam srecna saznanjem da smo po tom pitanju veoma slicni.

u mojim razgovorima sa mojima, bundevica je poceo bivati redovna tema, raspitivali bi se kuda smo isli, pa kako nam je... moja majka, zena nekog ne toliko starog koliko mozda srednjeg kova, ophrvana emocijama, bila je srecna cinjenicom s kim sam, da me on pazi, da ga volim. suvisno je spomenuti koliko me je bundevica po ponasanju i postupcima uzasno podsecao na mog ocuha, koji vec deset godina cuva i voli moju majku. elem, obe porodice su bile daleko od nasih domasaja i mi od njihovih: roditelji u drugim gradovima, moja tetka (sa kojom zivim) na vikendici citavo leto, njegova sestra u inostranstvu...

prosao bi tako prvi mesec, ja se ponosno prsila pored njega dok je u telefonskom razgovoru obavezno dodavao da je "tu sa devojkom", pa malo pricao o meni u mom prisustvu, on redovno slao pozdrave kada bi naslutio da ja pricam sa nekim od mojih. onda bi jednog dana moja sestra, dve godine starija od mene a godinu mladja od njega, najavila da dolazi na "usce", na koncert "stinga i policije" i nekako sasvim logicno u pricu upade dogovaranje kako cemo bundevica i ja da prosetamo da se vidimo sa njom.

znam da je uzivala u ulozi izvidnika jer dobro poznajem moju sestru. takodje znam za ljubomorni bes kojim se tako zustro kod svih osim mene raspitivala odakle meni momak, meni koja sam em mladja od nje, em se "uvek zabavljala sa budalama", em jos stosta sto mi je paralo usi mesec dana... pretpostavite dozu nervoze koja me je gusila pred to kratko vidjenje.

skoro da sam odustala od njenog dolaska za beograd jer kada smo se cule poslednji put, rekla je da mozda ni nece doci. onda bi na sam dan koncerta nazvala i pitala nas je za koliko vremenski mozemo da krenemo, jer ona i drugarica stizu za dvadesetak minuta. malo je reci da sam izgorela od besa na tu najavu, da je to samo na moju sestru licilo. bundevica je samo klimnuo glavom i rekao da krecemo za koliko god vremena meni treba da se spremim. bio je pripremljen na stanje da sam ja mala seka jednog tvrdoglavog pravnika i da mi vise od icega u datom trenutku treba da cutke pristane, da tome ne pridaje vaznost, i da prvenstveno jako dobro zna ko sam ja.

koliko sam samo bila srecna kada sam nakon pesacenja kejom i bundevicinog smirivanja moje nervoze na odvratnoj vrucini, ugledala da je moja sestra tu sa draganom, koju sam mozda smatrala jedinom njenom normalnom prijateljicom. malo smo stajali tako na keju, da bismo ih otpratili sve do "usca", gde je ogromni travnjak pored setalista smesno podsecao na sastajaliste neke hipi-komune. moja sestra bi strogo njega ispitivala cinjenice o njegovom zivotu pre mene, dok je od mene crpela informacije o mom poslu, zacinjavajuci ih istim o sopstvenom, sto nikako nisam volela jer smo se bavile potpuno razlicitim strukama, koje nisu imale ama bas nikakvih slicnosti. dve rodjene sestre, koje se tri meseca nisu videle, odista nisu imale o cemu da razgovaraju. bundevica bi proturio po koju tu i tamo, na njeno iznenadjenje dodavsi kako meni moramo pod hitno naci drugi posao jer ovaj kojim se bavim nikuda ne vodi, pa pomalo pricavsi o "stingu" i muzici...

povratak sa "usca" bio je potpuno nestvaran, hodanje tom dugackom ulicom u kojoj je radi koncerta zaustavljen saobracaj, dok mu je na ledjima majce bilo ispisano "the war is on", sto mi je mamilo nanovo smejuljenje u privatnosti njegovog zagrljaja... dodao je da je sve okej, da se ne nerviram, da nije njemu bitna moja sestra vec samo ja, da je razlika izmedju nas dve vidljiva iz aviona. uvek mi je smetala cinjenica sto je ona toliko kruta i zatvorena, sto nismo nikada izgradile neki bolji odnos, iako sada vec imamo po 26 i 28 godina. plasila sam se da ce se on i naljutiti, narocito njenim peckanjem da bi bas mogao da dodje u nas zavicaj, jer je eto uskoro dekin osamdeseti rodjendan, pa bi imao priliku da upozna celu "porodicu adams". on bi se smejao mojim opisima i pojasnjavanjima situacije, mom skrivenom strahu da mozda on moju sestru, kao i svi ostali, smatra boljom i uspesnijom od mene... "pa sta znam," rekao bi potpuno ozbiljno na to, "...sto jeste-jeste, ja sam dobio ovu sa manjim sisama."

kasnije sam cula komentare da imam jako slatkog momka, pomalo debelog, ali vidi se da mu je stalo do mene i da je okej; da sam ja mnogo bleda i mrsava i da mi je kosa porasla. njega je malo povredio tako povrsan opis, jer zaista, mogli su pricati o mnogo cemu, i prestao bi me stalno zapitkivati kada cemo se ponovo videti sa mojom sestrom. postalo mu je jasno da je to najbolji komentar koji se mogao iznedriti iz njenog poimanja sveta.

uostalom, kao da je bitno, jedna je formalnost skinuta sa dnevnog reda, a mi smo mogli da se vratimo nazad svome ususkavanju u nasu vezu. sto se tice mene,prava "zaoka" od tog dana bila je sama pomisao na susret "debelog" diplomiranog ekonomiste i "sisate" diplomirane pravnice, i kako su u pravu oni koji kazu da cemo jednoga dana naci razlog da se svemu tome osmehnemo :)