Ne znam… Mislim da malo nas razmislja na ovaj nacin… I posle ove price… Osecam se, da prostite, posrano…

Zaletela sam se u stranca dok je prolazio, "O, oprostite mi, molim vas!" bio  je moj odgovor. On je rekao, "Molim Vas, oprostite vi meni; nisam vas video."
Bili smo tako uctivi, taj stranac i ja. Otisli smo svojim putem i pozdravili se. Ali kod kuce se pricala drugacija prica, kako smo tretirali svoje voljene, mlade i stare. Kasnije toga dana, dok sam spremala veceru, moj sin je stao iza mene vrlo tiho.
Kad sam se okrenula, gotovo sam se sudarila s njim. "Makni mi se s puta!" rekla sam uz viku.
On je otisao, a njegovo malo srce se slomilo. Nisam shvatila koliko sam ostro govorila.

Dok sam lezala budna u krevetu, tihi Bozji glas mi je progovorio, "Dok si delila sa strancem uobicajenu uljudnost, tvoja porodica koju volis, bila je povredjena. Idi i pogledaj na kuhinjski pod, naci ces cvece pored vrata. To cvece je tvoj sin doneo za tebe. Ubrao ih je sam: ruzicasto, zuto i
plavo. Stajao je vrlo tiho da ne pokvari iznenadjenje, nisi videla suze koje su ispunile njegove male oci."
Tada sam se osetila tako malenom, i suze su mi pocele teci niz lice. Tiho sam otisla i klekla pored njegovog kreveta; "Probudi se, maleni, probudi se," rekla sam. "Jesi li ti ubrao za mene ovo cvece?" Smesio se, "Nasao sam ih napolju, kod drveta. Ubrao sam ih zato jer su lepi kao ti. Znao sam da ce ti se svideti, posebno plavi."
Rekla sam, "Sine, jako mi je zao sto sam se onako ponela danas; nisam trebala da vicem tako na  tebe." Rekao je, "O, mama, u redu je. Svejedno te volim." Ja sam rekla, "Sine, i ja tebe volim, i volim cvece, posebno plavo."

 PORODICA
Jeste li svesni da ako umremo sutra, firma za koju smo radili, lako nas uskoro moze zameniti.
Ali porodica koju ostavljamo iza sebe osecala bi gubitak do kraja njihovih zivota. I molim te, razmisli, unosimo se u posao vise nego u svoje porodice, zar ne? mislis  da to nije mudro  ulaganje Dakle, sta je sustina  price?
Znas li sta znaci rec porodica?

FAMILY
FAMILY= Father And Mother I  Love You

E, da danas mladji andjeo napuino 15 meseci... Godina i 3/4 druge godine. Pa vi sad vidite. Nije mala stvar.

 ga taja

U MODROJ ZORI

By Daleka obala

U modroj zori… U mirisima tijela…

Ona je do mene… Na mojim rukama spi.

Pod nas se prostrla postelja bijela…

U zraku, nad nama, igraju njezini sni.

Udahne glasno i naglo se prene,

Ruke mi stavi na dlan…

Primakne glavu josh blize uz mene

i opet klone u san…

Jutarnji san, ljubavni san!

A vreme tece i ja moram poci,

lagano ustajem, ne zelim buditi nju…

Zadnji put gledam usnule oci,

mozda je susretnem u nekom buducem snu.

U snu se okrece, usne mi nudi,

Poljubac jedan za kraj…

Zamolim sunce da je ne budi,

neka obuzda svoj sjaj…

Dolazi kraj… dolazi kraj.

A ja sam zelio da budem sa njom…

Da zavirim malo u njezine sne.

Da zauvek zaspim, da je zauvek ljubim…

I da nikad ne odem od nje.

P.S. Ne znam zasto se prvi put nije videlo, ali evo opet

U MODROJ ZORI

By Daleka obala

U modroj zori… U mirisima tijela…

Ona je do mene… Na mojim rukama spi.

Pod nas se prostrla postelja bijela…

U zraku, nad nama, igraju njezini sni.

Udahne glasno i naglo se prene,

Ruke mi stavi na dlan…

Primakne glavu josh blize uz mene

i opet klone u san…

Jutarnji san, ljubavni san!

A vreme tece i ja moram poci,

lagano ustajem, ne zelim buditi nju…

Zadnji put gledam usnule oci,

mozda je susretnem u nekom buducem snu.

U snu se okrece, usne mi nudi,

Poljubac jedan za kraj…

Zamolim sunce da je ne budi,

neka obuzda svoj sjaj…

Dolazi kraj… dolazi kraj.

A ja sam zelio da budem sa njom…

Da zavirim malo u njezine sne.

Da zauvek zaspim, da je zauvek ljubim…

I da nikad ne odem od nje.

E, da to u prethodnom postu bila je lepota. Ali... Najvece ali na svetu... I od zaista prelepe Sinead ima nesto sto mi vise prija... Moja tvrdjavica... Najlepsa i najvrednija stvar na svetu...

MOJA TVRDJAVICA

Okreni, obrni... lepa i tacka. Po skromnom osecaju moga oka pred vama je najlepsa zena na svetu... Od onih koje sam imao priliku da vidim. Mnogo je lepih... Sinead je najlepsa...

Tako oci kazu...

Josh boli... I dalje je prazno... Mnogo prazno... Ne prolazi... Proslo je sest meseci od kada Drazen Jeolvac nije vise sa nama. Sklopio je svoje oci... Udahnuo poslendji put... I otisao... Tog 20. marta. Neki se siguran sam secaju...

Zbog postovanja i zahvalnosti koju mu dugujem za ovo sto sam postao i danas pisem o njemu.

Ne bih da se ponavljam, ali kratko Drazen je imao ulogu vaspitaca kroz vreme kada je pubertet najvise drmao. Hocu da kazem da sam kopirao njegove forice, uzivao u nekim stvarim akoje je on preporucio... A onda smo nekako zajedno odgajali decu. On svoje, ja svoje... Zapravo zajednicki... Imao sam neophodan oslonac kada mi je bio potreban. Svasta smo prosli zajedno... I tako... Nedostaje mi... I sve mi se u stomaku skupi i vristao bih najradije kada slucajno naletim na neke fotke... Onda krene lavina da se razvija... I mnogo mi nedostaje... I eto... Sest meseci... Pola godine... Nema ga... A sve mislim tu je... Samo je negde otisao... I vratice se...

E onda proradi svest... Znam da nece... I onda sam sjeban... Maksimalno...

I nista...

Ovo je za tebe Drazene... Za sve sto si pruzio i sto si ucinio u mom odrastanju i lepom delu mog zivota...

Pozdravljam te...

Uz pozdrav za ekipu...

Ponovo sam sludjen. Novo iskusenje. Vecita borba. Vidim joj u ocima gorucu vatru. Sve mi jasno. Savrseno razumem poglede i gestove. Kako da ne ispadnem skot? Da cutim i pravim se lud – ne izgleda mi posteno… Da joj direktno kazem da sam nedohvatljiv – ne mirise ukusno…

Premlada je… Naivna… Idelizovala me je… Napravila neku sliku… I jasno joj obrazi porumene kada samo prodjem kraj nje.

Opet sam pogresio… Nije trebalo da budem opusten i otvoren. A ne umem da budem neko drugi.

 Oni koji se ovde normalnim nazivaju gledaju me u cudu. ``Zar je moguce da ne primecujem? Mala je gotova, covece. Mazno si je… Sta cekas?``

Pravim se lud… Ne odgovaram na prozivke… Sve u zajebanciju okrenem. A oni me opet gledaju u cudu. ``Nema sanse sa cu joj oprostiti``.

E, zemljaci nemam joj sta oprostiti. Nikakav greh nije pocinila. Cak je slatko to sto joj se desava. Slatko i tesko u isti mah.

I onda opet kljucno pitanje. Sta da radim? Kako da ne povredim to naivno srce. Da ga pustim da se hladi. Da odradim ulogu skota na neko vreme? Ne mogu to. Nije OK. Nemam resenje. Prosto nemam. Ne vidim ga i ne uspevam ga smisliti. A vreme ide. Gledam joj u ocikma gorucu vatru. Nevesto pokusava da zapocne konverzaciju… Zacuti kad god prodjem pored nje. Toboz se zamisli. Ne zna sta je ono htela da kaze.

I opet odcutim. Ne znam sta da kazem. I idem dalje… Nadam se da ce se pojaviti neko vredan i dodirljiv za nju. Ja sam daleko. Mnogo daleko. Pola njenog zivota daleko…

Srecu joj zelim… Iz casa u cas.

Vidim prijala vam je storija o osmesima.

I meni vala. Lepo se bilo setiti.

U to ime kad stigoh do svojih lepotana – obrijah se. E, sad vi retki koji ste imali priliku da me odgledate – prepustite se I zamislite kakav sam sad…

I eto novih osmeha… za novi lepi dan…

Pomocnik u minus fazi raspolozenja opet je pronasao put do mojih usiju, misli, duse.

Ovoga puta Haustor je zasluzan za moj beg iz down-a. Mnogo mocni stihovi za mnogo mocan dan. A, nije izgledalo kao da cu biti svoj na svome today. Naprotiv.

``… Pa da ti stavim karte na stol, ja bih najradje hodao gol…

Pa da ti stavim karte na stol, ja bih najradje hodao gol…

O –o – o… tako bih rado hodao gol.

Skidaj se, skidaj se, ulice su sigrune

Skidaj se, skidaj se, ulice su siroke… Ulice su slobodne``

Pa, ponekad bih stvarno skinuo svu garderobu sa sebe. Dodje mi. Kako god. Zasto me je bas ova pesma digla? Naravno, zbog secanja na nesto slatko i davno proslo.

Cesto pisem o sebi kao decarcu… valjda zato sto se tog doba najradije secamJ Pa tako i danas setih se prijatnih trenutaka.

Nego, da ne trosim vreme na uvod…

Tu smo u nejnoj sobici… Toploj…

- Ako hoces da to uradimo, svlaci se…

(Soba vise nije topla… prevruhe je… Bum, bum, bum… Treskanje kroz organizam… Ma, znate vec)

A ja… Necu da to uradimo… Ne znam zasto, ali rekoh da necu. Neki jaci od mene tinejdzera iznutra se oglasio.

Gleda me u cudu. Bila je sigurna da hocu (bas kao sto bi svi hteli).

Ja stojim u cudu… Bio sam siguran da hocu. Bas hocu. Zelim…

Al` rekoh nesto drugo…

E, taj jaci od mene je izvadio stvar.

Necu da to uradimo… Hocu da vodim ljubav sa tobom!

Bomba. I to pravo iz mojih usta. Stvarno sam bio zbunjen…

Na kraju je ispalo superJ

Sad kada razmislim o tome shvatim da me, protivno svim pravilima prirode za taj period odrastanja, kroz zivot vodila emocija.

U poslednje vreme ponekad pozovem i racio da se posavetuje sa srcem i da zajedno donesu pravu odluku… Jer kao nisam vise decaracJ Ali umem tako da se nosim.

I eto da kojim slucajem nemam muziku u kolima danas bih bio narogusen… A, ovako… Setih se, podsetih se, osmehnuh se… I ode dan u osmehivanju… Sto i vama zelim…

Ok. Hajde da malo proputujemo kroz Ohrid. Moze?

Dobro. Vezite se… Polecemo! Letnja terasa...

I pogleda na drugustranu

Pozornica...

Autobusko preduzece Galeb Ohrid

Pa jos malo zivih bica...

Samuilova tvrdjava

A kad ogladnis postanes Homer Simpson

MMMMM.... Doughnut

Retka zverka iz porodica rok akrepa, Bela zmija, progmizala je Beogradom. Malopre prodjoh pored tašmajdanskog terarijuma i primetih oblak ekstremno pozitivne vibracije kako, evo skoro 24 sata po održanoj predstavi, još para atmosferu.

Ovo nije bio koncert kao ostali koncerti. Ovde je bilo nepodnošljivo mnogo dobre energije. Iako sam spremajući se uspeo da ubedim sebe da ne bi trebalo očekivati nešto specijalno, shvatio sam da nisam bio u pravu. White snake – bilo je i više od specijalnog. Neopsivo dobra svirka. Sat i četrdeset pet minuta ’’jedenja’’ instrumenata, isti prodorni vokal Dejvida Koverdejla. Mnogo dobro.

Tasmajdan. Nedelja vece. WHITE SNAKE svirka za nas.

E, to necu propustiti.

Bice slika i impresija (pozitivnih nadam se).

Obecao sam da ce fotke sa duple rodjendanske zurkice biti postavljene kada se otklone neki kvarovi na racunaru. Eto, doslo je i do toga.

Skrecem paznju na natpis na majci koju je dobio na poklon.

I naravno da ne bude da zapostavljamo starije. Mada najiskrenije njega je bilo pretesko uhvatiti i uslikati tokom zurke. Torta je cudo, pa smo uspeli.

Toliko. Da ne bude da ne ispunjavam obecano.

Nekako nikako i niodakle. Bum. Pravo u celo. U sred duse. Otrese me neki djavo. Neshto?!

Jedva se od udarca pribrah. Shta bi ovo, pomislih. Slushah kosti kako prshte dok je prodiralo. Metak?? Ne verujem. Ne boli. Ni trunku. Samo je neshto cudan osecaj. Nepoznat. Ili zaboravljen. Neprijatan u svakom slucaju. Ko ce ga znati.

E, bato ovo niko ne sme da uoci. Ostace neprimeceno za oci okoline. Namestih facu i drzim je uspeshno. Veshto!

Kapiram. To su visoke neke sile. Najvishe. Cenim da je tako. Nije mi teshko, jos manje mi je lako. Naopako. Shaljem osecaj da ode. Daleko negde. I da se, ako moze, nikada vishe ne vrati!!

Danas nam je divan dan... Starijem andjelu rodjendan. I tako, proslo je 11 godinica. Pokloni su podeljeni na zajednickoj zurci naravno, mama i tata su i za danas imali spremnu po neku sitnicu... A bogami i kuma. RODILA NAM KUMICA!!!

I sta reci...

Happy, happy people

Znas kad si se sve skurci. Eto dos`o i taj dan. Sto sam se koji moj i budio ovoga jutra???

Rasprava o himni. Boze pravde ili ne? U principu, a i van principa, boli me bre uvo. Nisam od tih tipova koji ce se vezati za himnu. Jednostavno nisam…

Ispadoh ludak sa nedostatkom nacionalnog integriteta i ne znam sta sve ne. Ajme, al me ispreskakase ljudi s kojima delim office svakodnevno. Ne svi naravno i, na srecu ne samo mene. Imam istomisljenike. I oni ga najebase. Tesko je raspravljati o temi koja te bas, bas ne zanima, ali moralo se. Kao sto rekoh ispadoh ludak. E, nece moci gospodo. Ajmo u debatu.

Ako vas bas zanima imam kandidata i znam sta bih najradije slusao kao pesmu pred pocetak svake utakmice ili kad god je prigodno da se svira himna. Ne zelim da nabrajam, ali ne vredi. OK. Drage moje kolege patriotski nastrojene – custe li vi kada za Jovana Ducica? A, znate po koji njegov stih? E, tu sam vas cek`o. Kao da smo malo neobrazovani, a? Culi smo za Boze pravde i to je sad najbolja moguca pesma. Znamo za Tamo daleko i Mars na Drinu i tu se zavrsava spisak kandidata. E, pa dragi moji vec pomenuti Jovan Ducic napisao je poodavno pemu Ave Serbia. I eto ona mi se bas svidja. Kad je nadjete i procitate mozemo da razgovaramo na tu temu.

To bre. Opiso nas covek onako na pravi nacin, cini mi se. Ali, to je vec subjektivna stvar. Znam jos milion stihova koji na bolji nacin govore o ovom narodu ovde. Eto znam. Desilo se da se primim na poeziju jos u osnovnoj skoli.

Snadje se kolega ukuca ime pesme u google inadje stihove. Ajme, majko!!! Sto li sam i pominjao pesmu.

-          Ma sta je bre ovo. O kakvom suncu na zastavama ovaj prica? Kakva krv, kakvo mleko. Pih. Ovo da bude himna. Ma jok. Boze pravde je zakon. Jel` znas ti koliko su jake reci u Boze pravde.

-          Znam – rekoh. – I po meni nisu ni blizu jake kao ove. I boli me bre uvo za himnu. Zar je potrebno da o tome raspravljam sa ljudima koje vidjam svaki dan. Imas svoj stav. Postujem. Imam i ja svoj i necu ga menjati. I, onako usput, pronadji Baladu o Stojkovicima. Napisao je Ljuba Simovic. Ne moze da bude himna, ali i ona govori o ovdasnjem narodu mnogo, mnogo. A, rado bih slusao i Stairway to heaven, i Riders on the storm i svasta jos. A u principu i van njega bas me briga. Ni Hej Sloveni nisam birao i nisam mnogo mario sto je to, a nije nesto drugo. I lepo mi je odgovarala. Meni je bas svejedno.

Ostadose upitnici kolegama nad glavama, a ja ostadoh da mrzim ovaj dan.  Sto li sam se i budio?