7/11/2012 - Slučajan susret
Sreli su se slučajno. Što se njega tiče. U želji da razbije monotoniju jedne obične večeri, te da s nekim proćaska dok mu dim cigarete bude rezao pluća, pronašao je još jednog pušača u okruženju. I pušili su... I ćaskali. Više on nego ona. Tek sada, kada se mislima okrene tim prvim trenucima poznanstva, priseća se njene zatvorenosti. I nekih tragova želje da se otvori. Nije imao planove, nije razmšljao u tom pravcu, tek prijalo mu je da, s vremena na vreme, podele neke dokone minute. Ne zna o čemu je ona mislila.
Drugi (možda treći) put tragovi želje da se otvori prerasli su u tiho i spontano otvaranje. Od slučajnog susreta brzo su stigli do nove tačke. Tek tako. Bezazleno. Prijatno. I ređale su se cigarete. I ređali su se prijatni minuti. Onda su otišli na kafu. I proveli više od nekih minuta. Pretvorilo se u duže periode. A opet kratke. Prekratke. Uplašio se činjenice da počinje da gori za tim glasom. Dobro se uplašio. Ne zna da li se i ona uplašila.
Otvorio se potpuno. Do najdubljeg dna. Bez mnogo muke. Hteo je da sazna što više. Iz njegovog ugla dobijao je informacje na kašičicu. Kao da je to što se dešava bolest (ko može reći da nije?), pa prima svoju dozu lekića. Gutao ga je uhom. Bez vode. Klizio je kao nijedan raniji lek. Glatko i prijatno. Voljno. Opet su bili na kafi. Novoj. Istoj. A potpuno durgačijoj. Iz njega su reči same izlazile. Izlazile su i iz nje. Prijatne, pitke, mile... Ne zna kako je ona doživela njegove reči.
Počela je da mu nedostaje. Doza koju je primao bila je sve manje dovoljna. Njom se, ipak, morao zadovoljiti. Bez pritiska, mislio je. Samo neka ide. Svojim putem. Hteo je da se prepusti. Bilo čemu. Samo da ga već jednom ponese. Na jednu ili drugu stranu. Gušio je samog sebe. Previše je razmišljao. Prepreviše. I još malo preko toga. Uselila se u njega. Na njegovo zadovoljstvo. Nije znao da li i on njoj nedostaje u trenucima kada su daleko jedno od drugog. Nije znao da li se i on uselio u nju.
Važno!
Ona je lepa. Natprosečno. Njemu to nije bilo bitno nijednog trenutka. U njoj je video nešto drugo. Nije znao šta ona u njemu vidi.
A, sreli su se slučajno. Zbog cigarete. 
:: Obavesti prijatelja!

O meni

Cesto ljubav tako prelazi neosjetna preko veceri... U svjetloplavom, bojom usana, hladan pogled preko ramena i opreznost do novog susreta. Ne trudi se da budes jedina, na trudi se da budes jedina. Mrtva lica govore jezikom rijetkim i nerazumljivim i tu nema mesta za tebe, a kad suze igraju razlozi se povlace pred iskusenjem da se zaboravi... I da borba nikad ne, ne ugasi prolece u tvom srcu i da uspes. Bez mene.


Poslednje objavljeno
Meni

Prijatelji
Linkovi

    Post 2 od 104
    Prethodna strana | Sledeća strana