Cesto ljubav tako prelazi neosjetna preko veceri... U svjetloplavom, bojom usana, hladan pogled preko ramena i opreznost do novog susreta. Ne trudi se da budes jedina, na trudi se da budes jedina. Mrtva lica govore jezikom rijetkim i nerazumljivim i tu nema mesta za tebe, a kad suze igraju razlozi se povlace pred iskusenjem da se zaboravi... I da borba nikad ne, ne ugasi prolece u tvom srcu i da uspes. Bez mene. https://www.blogoye.me/samojedino/ sr Sat, 18 Jul 2026 14:56:29 +0200 BlogOye! Ako te već nisam poznavao ovih premnogo godina i kad već sve te hiljade dana nisam znao da postojiš... Otkud ti sad? Sudbina si? Ili si usud? Šta ćeš tu? Ko ti je dao pravo da se šepuriš haustorima moje glave, i da te čak i u azri ima? I odakle ti ideja da hodnike misli napustiš i švrćkaš mi se po sobi? I to tako neprestano... Sudbina? Ili usud? Ja tebe nisam tražio, a opet sam te našao. Ili si ti mene našla... I kad već nisam hteo ništa od ovoga, zašto se dešava? Sudbina? Ili usud pre? A to crveno meso, dva santimetra od ožiljka... Otkud mu moć magneta? Zašto se to u želju pretvorilo? Iskonsku želju... Sudbina? Ili će biti usud pre? Ta hladnoća, pa ta vrelina, taj kovitlac misli što praviš... To dođi, pa beži, te pružene ruke i te ruke koje me odguraju... Taj prijatni haos, taj neprijatni haos što praviš. Sudbina? Usud? Ne znam šta je. Al’prija! I ne prija! Thu, 29 Nov 2012 15:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/samojedino/97414/ Sreli su se slučajno. Što se njega tiče. U želji da razbije monotoniju jedne obične večeri, te da s nekim proćaska dok mu dim cigarete bude rezao pluća, pronašao je još jednog pušača u okruženju. I pušili su... I ćaskali. Više on nego ona. Tek sada, kada se mislima okrene tim prvim trenucima poznanstva, priseća se njene zatvorenosti. I nekih tragova želje da se otvori. Nije imao planove, nije razmšljao u tom pravcu, tek prijalo mu je da, s vremena na vreme, podele neke dokone minute. Ne zna o čemu je ona mislila. Drugi (možda treći) put tragovi želje da se otvori prerasli su u tiho i spontano otvaranje. Od slučajnog susreta brzo su stigli do nove tačke. Tek tako. Bezazleno. Prijatno. I ređale su se cigarete. I ređali su se prijatni minuti. Onda su otišli na kafu. I proveli više od nekih minuta. Pretvorilo se u duže periode. A opet kratke. Prekratke. Uplašio se činjenice da počinje da gori za tim glasom. Dobro se uplašio. Ne zna da li se i ona uplašila. Otvorio se potpuno. Do najdubljeg dna. Bez mnogo muke. Hteo je da sazna što više. Iz njegovog ugla dobijao je informacje na kašičicu. Kao da je to što se dešava bolest (ko može reći da nije?), pa prima svoju dozu lekića. Gutao ga je uhom. Bez vode. Klizio je kao nijedan raniji lek. Glatko i prijatno. Voljno. Opet su bili na kafi. Novoj. Istoj. A potpuno durgačijoj. Iz njega su reči same izlazile. Izlazile su i iz nje. Prijatne, pitke, mile... Ne zna kako je ona doživela njegove reči. Počela je da mu nedostaje. Doza koju je primao bila je sve manje dovoljna. Njom se, ipak, morao zadovoljiti. Bez pritiska, mislio je. Samo neka ide. Svojim putem. Hteo je da se prepusti. Bilo čemu. Samo da ga već jednom ponese. Na jednu ili drugu stranu. Gušio je samog sebe. Previše je razmišljao. Prepreviše. I još malo preko toga. Uselila se u njega. Na njegovo zadovoljstvo. Nije znao da li i on njoj nedostaje u trenucima kada su daleko jedno od drugog. Nije znao da li se i on uselio u nju. Važno! Ona je lepa. Natprosečno. Njemu to nije bilo bitno nijednog trenutka. U njoj je video nešto drugo. Nije znao šta ona u njemu vidi. A, sreli su se slučajno. Zbog cigarete.  Wed, 07 Nov 2012 17:51:00 +0100 https://www.blogoye.me/samojedino/97280/ Petsto reči da posložim i još trista da nabacam. Biće malo! Za to što je u srce stalo. Čudo služi da uplaši, čudo služi da nasmeje, čudo služi da zbunjuje. Takvo je i moje čudo. Moje čudo, ko sva čuda, al' drukčije od svih čuda. Luta tuda. Po grudima. Najčudnije čudo čuda. Ja ne sanjam moje čudo. Drugo bude. Budan ležim, vetar slušam dok udara u prozore. Sve do zore. Čudno mi je čudo moje. Misli mi se njega boje. Srce mu se jasno nada. Čudo mi je mnogo draga. Rekoh čudu da je čudo moralo je to da zna. Neću čudo da izgubim, a ne mogu da ga imam. Čudo jedno.  Ja o čudu glasno ne smem! I odatle - eto pesme. Sakrijem ga pod rebrima  i nosim ga tako svuda. Tog mog čuda. Sun, 04 Nov 2012 01:16:00 +0100 https://www.blogoye.me/samojedino/97252/ Odlicno se rastajem, dobro masem sa perona. Od malih nogu vjezbam po kolodvorima. Imam adresu izmedju i tecno govorim na pola, u jednoj ruci osmjeh u drugoj kofer od kartona. A da bas mogu birati u sto se reciklirati bio bih stijena ili veliki kamen. Da bas mogu birati... Fri, 21 Sep 2012 10:54:00 +0200 https://www.blogoye.me/samojedino/97076/ Mora da je bio neki stvarno divan san, kad tako divno pocne dan. U daljini zvona, zvuce kao Oda radosti rublje sa balkona ima boje tvoje mladosti. Al' u tebi jos je noc, drukcija od drugih noci! Sanjala si da si sretna, da si sretna... Nekako mekan je zrak, u njemu ostavljas mirisan trag osjecas ljubav za sve sto te pogledom prate. Ti si osmjeh sto koraca pored tresnje rajskog placa, tako jednostavna jesi da svi strahovi su smjesni... A kraj, nista ne predstavlja za te, i svako te, umjesto pozdrava, pita kad ces opet doci. Sanjala si da si sretna...    Wed, 19 Sep 2012 16:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/samojedino/97060/ Korak I - Pozovess komssinicu na kafu. Korak II - Komssinica dodje na kafu! Korak III - Komssinica popije kafu. Korak IV - Komssinica ode! Tue, 18 Sep 2012 12:24:00 +0200 https://www.blogoye.me/samojedino/97053/ I zato što volim ovaj život Znam da ću voleti smrt takođe. Dete zaplače kad Majka ga od desne dojke Odvoji, da bi već sledećeg trenutka U levoj našlo Utehu. Mon, 17 Sep 2012 01:28:00 +0200 https://www.blogoye.me/samojedino/97041/ Moje su baterije "overloaded" samo od saznanja da ponovo mogu da ccitam produkte glava meni dragih bitja. One kojima glas znam - kao da ccujem. Kao da su tu. Narazgovaramo se. Nedostajaste. BASS! Sve mi se bass nessto mota po glavi ova pesma EKV iz naslova posta... I sta jos da kazem? Tvrdjavica je na mestu. Ne ljuljaju je nevremena ova... Masem i poljupce saljem. I... Drvo, hvala za ovo! Sat, 15 Sep 2012 20:58:00 +0200 https://www.blogoye.me/samojedino/97027/ Kissa. Polivala je jucce. Ostadoh suv! Lagano s posla kuci. U susret mi mile. Neki. Ccudni. Uglavnom vodechi likovi srpskog niskobudzzetnog filma ``Kupam se jednom meseccno`` s radnim naslovom  - ``Trebalo ne trebalo``. Uglavnom kazzem. Videh i gospodju. Full doterana. Ponosna. Uzdignuta ccela. Kraj nje. Dete. Sin, pretpostavljam. Mozzda 13, 14 godina. Nosi zastavu. Plavu. I kisne. Ja. suv! Znam. Dala mu motku sa krpom u ruke. Da oseti i on. Ssta znacci raditi. Oko mi kaze. Ima tu jos zastava. Plavih. I crnih. Sa mrtvacckim glavama. Uf. Boze saccuvaj. I sve u rukama. Onih ccudnih. Ssto kisnu. I mile. Mokri. A, svi nasmejani. Stotinjak vilica = 32 zuba. Optimisticno. Kisnu. I smeju se. Nose zastave. Ja i dalje suv. Nije im jasno. Em idem u kontra pravcu. Onako. Kroz njih. Em su oni mokri. Ja. Ne. Vidim da im nije jasno. Nissta bass. Ali su tu. Mile. Onako ccudni. Mnogo ih je. Tih ssto im nije jasno. Nissta. A, ja. Suv. I sve znam. Gleda me sa bilborda. I bandera. Onaj dasa. Kazze da je... Na mojoj strani. Nisi majstore. Ne. Na mojoj. Zato i ne kisnem. Moja strana je druga. Ja zivim na sunccanoj strani. Ulice. Beograda. Srbije. Na sunccanoj strani mozga! Wed, 07 May 2008 08:25:00 +0200 https://www.blogoye.me/samojedino/41506/ Dobro dosao na svet Aleksandre Petkovicu Sun, 27 Apr 2008 14:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/samojedino/40843/