4/11/2012 - Čudova pesma
Petsto reči da posložim
i još trista da nabacam.
Biće malo!
Za to što je u srce stalo.

Čudo služi da uplaši,
čudo služi da nasmeje,
čudo služi da zbunjuje.
Takvo je i moje čudo.

Moje čudo, ko sva čuda,
al' drukčije od svih čuda.
Luta tuda. Po grudima.
Najčudnije čudo čuda.

Ja ne sanjam moje čudo.
Drugo bude.
Budan ležim, vetar slušam
dok udara u prozore.
Sve do zore.

Čudno mi je čudo moje.
Misli mi se njega boje.
Srce mu se jasno nada.
Čudo mi je mnogo draga.

Rekoh čudu da je čudo
moralo je to da zna.
Neću čudo da izgubim,
a ne mogu da ga imam.
Čudo jedno. 

Ja o čudu glasno ne smem!
I odatle - eto pesme.
Sakrijem ga pod rebrima 
i nosim ga tako svuda.
Tog mog čuda.
:: Obavesti prijatelja!

O meni

Cesto ljubav tako prelazi neosjetna preko veceri... U svjetloplavom, bojom usana, hladan pogled preko ramena i opreznost do novog susreta. Ne trudi se da budes jedina, na trudi se da budes jedina. Mrtva lica govore jezikom rijetkim i nerazumljivim i tu nema mesta za tebe, a kad suze igraju razlozi se povlace pred iskusenjem da se zaboravi... I da borba nikad ne, ne ugasi prolece u tvom srcu i da uspes. Bez mene.


Poslednje objavljeno
Meni

Prijatelji
Linkovi

    Post 3 od 104
    Prethodna strana | Sledeća strana