U MODROJ ZORI

By Daleka obala

U modroj zori… U mirisima tijela…

Ona je do mene… Na mojim rukama spi.

Pod nas se prostrla postelja bijela…

U zraku, nad nama, igraju njezini sni.

Udahne glasno i naglo se prene,

Ruke mi stavi na dlan…

Primakne glavu josh blize uz mene

i opet klone u san…

Jutarnji san, ljubavni san!

A vreme tece i ja moram poci,

lagano ustajem, ne zelim buditi nju…

Zadnji put gledam usnule oci,

mozda je susretnem u nekom buducem snu.

U snu se okrece, usne mi nudi,

Poljubac jedan za kraj…

Zamolim sunce da je ne budi,

neka obuzda svoj sjaj…

Dolazi kraj… dolazi kraj.

A ja sam zelio da budem sa njom…

Da zavirim malo u njezine sne.

Da zauvek zaspim, da je zauvek ljubim…

I da nikad ne odem od nje.