Nekako nikako i niodakle. Bum. Pravo u celo. U sred duse. Otrese me neki djavo. Neshto?!

Jedva se od udarca pribrah. Shta bi ovo, pomislih. Slushah kosti kako prshte dok je prodiralo. Metak?? Ne verujem. Ne boli. Ni trunku. Samo je neshto cudan osecaj. Nepoznat. Ili zaboravljen. Neprijatan u svakom slucaju. Ko ce ga znati.

E, bato ovo niko ne sme da uoci. Ostace neprimeceno za oci okoline. Namestih facu i drzim je uspeshno. Veshto!

Kapiram. To su visoke neke sile. Najvishe. Cenim da je tako. Nije mi teshko, jos manje mi je lako. Naopako. Shaljem osecaj da ode. Daleko negde. I da se, ako moze, nikada vishe ne vrati!!