Pomocnik u minus fazi raspolozenja opet je pronasao put do mojih usiju, misli, duse.

Ovoga puta Haustor je zasluzan za moj beg iz down-a. Mnogo mocni stihovi za mnogo mocan dan. A, nije izgledalo kao da cu biti svoj na svome today. Naprotiv.

``… Pa da ti stavim karte na stol, ja bih najradje hodao gol…

Pa da ti stavim karte na stol, ja bih najradje hodao gol…

O –o – o… tako bih rado hodao gol.

Skidaj se, skidaj se, ulice su sigrune

Skidaj se, skidaj se, ulice su siroke… Ulice su slobodne``

Pa, ponekad bih stvarno skinuo svu garderobu sa sebe. Dodje mi. Kako god. Zasto me je bas ova pesma digla? Naravno, zbog secanja na nesto slatko i davno proslo.

Cesto pisem o sebi kao decarcu… valjda zato sto se tog doba najradije secamJ Pa tako i danas setih se prijatnih trenutaka.

Nego, da ne trosim vreme na uvod…

Tu smo u nejnoj sobici… Toploj…

- Ako hoces da to uradimo, svlaci se…

(Soba vise nije topla… prevruhe je… Bum, bum, bum… Treskanje kroz organizam… Ma, znate vec)

A ja… Necu da to uradimo… Ne znam zasto, ali rekoh da necu. Neki jaci od mene tinejdzera iznutra se oglasio.

Gleda me u cudu. Bila je sigurna da hocu (bas kao sto bi svi hteli).

Ja stojim u cudu… Bio sam siguran da hocu. Bas hocu. Zelim…

Al` rekoh nesto drugo…

E, taj jaci od mene je izvadio stvar.

Necu da to uradimo… Hocu da vodim ljubav sa tobom!

Bomba. I to pravo iz mojih usta. Stvarno sam bio zbunjen…

Na kraju je ispalo superJ

Sad kada razmislim o tome shvatim da me, protivno svim pravilima prirode za taj period odrastanja, kroz zivot vodila emocija.

U poslednje vreme ponekad pozovem i racio da se posavetuje sa srcem i da zajedno donesu pravu odluku… Jer kao nisam vise decaracJ Ali umem tako da se nosim.

I eto da kojim slucajem nemam muziku u kolima danas bih bio narogusen… A, ovako… Setih se, podsetih se, osmehnuh se… I ode dan u osmehivanju… Sto i vama zelim…