Lagana voznja od kućice ka posliću. Prozor spušten do dna. Danas ima i vetrića. Nije ni gužva na putu. Sve je tako glatko. Ravna linija. Osmeh se igra na uglovima usana. Muzika - ni glasna ni tiha. Okreni, obrni - Štullić. Prija taj čudni vokal. Filozofija u svakoj rečenici. Hvatam sebe kako ponovo kao u vreme dečaštva razmišljam o rečima koje čujem. Prija mi baš, baš, baš. Ređaju se poznati tonovi i stihovi. I nikad mi nije dosta. Nemam želju da čujem nešto drugo. Redom: Sunčana strana ulice… Ne reci mi dvaput… Između nas… Grad bez ljubavi… Pametni i knjiški ljudi…

Još jedna melodija pa stižem. Lep put do posla. I onda počinje:

GOSPODAR SAMOĆE

By: Johny Štulić

Ona vuče moje niti
ona čini moje sne
dok ja listam stare novine
ona bježi od dosade…
Uspjela je da se smiri
odlazi nekud nasamo
a ja maštam zatvorenih očiju;
U mislima je pratim.

Ona vuče moje niti
ona je hladna i daleka
kao gospodar samoće
igra se osjećanjima…
Ona zna de je gledam
odlazi nekud nasamo
a ja maštam zatvorenih očiju;
U mislima je pratim.

Naviru neka već zaboravljenja sećanja. Kako sam samo umeo da proživim svaki ovaj stih. Imao sam jednom jednu koju sam u mislima pratio. Kako je rađalo kamenje u trbušnoj duplji tih dana. Uf, jeza.

Dečaštvo… Nedostaje mi s’vremena na vreme. Izistinski. Zanimljivo dobro pamtim da ta moja neka o kojoj je Štulić otpevao navedenu pesmu zapravo niakda nije postala moja jer je ocenila da sam previše dečak i da bi trebalo da budem ozbiljniji. Srećom nisam je poslušao… Dugo sam bio dečak. Na momente isplivam iz ovog sebe i dan danas. Isplivam kao dečak da podsetim i sebe i druge na sebe dečaka. I vidim da je svima milo kada me ugledaju u tom dečijem obliku.

A ona koja je vukla moje niti tih nekoliko kamenjem obloženih nedelja znala je šta hoće. Ima danas klince sa zrelim tipom. Taj se zreo i rodio. Sretnem je ponekad, ugledam u umornom pogledu svest o svemu. Klimnemo glavom, razmenimo par rečenica i svako na svoju stranu. Ja mojoj tvrđavici, ona svom zatvoru. Tako kažu neki zajednički poznanici. I žao mi je. Nje mi je žao. Moj slučaj je druga priča. Jer putujem kroz život srećan. I moj pogled nije umoran. I moj dečak istrči tu i tamo na svetlost dana.

IMAM S KIM DA VUČEM NITI I DA UŽIVAM U TOME!