Izvinjavam se svima sa istancanim ukusom, ali ova pesma je jaca od mene, a samo je za Njega :D
Sretne vam praznike zelim : )

"...ti jednu zelju pozeli za mene..."

Sretna Nova Godina - Radujte joj se ; )

Citam neke svoje stare blogove, pa onda malo citam one prastare, pa se vratim na proslogodisnje i onda odjednom shvatim da svake godine u isto vreme zapadam u isto raspolozenje, imam identicne potrebe koje su u vecini slucajeva emotivne prirode, pisem o istim stvarima o kojima sam i prosle godine pisala, citam isto sto sam kod istih ljudi prosle godine citala. Jednom recju - kao Lepota i zdravlje Dec. 2007. - pa sad Dec. 2008.
Jedina stvar koja se razlikuje ove godine je ta sto NEMAM zelju da napisem bilo sta iz svog zivota.
Letim.
Ima tu i tamo po neka turbulencija, s vremena na vreme nestane goriva pa se zabrinem da sam previsoko i da cu se razbiti ko tikva, upali se tu i tamo po neki motorcic koji me pokrece pa izgorim, sagorim, sklupcam se ispod teskog cebeta i otcutim to stanje, popravim stetu zajedno sa sminkom,  zatrpam miris garezi tonom parfema i nabacim najlepsi smajli na lice. Cvrstim korakom krenem nemam pojma gde, nije ni vazno dokle god cvrsto koracam uzdignute glave. Generalski hod.
Disem.
Udisem euforiju praznika, opijam se sarenilom tezgi na ulicama, pozelim  da osetim miris cimeta ali previse puknutih petardi blokiraju bilo kakav prijatan miris. Zar ljudi ne citaju novine i apele da treba "sigurno" docekati praznike? To je, znate, ona fora - Ne brze od zivota i onda te na pesackom udari neka pijana budala. Sudbina bato, samo budale ne veruju u to.
Smejem se.
Sputavam se da prodjem ispod prese zaljubljivanja. Volim - i to je dovoljno. Kad se zaljubim, nemoguca sam. Sa ociglednim viskom energije koji bih samo sa Njim trosila, ne znam sta cu. Udate zene nikako ne treba da se zaljube u slucajne prolaznike kroz njihov zivot. Mislim, sto bi muskarci bili pametniji od nas i kresali sa strane bez emocija? Telo trazi zadovoljenje, a za dusu se pobrinite na chatu ( Kezz:D ) - shvatite ovo kao dobronamerni savet jedne sustinske lososti. Uvek sam u pravu.
Volim.
Volim sve - bukvalno. Cak sam i ajvar jela pre neki dan. Cak sam probala i sok od paradajza koji ne podnosim. Znate onaj osecaj da ste samo jedan treptaj udaljeni od Nirvane? e tako se ja osecam. Svemoguce, a ipak stalozeno i mirno. Mogu da zaljubim u svoj mir, bilo koga oko sebe. Mogu da promenim nekome dusu preko noci, mogu da izlecim, ali i da razbolim . Mirujem. Ne diram nikoga. Dopustam da mene traze i potrazuju, da me uznemiravaju i uznemiruju, da me gledaju a ne vide, da me osecaju a ne udahnu - levitiram, negde iznad Njega i Mene u onoj noci kada me je napojio svojim sokovima...

Provalila sam o cemu se radi!
Posmatrala sam ovaj cyber svet jednim crnim ocima koje trenutno posmatraju zivot iz najsivije moguce perspektive i shvatila sam zasto ljudi beze ovde kad ih nesto " pritisne".
Udjes ovde, crveno, sareno, udjes  tamo, crveno, zuto, zeleno, veselo, udjes onamo opet boje boje boje - svet u boji!
Razbija sivilo na trista nijansi i cini ga podnosljivim, manje depresivnim i kudikamo veselijim.
Jos kad se otvori neko novo prozorce koje kaze Imate Poruku - pocnu i pticice da pevaju u sred zime!
Cyber Svet je svet sansi, iako sam sinoc kod svoje frizerke saznala da nije bas tako i da je u njenom kompu leglo manijaka, bludnika i razvratnika koji samo cekaju da je se docepaju ( KeZz:D ).
Cita naglas celom frizerskom salonu ( naravno), kako je nas poznati glumac imao lose iskustvo na facebook-u. Zaljubio se u mladu, ambicioznu doktoricu ( i to hirurg!) iz Svice. Kaze, pricali danima, nocima, okapali na telefonu i  posle ko zna koliko meseci se ispostavilo da ga neki manijak voza. Pa i treba da ga voza kad je dovoljno glup da pomisli da jedna uspesna, mlada, ambiciozna hirurgIca u Svajcerskoj ima vremena da prica na chatu i mobu sa osrednjim srpskim glumcem! ( nista licno - cista logika).
Zar ne? :D

Dobro jutro blogeri : )

Ova zemlja je verovatno, najuglovitija zemlja na svetu. Po nekim nasim sagledavanjima, verovatno je i planeta Zemlja uglovita jer gde god se okrenem ja cujem " Zavisi iz kog ugla gledas na stvari".
Ako je situacija u zemlji losa, Zavisi iz kog ugla gledamo na stvari.
Ako muz vara zenu to i nije lose, u zavisnosti od ugla gledanja.
Ako zena vara muza, to je lose iz svih muskih uglova. Ali iz zenskih i nije toliko bas.
Ako deca imaju lose ocene, zavisi iz kog ugla gledamo na stvari, to i nije tako strasno. Pogotovo ako gledamo iz zdravstvenog ugla - Nek je ziv i zdrav.
Ako imamo mnogo para, nelegalno zaradjenih, to je iz svakog ugla gledano Dobro, osim iz ugla onih koji nemaju pa zajedljivo sire istinu na sve strane da je dilovanje jedini isplativi posao u ovoj drzavi.
Ako nam je drugarica postala bulemicarka, gledano iz nekog ugla to i nije lose - bila je ogromna!
Ova zemlja, pocinjem da mislim, tacnije ovaj narod je jedan veliki crnjak.
Samo se pitam, iz kog ugla da pogledam na svoj trenutni zivot, pa da se makar malo zabrinem, jer iz kog kod ugla da pogledam meni se dopada. A sve pogresno radim.
Nemoralna sam skroz.
Losa po svim definicijama.
A lepo mi brate, pluca se otvorila i ne disem vise zivot na skrge.

Evo je pesma :

Grad u koji bezim da budem Svoja.
Da budem ono sto jesam.
Kakva god da sam - to sam ja.
Druzeljubiva, povremeno bezobazna, nikad lazljiva i vrlo cesto koketicna.
Dok je sve u granicama nepovredljivog, zasto bi ikome smetalo?
Potrebne su mi te motamorfoze u kojima se vracam sebi i bivam ono sto jesam.
Jednostavnost koja je prinudno istisnuta iz mog zivota.
Iskrenost i glasan smeh koju su kaznjivi u zivotu kojim sam okovana.
Mir nema cenu, ali merak ima - kad se ta dva idealno kompenzuju, mogu si priustiti po neki beg u radost i zadovoljstvo.
Ali ...
Day after je ono sto me jebe...
Zato sam prestala da pijem pre godinu i jace dana.
Jednom mi je jedan, do koga mi je bilo neprihvatljivo mnogo stalo, kazao da nema buducnosti sa mnom. I to je istina. moja buducnost je nepredvidiva. ja sam rizik koji neki Prihvate, a neki odbace jer ne zele da ih emotivni sok uzdrma odredjeno vreme a onda baci u ledaru/bedaru. Ali ja znam Sta mogu i Koliko mogu - kao sto znam Sta zelim i Koliko zelim.
Ali...
On je mlad, zgodan, lep, namazan paletom neverovatnih boja, slatkoreciv, britkoga uma i neznih ruku. Nemoguce je odoleti tako jednostavnoj potrebi da se spoji Mogucnost i Iskustvo, Zelja i Potreba, Jos jedna u nizu i Poseban, Razonoda i Uteha, Strast i Ljubav, Zadovoljenje i Emocija - ali nikako Laz i Istina.
Iskrenost koja se zapanjujuce odrzava u zivotu jedne Zabranjenosti. Hrabrost koja prkosi Gluposti iz koje tinja inat svemu onome sto Jesi i svemu onome sto Nisam.
Prijateljstvo omedjano preferencijama i prioritetima i dve harizme razdvojene razlikom u godinama. Okruzen pogresnim ljudima tone povremeno u litre alkohola kojim kupuje kvalitetno provedeno vreme i lazne emocije natocene preko tri kocke leda.
On meni daje mladost, krade osmehe i bistri misli, a ja njega cupam iz nekog maglovitog sveta.
Bliskost, koja me je ovog vikenda promenila.
Metamorfoza koja mi je bila potrebna.
Hvala ...
 - pesma koja je obelezila vikend u Mistico i TheatrO je: -

Sto bi On rek`o:  " Idemooooooooooooooooooooooooooooo! " ( KeZz :D )

Znate onaj osecaj kada srljate u nesto sto ce vam napraviti problem, ali ne posustajete i cak se na neki bolestan nacin, radujete tome?
Ne znate?
Jos bolje.
Stedeti sebe problema i komplikacija je humano i svi oni sado Bog te mazo tipovi koji na svoju stetu kradu mrvice meraka, treba da se ugledaju na stabilne, svesne ljude koji u zivotu nikad ne rizikuju, a ipak tu i tamo kolektuju po neki dobitak.
Ja ne znam da stedim sebe.
Negde u mom genetickom kodu verovatno postoji neka suicidna crta ili makar neka kamikazicnost kojoj sam se podala u nekom zivotu pre ovog. U najboljem slucaju se mogu deklarisati kao nepopravljivi hedonista koji vazda u potrazi za ispunjenjima i lepotama ( poroka ), pre ili kasnije dovede sebe u zivotnu opasnost. Merak, znam, ima cenu, ali ponekad se ucini da je na rasprodaji pa se zaletim ko prava riba - cica koja dezura ispred Manga da ne propusti prvo snizenje, i onda posle podnosim visemesecne posledice.
On mi jednostavno krade osmehe. Sve osmehe. Na veliko. Nije iz ovog sveta. Na trenutke pomislim da je ustvari pao sa nekog drugog sveta u kome su tako flegmaticnoopustenokulerski tipovi ucestala pojava. Izbrisao je sve i svakoga ko je tek povrsinski penetrirao u moj psihicki prostor, samo  jednim osmehom. Samo mu treba posmatrati oci. Ko se jednom zagleda u te oci, zauvek ostane zarobljen u nekom sarenom svetu decaka koji zarobljen je u 187 cm idealne gradje, sa usnama zrele zgazene tresnje.
Inspirise me u svim pravcima, igra se sa mnom, zavodi me pa me udaljava tek toliko da moze opet  da me privuce i pogledom svuce, da me pomazi osmehom i da me zbuni decackim sarmom nakrivljene glave. Savrsenstvo ne postoji, ali on je tako blizu tome - mentalni sklop sa savrsenom frizurom koju kopira Verdasko i harizma koja pleni bez izgovorene reci.
Zasto mi se ponekad cini da sam rodjena desetak godina ranije?

Nezaobilazni pokretac inspiracije je Ljubav. Naravno, to ste znali.
Kad se zaljubim samo izlazi iz mene bujica reci, provaljuje hiljade ideja i preliva me osecaj da sve mogu recima. Da mogu da opisem i tako osetljivo i tesko opisivo osecanje, kao sto je ljubav.
Ali...
Postoje neki ljudi, ovde, tamo, tuda - svuda, koje me inspirisu da pisem.
Volim da ih citam i to nije tajna - prva dva ubedljivo vodeca lika: Neca i Larica. Znaju oni ko su, necu ih linkovati jer im reklama ne treba. Ne samo da im ne treba reklama, nego se ne cimaju na pohvale, dodele oskara, priznanja raznih ljudi, niti na pocasti pomena na necemu tako nebitnom kao sto je ovaj moj blog. Znaju da ih volim, na onaj neki cudan nacin, tesko objasnjiv zdravim mozgovima. Sasvim nevazno da li sam ih videla nekada ili nisam, trivijalnost koja ne bi promenila nista. Osim sto bi mozda dodala jos malo ljubavi.
Citam malopre Necinih par redova i milion emocija koje leprsaju na krilima papirnatog aviona i jednostavno krene iz mene, sasvim lagano, rekla bih usporeno, kao lenja zmija koja klizi niz vreo asfalt, kapirate? Slovo po slovo, rec po rec, recenica, uvod, razrada, neko pritajeno zadovoljstvo, ona nezaobilazna harizma koju Neca poseduje i koja isijava iz svake napisane reci kao da izvlaci iz mene nesto Dobro, jos uvek ne znam sta, ali nesto uzasno Dobro. Tera me da pisem Njemu i Njemu i Njemu i Njoj I Njemu i tera me da pevam sasvim tiho She`s a lady. Znam, nema veze s mozgom. Valjda se meni izmesalo milion emocija koje kovitlaju svih ovih godina, a malo je komplikovano pustiti ih u vidu urlika.
Mislim ono, prijavice neki komsija. ( KeZz :D )

Obecala sam ti da cu te opisati u sebi.
Ti u Meni.
Neponovljiv.
Neodoljiv.
Bezobrazan i iskren.
Bez kontrole.
Bez kocnica.
Bez limita.
Bez tabua.
Slobodan i svoj.
A ipak, bezgranicno moj.
Nezan i pazljiv.
Siguran i jak.
Stavljas me u sam centar sveta.
Moje postojanje je tvoja vitalnost.
Moje oci su tvoj izvor.
Moja ledja, osvojiva planina.
Odlazes da me uzmes.  Celu.
Cekas i vrebas.
Svestan da hodas po opasnom tlu.
Povratka nema.
Uzimas me i ostajes ceo jedan minut tako.
U meni.
Tamo gde si vec toliko puta bio.
U snu.
Izvijam se i dajem ti Celost.
Menjas mi sve hemijske procese u telu.
Izvlacis iz mene potoke srece.
I potoke suza.
Sve paradoksalnosti cedis iz moje koze.
Sva kontradiktornost mi klizi niz butine.
Tones.
I nemas zelju da ikad odatle isplivas.
Shvatas da SADA postojis u meni.
Shvatas, da si tako postojao i juce...
...i svih ovih meseci...
Ima li vec godina?
Shvatas da nikada nisi odlazio odatle.
Sapatom uspavljujem zver.
Otvorenih ociju, sanjamo sve odsanjane snove...
...i gubimo se u Vatri i Ledu koji nas kale...

  Kazu, pocinje zima. Kazu krenuce kise i hladno vreme. Kazu, u sredu ce  biti jutarnjeg mraza. Kazu, ceka nas ledena zima. Kazu, bice grejanja, sve je spremno. Kazu, nece iskljucivati struju. Kazu, ocekuju se kosave ovih dana. Kazu, ekonomska kriza u svetu se oseca i kod nas. Kazu, blizu smo evropi - jos samo par koraka nazad. Kazu, mrtav konj u kotlarnici solitera. Kazu, huligani prebili devojcici  ruke u sred sale za fizicko. Kazu, lovci ranili staricu u glavu. Kazu, partizan izgubio od zvezde. Kazu, Nole osvojio masters - eto zraka sunca. Kazu, ozonske rupe sve vece i vece. Kazu, benzin pojeftinio - gas poskupeo. Kazu, momak kidnapovao devojku - upoznali se na internetu. Kazu, mobilni telefoni zrace. Kazu, sesnaestogodisnja devojka pronadjena predozirana i bacena u podrum zgrade. Kazu, pusenje steti zdravlju. Kazu, alkohol ne treba konzumirati. Kazu, jos malo pa ce pronaci lek za kancer. Kazu, rusi se naoruzavaju. Kazu, kinezi trovali bebe mlekom u prahu. Kazu, polnih bolesti sve vise. Kazu, ne valja udisati tek ispuckane kokice iz mikrotalasne. Kazu, bioskopske sale poluprazne. Kazu, velike zvezde dolaze u Beograd - Evropo, tu smo, samo da naucimo da puzimo unapred. Kazu, politickih partija sve vise. Kazu, potrosacka korpa sve skuplja. Kazu, evro do nove godine - 90. Kazu, survivor nije namesten. Kazu, jedite kostunjavo voce. Kazu, sto manje ispred monitora. Kazu, obavezno idite kod psihijatra ako ste depresivni. Kazu, zivot na selu je pravi izbor. Kazu, zagadjenja u velikim gradovima sve veca Kazu, kinezi prodaju radioaktivne materijale - odeca za decu. Kazu, bice bolje!

  Bas neki tmuran dan.
Sto li se ja kezim ovoliko onda? :D 

Ako ukucate u google Kibitz Fenster, izacice vam silne firme iz NS-a. Skroz nejasan nick. Makar meni. Ako je to neki lick iz nekog romana - ja nemam pojma. Ako je ime nekog poznatog pametnog coveka - ni to nemam pojma Jednostavno, nisam nikad cula Kibitz fenster. A onda se Ona pojavila sa tim nickom.
Zna da imam problem sa raspoznavanjem lickova ispod taloga nickova, i opet je promenila nick. Godinama umesto frizure menja nickove A ja samo menjam frizuru.
Razlicite smo koliko se razlicit moze biti, a opet tako nestvarno slicne i razumljive jedna drugoj na ociglednu zavist mnogih. Ona je neko ko me godinama cuva kao sena - tako je ja dozivljavam Tu je, promatra me, shvata i  s vremena na vreme upozorava Pravi andjeo cuvar u ovim cyber prostorima - a tesko je pronaci jednog, da znate.
Ona je moja definicija Pametne zene, sjajne zene, fantasticnog lika koji morate osetiti i shvatiti da bi ga svim srcem zavoleli. Njen smisao za humor je nenadmasan - ili makar vrlo slican mom, pa je meni nenadmasan. Oh da, skroz sam subjektivna. Kad pricam o njoj ne mogu biti objektivna jer me odusevljava u tolikoj meri da mi dodje da nizem epitete i svesno preuvelicavam stvari dok  Ona ne postane centar pozude svih muskaraca na netu i predmet zavisti svim zenama na netu. Toliko je sjajna : )
Da sam musko, sa ovim mojim mozgom naravno, ganjala bih je do ludila i nazad. Ne bi postojale druge zene za mene - toliko je sjajna. Ali, s obzirom da je tesko pronaci musko sa " ovakvim " mozgom, ona je Mirna. Ne uznemiravaju je razliciti nedolicni nickovi jer se plase tolike pameti. O da, pametna je - odgovorno tvrdim. Sta je uopste merilo necije Pameti ( na netu, da se razumemo) ? Odgovor: Umerenost. Dozirani humor. Suptilnost. Drugim recima, sve ono sto ja nemam . ( trep trep )
Ona cuti, posmatra i shvata, ja lajem, ne obracam paznju i ne shvatam vecinu ljudi koji pisu nesto sto ih cini deformisanim, nikako autenticnim i skroz pogresno predstavljenim likovima.
Ona je toliko divna, da njene reci osecam kao mekanu ruku, smirenu i sigurnu, toplu i cvrstu. Vidim je u nekim kremkastim bojama koje variraju od tople svetlo braon boje pa sve do one jake bordo koja se dalje poistovecuje sa mirisom stapica iz daleke Azije, koji nadrazuje nozdrve cimetom.
Ona ne vodi tudje zivote i ne stvara laznu sliku o svom zadovoljstvu svojim zivotom ili zadovoljenju koje moze biti lazno. Pod razlicitim nickovima ostaje to sto jeste - divna zena, verna prijateljica i pouzdan sagovornik. Zaslepljuje svojom inteligencijom koju je nemoguce ne primetiti izmedju redova. Realna, a ipak ume tako lako da se zanese nekim slatkim nerealnostima koje je opustaju, stabilna, a opet tako leprsava kada naidje na prave reci, svesna svega oko sebe, a opet ponekad odbija da prizna da je Neko takav kakvim se pokazuje. 
Volim je koliko je moguce voleti nekoga ciju dusu znas, a oci nikad video nisi...

Hvala Joj sto mi je prijatelj - u  punoj definiciji te reci.

U nekoj sam cudnoj fazi. Ne pise mi se i pise mi se, ali nekako se vise pronalazim u slikama koje iskopam sa nekih zabachenih sajtova. Cinis me slikovitom. Krades mi reci i ostavljas me bez texta. Razoruzavas me vesto i onda napadas. Osvojis me u nekoliko redova, iznova i iznova i iznova...
I sta mi drugo preostaje nego da se prepustim uzitku u tvojim ocima?
Prelijes me modrom nijansom iz tvoga oka i okujes me ukusom koji lebdi nad jezikom.
A onda kleknes i molis da ti oprostim sve.
Obecavas da ces mi vratiti sve sto si mi oduzeo; i reci i osmehe i suze i snene poglede i nadanja i snove i potok strasti i reku pozude i okean ljubavi.

I ja te pustim nazad u sebe...

 Rekla bih " Napokon BOLI!", ali...
Utrnula sam.
Toliko dugo trazim emociju koja ce potvrditi da sam ziva, da sam covek, da mogu jos uvek da poletim i tresnem iz sve snage, da Boli!
Nasla sam je.
U Njemu.
I sada mogu da placem tiho...da ne oteram ljubav koja me greje.
Rechi, moje prijateljice i saputnice, moje uzdanice i omiljene igracke, moje razbibrige i savetnice, moji kalupi...moje boli.
Razbacujem reci kao lisce i cinim sliku u glavi savresnom ili pak, haoticnom.
Razbacujem se uporedjivanjima raznih emocija i ne lazem, ali ne govorim apsolutnu istinu.

Godinama vec, dodirujem mekanost razlicitih dusa i samo trazim da osetim dodir na svojoj dusi.
A onda naidjes ti.
Kao ogromno utociste od buke.
Kao najdivnija stena iz koje izvire bistra voda.
Kao najtoplije sunce koje mazi me danima.
Kao pun mesec koji obasjava noc.
Kao Ljubav.
Kao Bol.
Ostani u meni dugo.
Necu te isplakati.
Ja ne placem, znas.
Umesto stomaka, grcis mi grudi.
I uzivam u bolu koji kao nepobitni dokaz da jos uvek MOGU da volim, postojano skuplja grlo.

A onda, sasvim nenadano, poznata klapa izlazi na scenu i ja aplaudiram sa blagim cudjenjem - otkud oni?

Zele moje divljenje, moje osmehe, moju snagu koju povrate notama, zele da vide da sam dobro, da sam jaka, da sam svoja! Zele da me oduseve, da me podsete ko sam - ali ja znam ko sam, sta je vama?
Zar mi jaki nemamo prava da zavolimo bez buducnosti?

Odmahujem rukom, sreda je.
Cudno je to kako uvek pljujemo nedelju kao bezvezan dan, u ponedeljak uvek polazemo novu nadu za pocetak neceg boljeg, petku se radujemo jer je kraj naporne nedelje, subotom uzivamo, a sreda...tako bezvezna, sve nam se cini da ne donosi i odnosi nista. Meni je donela i odnela dve podjednako velike stvari.
Divnu emociju i Divno stvorenje.
A samo je ona shuntava Leontina ispevala pesmu o sredi...

.... ne nadaj se da cu prestati da te volim recima. Kazes da je to sve sto imamo, zar ne? E pa - uzivaj, sunce moje ; )

Voli te A.

Smejem se.
Opet imam volju da citam neke ljude koje nisam odavno ili nisam nikada. Pokusavam da zamislim kako su se osecali dok su pisali odredjeni post, kako su sedeli, kako su drzali ledja, da li su pili nesto, da li je neka muzika isla u pozadini. Pokusavam da shvatim stanje duha, seksualnu aktivnost u njihovim zivotima, emotivnu fragilnost i zadovoljstvo samih sebe. Pokusavam da osetim mrvu arogantnosti i verbalnu nadmoc ili pak sasvim suprotno, skriveni sram i  apsolutnu disleksiju. Uocavam prikrivenu umisljenost i fantazije koje mole da budu procitane sa sto vise oka. Neki fontovi jecaju zbog iskrivljenosti i podebljanosti necega apsolutno nevaznog, a tako agresivno napisanog. Neke uvrede, obucene u cirkuska odela, izazovu sazaljenje, a neka maskirana osecanja izvuku divljenje.
O svacemu ljudi pisu. Prava je najezda skakavaca, tj. ovih skolaraca ciju su problemi tako divni, jednostavni i resivi, da prosto odmore od nekih tezina koje pritiskaju grudi dok iscitavam suze i jecaje oblikovane verdanom. Ima dosta onih fontova koji se namecu svojim znacenjem i smislom, koji mole Nekoga da obrati paznju ili pak prihvati dokaz ljubavi, tajne naravno, jer mnogo jace se voli ispisanim recima. Nikada, ali nikada ( !) izgovorena rec ne moze imati  jacinu kao napisana koju citamo u neko gluvo doba noci. Samo tisina, tako blagodetna, moze revitalizirati dusu i pustiti glasove iz glave da napokon nestanu kao eho vodopada...da li?
Zamisljamo tudje reci kao nama napisane, iscitavamo tudje VOLIM TE i prisvajamo ga na kvarno, ne pitamo za dozvolu da se pecatiramo tudjim poljupcem, da se okitimo tudjom ljubavlju, da se nagradimo toplim zagrljajem poslatim ko zna kome, ali to nas i ne zanima. Otimamo ono sto nam tog trenutka treba! I smatramo da je to u redu?
A onda naidjemo na par reci pravilno postavljenih u kontekstu koji treba svima.
Jedna strast i jedna ljubav, krajnje nedefinisana i korenima starog hrasta zapletena; prozeta brsljanom koji kaznjava i posuta rosom koja napaja dusu. U sred te snage, kao zadivljujuci centar sveta, izvijena lezim Ja.
Ili ona...
Ili neka sasvim treca...
Zar je vazno dokle god dusa upija tih par recenica?

" De si bre ti? " - pita uz neodoljiv osmeh.
" Tu sam "  - kazem i namestim g6 kez - " radim previse ovih dana".
" Au, sta si zabrljala pa se umaras radom? "
" Ma nisam nista. Valjda."
" Ne svidja mi se to VALJDA!"
" Ne svidja se ni meni, pa sta? "
" Au...nabrijana si. Sta se desilo?"
" Zaljubila sam se?"
" O ne..."
" Eto, to se desilo."
" A srecni dobitnik binga je...?"
" Ne znas ga."
" Au...nije valjda opet neka " nevidjena" ljubav?"
" Jeste. "
" I da pogadjam, prica ti najdivnije price?"
" Ne budi ironicna. Skorz je ok."
" Jeste li se videli?"
" Ne."
" A ti si se zaljubila?"
" Jesam."
"Jesi dupe moje!" - kaze i smeje se kao dete..." Ne umes ti da volis tako. Samo se emotivno izrabljujes. Ti bi se i u bota zaljubila. Zelis ljubav, provociras je, trazis, kad kriziras - prihvatas daj sta das."
 " Nije istina!"
" Ma daj, mala. pricaj ti to nekom drugom - ja ti nisam chat drugarica."
Cutim.
Posmatram je.
U pravu je.
Moram da ispravim izgovorenu laz....
" U pravu si. Ne volim. Samo je potreba bila prevelika."
" Znam. Desi se svima."
" Znas s kim jos pricam?"
" Au...s kim " jos" - ovo  JOSH me plasi. Gukni Golubice. "
" Znas onaj, sto ste ono, pa sam onda ja ono i mi smo otisle onamo? "
" Ma daj! Seres?"
 " Tz."
" E jadan covek...jel on zna da pricate?"
"Bezobrazna si Naravno da zna!"
" A sta bi sa tvojom Tacka nikada u zarez? "
" Nista. Tacka stoji i ceka da bude prepravljena u zarez. Nemam vremena da se latim olovke ; ) "
" Dobro. Ucini mi samo jednu uslugu, moze? "
" Ajd. Pucaj."
" Nemoj da se zaljubljujes vise kroz chipove, ok"
 " Obecavam. "
" Divno! Cyber svet je sada mnogo sigurnije mesto za ubijanje vremena!"
" Uzasna si.."
" Pa sta je? Ti bre ostavljas kolateralne stete za sobom. "
" Nije tacno bre...."
" Ma daj, pricaj to nekom drugom. Nego znas....."
" Stvarno? : ) "
" Stvarno. : )"
 " Dolazim sutra da pijemo chaj : ) "
" Ok. Ljubi te sestra :D "
" AdIo"

: )

Odmorih se od pisanja ( ovde), zaljubih se u Jednog ( tamo) i [po]vratih se na zalost nekih a radost mnogih mojih dragih prijatelja.
Postoji jedna zena na (ovom) blogu, koja je bila i na ( onom ) blogu, koja je bila i na (nasem) forumu, koja se preplice nekako cudno sa mnom, koja mi pecatira odredjene misli svojim recima. Zena koja me odusevljava, koja me ocarava i kladim se da sam njome ocarana vise od plitkih muskaraca koji ne uspeju cak ni da shvate da ona dobro izgleda. Cudnim putevima prodje kroz moj zivot iako nam se zivoti ne doticu. Prevazilazi reci  koje nam se ponekad preplicu, bez obracanja mi pojasni nejasno i vrati me kada mi se smuci ponudjeno.
Od jutros je Ona na naslovnoj strani i njene reci jednostavno ucine citav blog mnogo vrednijim, mnogo sadrzajnijim i tako zavodljivim. Nekima ne treba reci ko je ona, jer ce znati, a neki ce posegnuti za naslovnicom da vide ko je Ta, meni tako ocaravajuca osoba.
Fizicki nemamo zajednicko nista. Cak nam i mozak radi drugacije, a opet tako slicno. Tako precizno. Tako blisko.
Svaka njena uspomena koju je spakovala ovih dana, izazvala je u meni lavinu uspomena i posle dugo vremena sam posegnula za teglicom brasnastog peska sa waikiki plaze, koji sam kao i svaka sentimentalna budala, ponela njemu na poklon, a onda shvatila da bi to on Njoj poklonio uz laz da je posetio to predivno mesto, prepuno uspomena koje se ne prodaju, samo se grabe. Ali mladost mora biti ovedjana naivnoscu inace se ne bi razlikovala od zrelosti koja je lepa na sasvim drugaciji nacin.
Zamislila sam se, kao i uvek, nad nekim Njenim recima koje kladim se, da mnogi citaoci i ne registruju kao celinu, vec samo kao deo celine. Mozda je do mene, ili cak do Nje, ali svaka njena celina je sklopljena iz desetina drugih. Svaka misao tako suptilno zaokruzena da ce nemarni citalac pomisliti da se tu desava pretapanje a ne odsecno prelazenje iz sporog ritma u brzi. Kao jazz. Ona tako pise. Smooth like a jazz. Smooth like a JD going down the throat, smooth like Him going down on me ( ups!).
Mislim da ste shvatili...
Pored nje na blogu, treba svakome biti cast pisati. I citati je. Jer kolicina emocije koja se zatice u svakodnevnim sitnicama koje nam tkaju zivote, ne moze se naci u mnogim srcima koja proklamuju vanzemaljska osecanja prema nekome i necemu.
Dame i gospodo ( ko nije shvatio do sada), predstavljam vam moju Laricu ( " Larica" is CopyRight Protected With a mashinegun).
Ona plevi korov po mojoj dusi, a ja znam ponekad, da posejem najlepse cvece po njenoj .
Pozdrav, prijateljice.
Sretno ti preselenje ; )

Kako je drsko pomisliti da mozes da se pojavljujes i odjavljujes, tacnije Nestajes, kada ti se prohte. Kakav je to bezobrazluk da umislis da mozes pisati sada, sutra, za par dana opet, Meni, a onda jednostavno prestanes, nestanes, odes ko zna gde, potrazis utehu u ko zna kome i zaboravis jednim obicnim klikom na X, da sam ikada postojala. Koja je to doza arogancije ( i molim te NEMOJ mi prosipati mudrosti platonskih ljubavi), da pises mi sve one reci a nikada nisi polozio pogled na tackice u mom oku, nikada nisi bio izlozen mom vrelom dahu i nikada nisi inhalirao miris moje koze tek tu i tamo orosene znojem zbog ubrzanog ritma koji je nemetnut necijim pogledom...

I cuti.

I ne odgovaraj.

Progutaj moj prekor i ne vracaj se.

Nije lepo voleti nekoga samo kada to tebi odgovara...

Dalje:

Odmoricu od ovog blog servisa iako mi je kudikamo drazi ( zbog gazde :D ) od bilo kog drugog, jer me stvarno iritira losha ponuda i nametanje perverznih avatara. Ustvari, vagina nije perverzija vec prostakluk - kao sto sam ranije pominjala. Ovde ima puno dece. I dozvola nekoj napaljenoj ludachi da stavlja onakav avatar, po meni nije dobra odluka. AJd da ignorisemo sve one penise i jebanja ( izvinjavam se na ovim recima, ali to se tamo zatice) sa raznih " after party -ja", neka zivi ko kako zeli, ali na naslovnoj me bas nervira gro plan zenskog polnog organa.

Eto ...

Pozdravljam prijetelje sa mog spiska prijatelja ( trep trep ) i zelim vam lep zivot ispunjen lepim stvarima :)

 p.s

Za Boga miloga KomsHo, promeni urednika naslovne - iscimam se da otvorim neki blog jer me zainteresuje napisano, a ispostavi se da je to CEO text. Tri recenice. Kao neka dubokoumna filozofija obicne misli. Zar to nije prevazidjeno?
I dalje su neki dobri textovi zanemareni jer autor nije na listi simpaticnih urednicima naslovne.
Ili mozda imaju spisak blogova koji se cita...
Nista lichno :)
Samo prijateljska sugestija.

Adio FrenDs - So Long ;)