Reci ponekad ne mogu da izraze osecanja, pitam se, da li moje oci mogu?
Zaglibila sam se izmedju dva osecaja, izmedju dva osecanja, izmedju dva udaha i dva para ociju. Kao da se cetiri oka igraju izmedju dve vatre sa mnom -  pa ciji me pogled prvi pogodi....pascu.
Gledam Ivana Ivanovica i udisem inspiraciju koja isparava oko mene. Ne, ne mislim da me Ivan inspirise, nikako, totalno mi je ne-inspirativan, iako je mlad, duhovit covek. Ali nekako podstice iskrenost, prvenstveno iskrenost prema samom sebi. Na to me inspirise.
Ova plavusa sa cudnim nosEm, sto mu  pravi muzicki intermeco  dva tri puta u toku emisije, me uzasno nervira. Bila mi je simpaticna u pocetku dok nije umislila da je zvezda jer peva u ShoU Ivana Ivanovica.
Generalno me nervira ovih dana Umisljenost, Iluzija,  Fantaziranje onih kojima je realnost ukinula raznobojnost. Mozda je pms, ko ce ga znati. S godinama je sve zajebaniji taj post menstrual period ( ako niste znali, PMS je skracenica za bas To).
I dalje sam sa istim covekom. Bio je pravi nazoviGa " decko" kad smo se upoznali. Sad je nekako, sazreo fizicki, ali mentalno ne mrda. Iako je izuzetno pametan, britkoga uma i ostrih, brzih misli kojih se treba cuvati kao smrtonosnog oruzja. Ne daj Boze da ga neko potceni - zakuca te na mestu.
Neodoljivost glatkog jezika ume da opusti pre nego sto ubrizga otrov Skorpije. One prave, pustinjske, opasne, koja ispliva kad se najmanje nadas i ne pazis gde stajes - pomisli da ces je napasti, da je ugrozena vrsta i odmah pusta otrov. Direktno u srce. Imate vremena tek toliko da shvatite da cete umreti ako vam okrene ledja - ni minut duze.
Nasuprot njemu, prkosno stoji jedna Blagost. Jedan mir. Jedna pozitivnost i jednostavnost koja se nudi  u najskromnijem pakovanju. Krade mi poglede i mami osmeh. Uzurpira mi psihicki prostor, neplanirano, spontano, iznenadjujuce vesto. Plasi me ta drskost koju ne pokazuje, plasi me ta snaga kojom se ne razmece, plasi me ta vestina koju ne potencira, plasi me neznost koju povremeno lansira u par reci, prosta recenica - Sta ti je, Ana? - a u meni se pokrene citav niz nejasnih emocija koje se " otkace"  u dusi kad mi neko posveti samo malo, eto bas toliko paznje. Tek koliko da se pokrpe sve praznine koje zjape u zenama koje su Jake, u zenama koje Sve mogu  i ne treba im niko, u zenama koje su vazda Svoje, nikad nicije, a svakako tudje.
Tako mi je muka ovih dana i od snage i od moci i od cvrstine.
Tako bih rado poklekla i isplakala se kod nekoga kome je stvarno Stalo ...
Muka mi je od kurtoazije i kurtoazicnih gestova, muka mi je od morala i moralnih shvatanja, muka mi je od slobodoumnih ljudi i uzkurobecane omladine koja je navikla Nesto da rusi oktobra meseca pa sad odrzava  tradiciju vec godinama. Muka mi je i od demokratije i izlazenja u susret bolesnicima isaranim i obojenih kosa koje krase poremecene umove sakrivene iza Open Mind-ova i Slobode izbora. Ma mojega! Skoro sam procitala u nekoj novini: Da je Bog planirao pedere, stvorio bi Adama i Stevu, a ne Adama i Evu! I to je tako. Sto je nekome Sloboda izbora , drugom je to demencija. Poremecaj. Bolest bez naucnog objasnjenja Kako nastaje. Muka mi je i od nasilnika, muka mi je i od nasilja, muka mi je i od pljuvanja Srbije i  Srba - a simptomaticno su to " Srbi" u dijaspori! Oni najvise pljuju po Srbiji i Srbima. Citam na facebooku status jedne gospodje koja zivi vec godinama u dijaspori :
" Stvarno smo stoka!" - to je njena reakcija na dogadjanja u Djenovi.
More Mars! Mozda ste Vi stoka, ali mi nismo!
Ne opravdavam to, ali zaboga, zar onih pola miliona zandara nisu mogli da ulete unutra, pohapse desetak budala kojima je neko sapnuo da ne bi bilo lose da naprave sranje i skrenu paznju na sebe,izbace ih napolje i nastave utakmicu? Mogli su naravno, ali nekome je prekid odgovarao - namece se pitanje KOME?
I tako, od silne mucnine dobih inspiraciju da napisem par reci...

Nedostaje mi pisanje bloga...