Grad u koji bezim da budem Svoja.
Da budem ono sto jesam.
Kakva god da sam - to sam ja.
Druzeljubiva, povremeno bezobazna, nikad lazljiva i vrlo cesto koketicna.
Dok je sve u granicama nepovredljivog, zasto bi ikome smetalo?
Potrebne su mi te motamorfoze u kojima se vracam sebi i bivam ono sto jesam.
Jednostavnost koja je prinudno istisnuta iz mog zivota.
Iskrenost i glasan smeh koju su kaznjivi u zivotu kojim sam okovana.
Mir nema cenu, ali merak ima - kad se ta dva idealno kompenzuju, mogu si priustiti po neki beg u radost i zadovoljstvo.
Ali ...
Day after je ono sto me jebe...
Zato sam prestala da pijem pre godinu i jace dana.
Jednom mi je jedan, do koga mi je bilo neprihvatljivo mnogo stalo, kazao da nema buducnosti sa mnom. I to je istina. moja buducnost je nepredvidiva. ja sam rizik koji neki Prihvate, a neki odbace jer ne zele da ih emotivni sok uzdrma odredjeno vreme a onda baci u ledaru/bedaru. Ali ja znam Sta mogu i Koliko mogu - kao sto znam Sta zelim i Koliko zelim.
Ali...
On je mlad, zgodan, lep, namazan paletom neverovatnih boja, slatkoreciv, britkoga uma i neznih ruku. Nemoguce je odoleti tako jednostavnoj potrebi da se spoji Mogucnost i Iskustvo, Zelja i Potreba, Jos jedna u nizu i Poseban, Razonoda i Uteha, Strast i Ljubav, Zadovoljenje i Emocija - ali nikako Laz i Istina.
Iskrenost koja se zapanjujuce odrzava u zivotu jedne Zabranjenosti. Hrabrost koja prkosi Gluposti iz koje tinja inat svemu onome sto Jesi i svemu onome sto Nisam.
Prijateljstvo omedjano preferencijama i prioritetima i dve harizme razdvojene razlikom u godinama. Okruzen pogresnim ljudima tone povremeno u litre alkohola kojim kupuje kvalitetno provedeno vreme i lazne emocije natocene preko tri kocke leda.
On meni daje mladost, krade osmehe i bistri misli, a ja njega cupam iz nekog maglovitog sveta.
Bliskost, koja me je ovog vikenda promenila.
Metamorfoza koja mi je bila potrebna.
Hvala ...
 - pesma koja je obelezila vikend u Mistico i TheatrO je: -

Sto bi On rek`o:  " Idemooooooooooooooooooooooooooooo! " ( KeZz :D )