Obecala sam ti da cu te opisati u sebi.
Ti u Meni.
Neponovljiv.
Neodoljiv.
Bezobrazan i iskren.
Bez kontrole.
Bez kocnica.
Bez limita.
Bez tabua.
Slobodan i svoj.
A ipak, bezgranicno moj.
Nezan i pazljiv.
Siguran i jak.
Stavljas me u sam centar sveta.
Moje postojanje je tvoja vitalnost.
Moje oci su tvoj izvor.
Moja ledja, osvojiva planina.
Odlazes da me uzmes.  Celu.
Cekas i vrebas.
Svestan da hodas po opasnom tlu.
Povratka nema.
Uzimas me i ostajes ceo jedan minut tako.
U meni.
Tamo gde si vec toliko puta bio.
U snu.
Izvijam se i dajem ti Celost.
Menjas mi sve hemijske procese u telu.
Izvlacis iz mene potoke srece.
I potoke suza.
Sve paradoksalnosti cedis iz moje koze.
Sva kontradiktornost mi klizi niz butine.
Tones.
I nemas zelju da ikad odatle isplivas.
Shvatas da SADA postojis u meni.
Shvatas, da si tako postojao i juce...
...i svih ovih meseci...
Ima li vec godina?
Shvatas da nikada nisi odlazio odatle.
Sapatom uspavljujem zver.
Otvorenih ociju, sanjamo sve odsanjane snove...
...i gubimo se u Vatri i Ledu koji nas kale...