Odmorih se od pisanja ( ovde), zaljubih se u Jednog ( tamo) i [po]vratih se na zalost nekih a radost mnogih mojih dragih prijatelja.
Postoji jedna zena na (ovom) blogu, koja je bila i na ( onom ) blogu, koja je bila i na (nasem) forumu, koja se preplice nekako cudno sa mnom, koja mi pecatira odredjene misli svojim recima. Zena koja me odusevljava, koja me ocarava i kladim se da sam njome ocarana vise od plitkih muskaraca koji ne uspeju cak ni da shvate da ona dobro izgleda. Cudnim putevima prodje kroz moj zivot iako nam se zivoti ne doticu. Prevazilazi reci  koje nam se ponekad preplicu, bez obracanja mi pojasni nejasno i vrati me kada mi se smuci ponudjeno.
Od jutros je Ona na naslovnoj strani i njene reci jednostavno ucine citav blog mnogo vrednijim, mnogo sadrzajnijim i tako zavodljivim. Nekima ne treba reci ko je ona, jer ce znati, a neki ce posegnuti za naslovnicom da vide ko je Ta, meni tako ocaravajuca osoba.
Fizicki nemamo zajednicko nista. Cak nam i mozak radi drugacije, a opet tako slicno. Tako precizno. Tako blisko.
Svaka njena uspomena koju je spakovala ovih dana, izazvala je u meni lavinu uspomena i posle dugo vremena sam posegnula za teglicom brasnastog peska sa waikiki plaze, koji sam kao i svaka sentimentalna budala, ponela njemu na poklon, a onda shvatila da bi to on Njoj poklonio uz laz da je posetio to predivno mesto, prepuno uspomena koje se ne prodaju, samo se grabe. Ali mladost mora biti ovedjana naivnoscu inace se ne bi razlikovala od zrelosti koja je lepa na sasvim drugaciji nacin.
Zamislila sam se, kao i uvek, nad nekim Njenim recima koje kladim se, da mnogi citaoci i ne registruju kao celinu, vec samo kao deo celine. Mozda je do mene, ili cak do Nje, ali svaka njena celina je sklopljena iz desetina drugih. Svaka misao tako suptilno zaokruzena da ce nemarni citalac pomisliti da se tu desava pretapanje a ne odsecno prelazenje iz sporog ritma u brzi. Kao jazz. Ona tako pise. Smooth like a jazz. Smooth like a JD going down the throat, smooth like Him going down on me ( ups!).
Mislim da ste shvatili...
Pored nje na blogu, treba svakome biti cast pisati. I citati je. Jer kolicina emocije koja se zatice u svakodnevnim sitnicama koje nam tkaju zivote, ne moze se naci u mnogim srcima koja proklamuju vanzemaljska osecanja prema nekome i necemu.
Dame i gospodo ( ko nije shvatio do sada), predstavljam vam moju Laricu ( " Larica" is CopyRight Protected With a mashinegun).
Ona plevi korov po mojoj dusi, a ja znam ponekad, da posejem najlepse cvece po njenoj .
Pozdrav, prijateljice.
Sretno ti preselenje ; )