Citam neke svoje stare blogove, pa onda malo citam one prastare, pa se vratim na proslogodisnje i onda odjednom shvatim da svake godine u isto vreme zapadam u isto raspolozenje, imam identicne potrebe koje su u vecini slucajeva emotivne prirode, pisem o istim stvarima o kojima sam i prosle godine pisala, citam isto sto sam kod istih ljudi prosle godine citala. Jednom recju - kao Lepota i zdravlje Dec. 2007. - pa sad Dec. 2008.
Jedina stvar koja se razlikuje ove godine je ta sto NEMAM zelju da napisem bilo sta iz svog zivota.
Letim.
Ima tu i tamo po neka turbulencija, s vremena na vreme nestane goriva pa se zabrinem da sam previsoko i da cu se razbiti ko tikva, upali se tu i tamo po neki motorcic koji me pokrece pa izgorim, sagorim, sklupcam se ispod teskog cebeta i otcutim to stanje, popravim stetu zajedno sa sminkom,  zatrpam miris garezi tonom parfema i nabacim najlepsi smajli na lice. Cvrstim korakom krenem nemam pojma gde, nije ni vazno dokle god cvrsto koracam uzdignute glave. Generalski hod.
Disem.
Udisem euforiju praznika, opijam se sarenilom tezgi na ulicama, pozelim  da osetim miris cimeta ali previse puknutih petardi blokiraju bilo kakav prijatan miris. Zar ljudi ne citaju novine i apele da treba "sigurno" docekati praznike? To je, znate, ona fora - Ne brze od zivota i onda te na pesackom udari neka pijana budala. Sudbina bato, samo budale ne veruju u to.
Smejem se.
Sputavam se da prodjem ispod prese zaljubljivanja. Volim - i to je dovoljno. Kad se zaljubim, nemoguca sam. Sa ociglednim viskom energije koji bih samo sa Njim trosila, ne znam sta cu. Udate zene nikako ne treba da se zaljube u slucajne prolaznike kroz njihov zivot. Mislim, sto bi muskarci bili pametniji od nas i kresali sa strane bez emocija? Telo trazi zadovoljenje, a za dusu se pobrinite na chatu ( Kezz:D ) - shvatite ovo kao dobronamerni savet jedne sustinske lososti. Uvek sam u pravu.
Volim.
Volim sve - bukvalno. Cak sam i ajvar jela pre neki dan. Cak sam probala i sok od paradajza koji ne podnosim. Znate onaj osecaj da ste samo jedan treptaj udaljeni od Nirvane? e tako se ja osecam. Svemoguce, a ipak stalozeno i mirno. Mogu da zaljubim u svoj mir, bilo koga oko sebe. Mogu da promenim nekome dusu preko noci, mogu da izlecim, ali i da razbolim . Mirujem. Ne diram nikoga. Dopustam da mene traze i potrazuju, da me uznemiravaju i uznemiruju, da me gledaju a ne vide, da me osecaju a ne udahnu - levitiram, negde iznad Njega i Mene u onoj noci kada me je napojio svojim sokovima...