Tako malo me poznaješ,možda vidiš samo ono što želiš.Možda nisi ni svestan da u meni postoji jedno skriveno lice,različito od onog na površini,nesputano,divlje.Ne znam jesi li dovoljno jak da zaviriš ispod maske kurtoaznog osmeha koju stavljam za spoljni svet.Ugađaš mojoj površini to je gotovo sigurno.Ali zapitaj se,ovo što ti se sada sviđa vremenom biće zaboravljeno.Maske su krhke,trenutne tvorevine,ono ispod je živo,pulsira,iako tek kad kad izbije na površinu tu je nepobedivo,nezavisno od volje,sasvim svoje.Posekotina na koži bledi,tek neko vreme vidi se ožiljak a onda i on nestaje.U dubini ostaju trajni tragovi.Moje nećeš moći izbrisati,kada ih u tebe utisnem tamo će ostati.Kao ugriz vuka,kao miris divljine. Skriveno lice je suština taj trag ostaje duboko utisnut.Ono o čemu se ne govori,ono što ne oslobađaju reči,one ih kriju,impuls sopstvene suprotnosti.Povezanost skrivenim.

Slavni britanski gitarista Erik Klepton (Eric Clapton) nastupiće 9. juna 2010. u Beogradskoj areni koja je i organizator ovog koncerta. Klepton nastupa zajedno sa Stivom Vinvudom (Steve Winwood), starim prijateljem iz benda „Blind Faith“. Klepton će na evropskoj turneji svirati svoje najveće hitove iz solo karijere, kao i numere koje je snimio s bendovima „Derek and The Dominos“ i „Blind Faith“. Erik Patrik Klepton, rođen 1945. u engleskom gradiću Ripli, odavno je postao deo muzičke istorije - u skro svim rangiranjima biran je za jednog od najboljih gitarista svih vremena, a vlasnik je i neobičnog rekorda: jedini je muzičar koji je u rokenrol „Kuću slavnih“ primljen čak tri puta, kao solo izvođač i kao član grupa „The Yarbirds“ i „Cream“. Karijeru je započeo kao sedamnaestogodišnjak u sastavu „The Roosters“, a krajem 1963. pridružio se grupi „The Yarbirds“. Ubrzo je postao jedan od najtalentovanijih mladih gitarista u Britaniji. Bend „The Yarbirds“ napušta 1965, odmah nakon objavljivanja hita „For Your Love“. Ubrzo se priključuje sastavu „Bluesbreakers“, ali ni ovde se nije dugo zadržao; u julu 1966. zajedno sa Džekom Brusom i Džindžerom Bejkerom osniva grupu „Cream“. U naredne dve godine bend je objavio tri albuma koji su prodati u više od 35 miliona primeraka, a veliki hitovi su bile numere „I Feel Free“, „Spoonful“, „Sunshine Of Your Love“, „Crossroads“... Sredinom 1968. grupa se raspada, a Klepton osniva bend „Blind Faith“, koji se takođe ubrzo rasformira. Nakon toga Klepton formira sastav „Derek and The Dominos“ koji 1970. objavljuje album „Layla and Other Assorted Love Songs“, koji je najavio megahit „Layla“. Godine 1974. objavljuje drugi solo album „461 Ocean Boulevard“ sa kojeg se izdvojila obrada velikog hita Boba Marlija „I Shot the Sheriff“, a u naredne tri decenije objavio je 18 albuma sa kojih su se izdvojili brojni hitovi kao što su „Wonderful Tonight“, „Cocaine“, „Tears In Heaven“... Ulaznice uskoro u prodaji.

BG PREMIJERA 02.12.09 u 21h, FESTIVAL AUTORSKOG FILMA, DOM OMLADINE 88 minuta ultimativne improvizacije... fank-i-lastiš Crnog Zuba (funk-y-stretch by Black Tooth) muzički film, Srbija, 2009 produkcija, scenario, montaža, animacije & režija: Koja uloge: Đuka, Miki Ristić, Vasil Hadžimanov, Cane, Banana, Nemanja Aćimović, Bata Božanić, Željko Nikolić, Zerkman, Manja Đorđević, Kojot, Alek Petrović, Branko Marković, Sonja Lončar, Dule Petrović, Vuča, Rade Vulić, Vladislav Rac, Vlaca Đorđevic, Ljuba Paunić, Utvar, Zoja, Anton, Kele, Buca, Švaba, Miloš Petrović, Bo, Crni Zub

Sa oko pola sata zakašnjenja gase se svetla u Areni,čuje se klavir i opasno dobar saksofon.Na binu u obliku lavirinta koja je zalazila duboko u publiku izlazi Đule i poziva na «Opasan ples». Pale se rotaciona svetla na bini dok se na velikom led ekranu okreće disko kugla koja u jednom momentu eksplodira i uz prepoznatljive taktove«Nek te telo nosi» sa aktuelnog albuma «Lavirint»počinje skoro trosatna žurka.Oko 10.000 ljudi je na nogama,bend besprekorno zvuči,produkcijski mogu da pariraju i svetski poznatim bendovima.Ređaju se hitovi «Buldog»,«Da li zna»,«Ona i ja»...publika horski prati dobro raspoloženog Đuleta koji neumorno trči po bini širine 40 a visoke 25 metara uz pozdrav publici«Dobro veče Beograde,izgledate predivno.Srećan vam dan publike.»Opšta histerija kreće kad je bend započeo prve taktove stare pesme «Tragovi prošlosti»koja je ovog puta bila u nešto bržem i žešćem aranžmanu.U par pesama Đuletu se na bini pridružuje i Kristina Savić,devojka vanrednog glasa kao i Ramirez sa kojim je i snimljen spot za pesmu «Meni nije ni dočega».U toku koncerta a po želji fanova snimljen je i spot za pesmu «Aerodrom»koji će uskoro biti pušten na zvaničnom sajtu benda.Dodadatno zagrevanje atmosfere je usledilo Đuletovim silaskom u publiku.Ceo koncert je bio nabijen fantastičnom energijom od početka do kraja… Uz zastrašujući topot nogu publike poziv na bis slede «Ludo luda»,«Neko te ima noćas»,«Kad znam da ne voliš me».Kraj,nema više.Laku noć Beograde. «Mama»,«Kiselina»,«Brod od papira»,«Teška ljubav»,«Kidaš moj svet»...su samo neke od pesama koje su me zaista digle sinoć. Ako je neko uspeo da napravi most između onoga što je beogradska scena bila osamdesetih do danas onda su to sigurno Đule,Cvika i Srba… Van Gogh.

On je imao sebe, onako kako retko ko sebe ima, neiskvarenu dušu deteta i srce koje ne može stati na samo jedan dlan. Imao je usne stvorene za ljubljenje. Slatke,požudne. Imao toplinu u očima, širinu u razumu.Bio melanholičan, jer to je osobina usamljenih. I bio ćutljiv na onaj zagonetan način. Ma koliko nesrećno zvučao, on jeste bio srećan.Ko zna… Nije se moglo razlučiti, jer rečenice je često počinjao nezavršavajući ih, ostavljajući svakom da ih tumači po svom nahođenju. Ali bio je svoj. I bio je gord.Bio je to neobičan susret u neobičnom gradu, u neobičnom parku.I bila je muzika,bila je strast.Mada su i jedno i drugo, do duboko u noć, mislili o boji neba u tom trenu kada su u vazduhu, usred proleća, osetili miris cvetanja lipa...Ona je imala svakodnevne obavezne putanje duž grada.Imala je veliki osmeh koji je on uspešno nosio na svojim širokim ramenima. Pričala je puno, a on je plovio njenim rečima. Nalazio je neke visoke planine u njenim retkim ćutanjima, njih nije bilo lako osvojiti, niti se popeti na sam vrh i saznati šta se krije sa druge strane.Nju nije bilo lako voleti.Iz njenih misli čuo se pregršt muzike, a kosa joj je tako mirisala… Umela je i da ćuti i da peva, ponekad i u isto vreme. Smejala se životu u lice, posle padova prkosno bi ustajala sa dna i u trenu se vinula u visine. Za nju nisu postojale granice. On je umeo da je razume. Budila se sa osmehom, jer je uvek i iznova sanjala njegove ruke. Njegove reči su bile prave. Njegov zagrljaj siguran. Poljubac sladak kao onaj ukraden. Bio je zaboravljeni titraj slatke nervoze u dnu stomaka, neka nova i neočekivana ludost.Kažu da je život kao kutija šibica. Neko ih pali jednu po jednu, a neko sve odjednom, baš kao oni.

"Da nema sunca ni meseca Ja mogla bih..." Ivanin glas je zatresao ne baš dupke punu Halu Sportova,Dzoni – gitarista, Zmo – basista, i novi član - bubnjar Dario, koji predstvalja sjajno energetsko pojačanje za već postojeću i dobro uigranu ekipu,zvuče bolje nego ikad...snažno,glasno baš kao što treba da zvuči rok bend...sledi "Bez promene".Kreću pesme sa novog albuma... Novim albumom Negativ je pokazao veliki pomak u svojoj autorskoj i izvođačkoj zrelosti, i još jednom proizveo zvuk koji je jedinstven za našu muzičku scenu. Kao spoj vrlo energičnog i tvrdog gitarskog zvuka(na momente potpuno hard kor) sa neponovljivim, vrlo emotivnim Ivaninim vokalnim izrazom, album je do sada sigurno njihovo najzrelije i najpotpunije ostvarenje, a u tom smislu dočarava bend na najbolji način.Prva pesma sa novog albuma je "Julija",provokativan tekst me oduševljava..."Sad se spusti malo niže Hajde da se ljubimo."

 "Da li ti se sviđam" baš u hard kor aranžmanu...u parteru se skače(skačem i ja) diže se oblak prašine prava koncertna atmosfera.Svirka se zahuhtava Ivaninom omiljenom pesmom sa novog albuma "Iznenadi me".Gost iznenađenja je Sky Wikluh koji za sledeću godinu obećava album sa novim zvukom pogađate..:) hard kor,hajde da mu verujemo,bio je normalno dete u srednjoj muzičkoj :).U čast preminulom Majkl Dzeksonu Ivana i Sky izvode "Beat It"fenomenalno.Uz pratnju samo akustičnih gitara "Spusti me na zemlju"Ivanin glas dolazi do punog izražaja.I ovako bi mogli u nedogled ali koncert se bliži kraju...dva bisa u prvom bisu "Svet tuge","Kraj","Šta kažeš sad"u drugom "Tango". Veliki beogradski koncert, uz dobro poznatu, ogromnu količinu pozitivne energije u reakciji sa publikom,zabeležen je kamerama, pa će se, uz snimke ostalih koncerata, proba, snimanja albuma kao i privatnog druženja benda, pojaviti kao DVD izdanje, kao prvo video izdanje benda Negativ.Definitivno dogadjaj koji bi trebao da probudi i ustalasa pomalo uspavanu muzičku scenu.

Naučila sam vremenom poštovati napisano,izrečeno,mišljeno,naučila sam vladati kontekstima,pogledima,semantikom,upotrebom.Rečima tragamo,lovimo,ograđujemo se i otkrivamo… Ne volim olaku upotrebu reči. Gledam kako ljudi olako govore i pišu. Kao da kažu dobro jutro a zapravo ni ne misle o dobrom jutru nego samo na mehaniku, na to da nešto — moraju reći. Ne svi, naravno… Kad naiđu na dubinu koja ih preplaši, tada ne kažu i ne napišu ništa jer i nemaju šta reći. Ne zato što bi im lepota oduzela dar slatkorečivosti nego zato što ne znaju. Ne svi,naravno...Ne razumeju. Ne osećaju kontekste ili samo misle da ih osećaju. Ne osećam se naročito prijatno kad ne razumem. Tada i tražim objašnjenje. Na taj način poštujem reč. I da reč može ubiti...ona jaka,teška,iskrena… treba je samo otvoriti srcem i doživeti razumom.

Ponekad danima slušam bluz.Ili posmatram kesten pred kućom,divlji naravno,mačku na klaviru,nebitno.Ne koristim kompjuter ,ne javljam se na telefon ovih dana,ako ne moram,ne gledam tv godinama.I samo nešto kuvam svakog dana ko besna,ko vojsku da treba da prehranim.Pijem coca-colu i smejem se,kao nije me briga.A mislim na baksuza.Recimo april je divan mesec za sretanje sa baksuzima a novembar definitivno plodan za misli o istom,baksuzu… Kopam tako po mislima o baksuzu,tražeći razlog zašto on još uvek ima mesto u mojoj glavi. I nađem. Nađem to neko svetlucavo zrno u mraku koje i dalje klija,raste iako ga sve ređe zalivam mislima,uporno je neće da nestane.Baksuzovo zrno.Smeši mi se a meni klecaju kolena,prestajem da hodam,levitiram.Zašto kad već odavno lipe ne mirišu na Tašmajdanu a ni Dunav nije promenio tok.Verovatno zbog veša koji još uvek neko suši na terasi u Palmotićevoj ulici…

Rasteraj mi misao rečju koja ubija,pogledom koji zakucava… Niz izgovorenog,prećutanog.Rasteraj snove,prikucaj ih za zid,neka se priguše i napokon nestanu,ili ih smesti u galeriju svojih tajni uz gomilu ne poželjnih slika neka tamo čame,bez vazduha i preplitanja,napokon tamo nek umru.Dajem ti ih,za istinu u trenu,koja boli.Dajem ti svoje grudi za tu misao,za pokret za uzdisaj,za muziku koja osvaja i taj mahniti ples.Pored sopstvenog života delila sam um na prošle priče u raskoraku.Svaku reč kasapila do ne prepoznatljivosti,svaki titraj lovila,svaku budnost satirala,nestajala u noć.U raskoraku sa sopstvenim telom,kroz suzu maglovitu.Život nije stao,vetar je duvao a prsti krvarili dok su muziku stvarali.

Ono što bih htela ovim postom je osvrt na modernu,urbanu Srpsku književnost.Zapitah se da li je Marko Vidojković tipičan predstavnik mladog,urbanog Srpskog pisca...ili je to još uvek,iako uveliko zagazivši u petu deceniju,Svetislav Basara.Šta im je alternativa...visoko umna literatura sa tendencijom saveta kako uspeti u životu «Grabljivica»Simonide Stankovic.«Grabljivica» je istinita i šokantna ispovest devojke koja je sa sela došla u Beograd i postala sponzoruša. Mnogi će se prepoznati u njoj. Ova knjiga je ogledalo vremena i predstavlja sliku našeg društva u poslednjih dvadesetak godina.Zamišljam scenu čitanja iste...muzička podloga mora dolaziti sa kompakt cd-a udove Ražnatović.Mislim jbt ovde moram da opsujem(iako ne volim)...ko su danas najčitaniji Srpski pisci?O čemu govori Srpski bestseler? U slučaju Mirjane Bobić Mojsilović,o ženi na samom pragu klimaksa,na izgled ostvarenoj,al'jbt kakav bad,još uvek nije našla ljubav svog života.Sory,od toga mi se povraća!Ili je to gospođa sa šeširima koja eto boluje od hiperinspiracije pa objavljuje romane čim joj zatreba novi šešir. Da vas sad neko pita da mu preporučite domaćeg pisca,a da on nije bio na vrhuncu stvaralaštva sredinom prošlog veka,ko bi to bio? Da li negde u fiokama izdavača stoje neki rukopisi koji ne govore o životu u blokovskom getu,nesrećnim i depresivnim mladim ljudima koji u časovima dokolice razmišljaju samo o komšinicinim sisama,ženama na rubu očaja koje ujutru ne znaju da li da se umiju ili da se ubiju?

Pozdrav-Azri-Dom omladine Beograda — 15. oktobar Organizacija: Long Play i DOB Ulaznice su u prodaji na Blagajni DOB po ceni od 1000 din. Ritam sekcija originalne postave kultne Azre, Boris Lajner za bubnjevima i Mišo Hrnjak na basu, pošto su se nedavno sastali prvi put posle 25 godina, zasviraće na jedinstvenom koncertu Pozdrav Azri u Domu omladine. Povod za ovaj spektakularni koncert dve trećine originalne Azre je izuzetan — obeležavanje 30 godina od kako je bend Branimira Džonija Štulića objavio prvi singl «A šta da radim/Balkan» (oktobar 1979), jedno od najznačajnijih i najuticajnijih izdanja jugoslovenskog rokenrola! Iz (ne)opravdanih razloga već dugo odsutnog Džonija u Holandiji, na koncertu će (pokušati) zameniti ne manje intrigantna ličnost novog talasa — nekadašnji pevač Prljavog kazališta Davorin Bogović. Tu su i vrsni zagrebački muzičari Žan Jakopač, Miljan Bakić i Domagoj Vorberger. Pozdrav-Azri-Lainer koji se veštinom pokazao najbolje na Azrinom živom albumu «Ravno do dna» (1982), a glasom na takvim klasicima kao što su «Lijepe žene prolaze kroz grad», «Provedimo vikend zajedno» ili «Ne prodajem nasmiješenog psa», prvi megauspešni koncert Pozdrav Azri u Beogradu je priredio još 2001. godine u Klubu studenata tehnike. Već sledeće jeseni u Zagrebu je u klubu «Tvornica» upriličen koncert «Tribute to Azra» pod nezvaničnim nazivom «Džoni, vrati se» na kojem je Lajner, školovani vajar, izložio Štulićevu bistu. Konačno, u decembru 2007. godine na još jednom od koncerata Pozdrav Azri neočekivano Lajneru se na pozornici zagrebačkog kluba «Boogaloo» pridružio basista Mišo Hrnjak, koji je poslednji put svirao sa njim i Štulićem još 1982. godine na «Filigranskim pločnicima». Koliko je ostalo od stare Azre u prstima Hrnjaka, i njegovog saborca Lajnera? Dovoljno je reći da je publika u zagrebačkom klubu «Boogaloo» zdušno skandirala «Mišo, Mišo, Mišo...», baš kao onomad na početku «Ravno do dna»…


Ove godine se navršava 30 godina od objavljivanja prvog singla Azre. Čini mi se da je u pitanju bio deseti mesec '79? Koncert u Beogradu se poklapa sa tom godišnjicom. Kako s ove distance gledate na taj singl, početke Azre i da li je u tom trenutku bilo nagoveštaja kako će se stvari kasnije razviti? — Kaj 30. godišnjica? Zastrašujuće, he-he, ali s druge strane kratak je to period s obzirom na besmrtnost Džonijeve muzike. U to vrijeme bio sam frustrirani, dekintirani student i nisam znao kaj hoću, ali sam to htio odmah. A onda sam upoznal Džonija koji je to naše osjećanje jasno i glasno artikulirao u pjesmama. Fascinirala me snaga poruke, energije i melodije Štulićevih pjesama i ja sam Azri dao svoje srce bez ostatka i bez otpatka. Od tada slijedio sam Džonija gotovo 10 godina. Džoni je vojničkom disciplinom vodio Azru i govorio da samo gladni trbusi daju dobre boksere, a mi smo bili itekako gladni, i svirke i žena i para. Nakon singla Balkan postajemo vrtoglavo popularni i gotovo preko noći osjećao sam se moćno ko na vrhu svijeta. I bio sam slijepo siguran da tu ostajemo dok nas smrt ne rastavi, ha-ha-ha...No već nakon par godina, odlazi iz Azre Mišo, a Džoni seli u Holandiju s idejom da pokorimo Evropu. Ja sam ga naravno u tome slijedio. No, život nije bajka pa su se i naši snovi utopili u mutnim holandskim kanalima. Boris Lajner Tridesetak pesama,iako nije bilo onih koje smo mi Azroholičari najviše očekivali dobra atmosfera u velikoj sali Doma Omladine nije izostala.: )

Četiri decenije Koen je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih muzičara našeg vremena, figura čije delo vremenom dobija sve dublje značenje.Svoju muzičku karijeru je započeo u Njujorku krajem šezdesetih godina 20. veka, a objavljivao je zbirke pesama i romane, još od 1950. godine, pre nego što se okrenuo muzici.Njegov prvi album «Songs of Leonard Cohen» iz 1967. godine otkrio je svetu njegov nesumnjivo ogroman talenat, a tu su se našle pesme poput «Suzanne» — jedne od njegovih najpopularnijih numera, zatim «Sisters of Mercy», «So Long, Marianne» i «Hey, That's No Way to Say Good» koje su već odavno klasika.Sa svojih sedamdeset i kusur godina Koen i dalje stvara izuzetne pesme, i u isto vreme uživa u zasluženim počastima koje se odaju umetnicima sa statusom legende. Dokumentarni filmovi, nagrade, albumi-omaži i brojni umetnici željni da snime njegove pesme, govore o nemerljivom doprinosu koji je Koen dao. Objavio je 11 studijskih albuma.Poslednji studijski album «Dear Heather»,objavljen je 2004.godine. Koen je pesnik dubokih i snažnih osećanja,uz Dilana jedan od najboljih u pop-kulturi našeg vremena. moja omiljena... Koncert u Beogradskoj Areni «Dance Me To The End of Love»i njegov duboki glas zaparali su vazduh u areni uz uzdahe mislim svih žena u publici. Savršeno usviran bend na bini, tri perfektna prateća vokala koji su činili savršen kontrast njegovom glasu. Stari majstor perfektno komunicira sa osećanjima publike.Tri sata uživanja u zvuku,glasu svetlu na bini...perfektno.Harfa magično odjekuje prostorom.Toliko sam puna emocija da mi je teško da pišem ovaj post.Ređali su se hitovi,moju omiljenu sam takođe čula...nema «So Long, Marianne».Naravno bis započinje upravo tom pesmom,bis traje koliko i ceo blok,profesionalno do zadnjeg momenta.Mislim da će koncert u Beogradu i Leonardu ostati u divnom sećanju. Ako sam Vam ostala dužna neku inpresiju,nadoknadiću kroz komentare.Beskrajno sam uživala.

  Sitan sat,taksi staje ispred moje kuće,platim šta košta i izlazim. Par trenutaka kopam po tašni punoj svega i svačega tražeći ključ od stana.Vidim komšijine pse šetaju, rekla bih...Taman sam se dokopala ključa jedan od pasa mi pritrčava i ne maše repom već reži i kesi se na mene, rekoh već, sitan sat, mrkla noć a on velik i crn...viknem "beži"ali kasno...njegovo grozno veliko zubalo već se zarilo u moju natkolenicu,butinu kako god.Bol me spičla ravno u mali mozak,urlam, skidam tašnu sa ramena i zamahujem prema njemu,pas ustukne za trenutak ali samo za trenutak i ponovo skače i ugriza me malo višlje i malo žešće,aaaaaaaaa boli.Uspevam nekako da otključam i uđem u stan.Jbt boli,ubija !Šok,šta činiti?!Sabiram nekako misli u kupatilu čistim rane hidrogenom,jbt pozvaću hitnu, razmišljam,reći će mi šta da radim."Morate ne infektivnu kliniku",govori ljubazna doktorka, "oni su nadležni za ujede pasa".Zahvaljujem,okrećem broj taksija i odlazim u pomenutu instituciju.Boli ali razmišljam tamo će to srediti,dobiću terapiju i sve će biti ok.Ulazim u prazanu čekaonicu ambulante,dajem knjižicu tehničaru,"sačekajte",ok čekam... mada ne znam zašto u ambulanti nema nikog.Posle nekog vremena pojavljuje se Dr.Udo i poziva me da uđem,očekujem ordinaciju ali ne,tu iza šaltera,"sedite"osvrćem se oko sebe ali ne vidim gde bih to sela te nastavljam da stojim.Šta se desilo,kako se desilo,gde se desilo,blablablabla...Dr.Udo baca pogled preko ramena da pogleda ranu i nastavlja da piše nešto,trenutak kasnije daje mi papir u ruke i kaže:"Javite se u svoj dom zdravlja za previjanje i terapiju".Ne mogu da verujem,neko me zajebava,negde je skrivena kamera...on je doktor ja sam pacijent sa raskrvavljenom nogom u najmanju ruku bih očekivala malo joda i gaze,parčence flastera....NIŠTA OD TOGA!!! Oni su nadležni samo za vakcinu protiv besnila i da podnesu prijavu veterinarskoj inspekciji.O jbt kakav horor,zbog toga sam tu u to doba,Hipokrate teško ti je znam ! Taksi čeka,sedam...sledeća stanica Urgentni Centar.U hodniku ja,pijanci i bezkućnici na trežnjenju.Doktorka gleda rane kucka nešto na mašini i doziva Simu..."Simooo,odi jedna toaleta rane,ugriz..."Sima me mota sa jedno pet metara gaze,zaliva jodom prelepljuje sa desetak metara flastera(ima se može se)i podseća da se ujutru javim u dom zdravlja za antitetanus,tetabulin i antibiotike tutka mi u ruku papir koji je doktorka nakuckala i želi laku noć mada već sviće !
     Ponovo taksi...kući naravno,čikica se čudi,ugledam trafiku radi... i frižider sa sladoledom je otvoren,kupujem najveće pakovanje Alome,"Molim Vas dajte mi kašičicu,ješću odmah!"Pojela sam sve naravno :)na putu do kuće.
Sad ako se pitate gde je komšija,vlasnik psa,pitam se i ja.

  Kad god sam zbunjena životom i zamalo lošim izborima,koje često pravim,okrenem se muzici.
Slušalice ajpoda čvrsto u ušima.Slušam EKV,uživam u zvuku pokušavajući da otkrijem kako je nastala pesma.Volim to da radim.Rasparčam pesmu na najbolji mogući način.Smišljam teoriju o njenom poreklu,o tome kako je nastala ideja,kako je nastao prvi delić inspiracije.Da li je prvo bio samo gitarski rif,refren,neka određena strofa ili stih?Da li mu je bilo slomljeno srce,da li je bio tužan ili ispunjen radošću-i zašto se baš tako osećao?I kako je posle tog prvog koraka nastavio pesmu?Vidim pesnika za klavirom ili kako prebira po gitari,zapisuje,menja,skraćuje,bilo šta.
  Blaženstvo čoveče.Čisto jednostavno blaženstvo-tumačenje pesme.
Bežim u muziku.
Šta bi do đavola sad trebalo uraditi?
Nikada sobom nisam mogla da upravljam raznim trebanjima i netrebanjima.Reagujem u trenutku prateći trenutni nagon.Suviše sebična da bih se kasnije ispitivala.Jurim za životom...mada ponekad,učini mi se,da on juri za mnom.

U "Living Rumu"(SKC) 8.avgusta biće prikazan dokumentarni film "EKV-kao da je bilo nekad",potresna i uzbudljiva priča o životu i smrti članova ove kultne Beogradske grupe.
Oni najkreativniji nisu više među živima.
Ivica Vdović
Milan Mladenović
Bojan Pečar
Margita Stefanović
Teško je prebrojati bendove koji danas stvaraju pod njihovim uticajem.Iza EKV-a je ostalo sedam studijskih i nekoliko koncertnih albuma.U filmu se prvi put na eksplicitan način govori o vezi režima bivše SFRJ i rokenrola,ali i o putevima pomoću kojih je droga našla svoje mesto u novotalasnoj kulturi.

 Mala zvezdo na letnjem nebu!Kako je dobro i istinito to što si mi pisala,i kako bolno odjekuje tvoja ljubav,poput večitog jada,poput večitog prekora.Ali ti si na dobrom putu kada meni a i samoj sebi,priznaješ svako osećanje svog srca.Ali nemoj nijedno osećanje nazvati malim,ne nazivaj nijedno nedostojnim!
Dobro je,veoma dobro svako,pa i mržnja,i zavist,i ljubomora,i svirepost.Ne živimo ni od čega drugog doli od naših bednih,lepih,predivnih osećanja,i ako bilo kome među njima nanosimo nepravdu,to je zvezda koju smo ugasili.
 Ne znam volim li Đinu.Zapravo, sumnjam.Zbog nje ne bih podneo nikakvu žrtvu.Ne znam umem li uopšte da volim.Znam za požudu,i da tražim sebe u drugima,da osluškujem odjek,da tražim ogledalo,umem da tražim slasti i sve to može da bude nalik na ljubav.
 Nas dvoje,i ti i ja,lutamo istim lavirintom,zamršenim stazama naših osećanja,koja su oštećena u ovom svetu zla i zato se,svako na svoj način,svetimo tom opakom svetu.Ali ostavimo jedno drugom snove,znajući kako je rujan i sladak ukus vina snova.
 Samo su valjani,bezbedni ljudi načisto sa svojim osećanjima i sa "dometom" i posledicama svojih postupaka,oni koji veruju u život i ne preduzimaju nijedan korak koji ne bi odobravali i sutra i prekosutra.Ja nemam tu sreću da se ubrajam među njih,osećam i postupam kao čovek koji ne veruje u sutrašnjicu i svaki dan smatra poslednjim.
 Draga vitka ženo,bez mnogo sreće pokušavam da izrazim svoje misli.Izražene misli su uvek mrtve!Ostavimo ih da žive!Duboko i zahvalno osećam da me razumeš,da je nešto u tebi srodno meni.Kako se to knjiži u knjizi života,da li su naša osećanja ljubav,pohota,zahvalnost,sažaljenje,da li su ona materinska ili detinja-to ne znam.Često žene gledam kao stari prepredeni razvratnik,a često kao dečačić.Katkad je najčednija žena za mene najprimamljivija,a katkad najbujnija.Sve je lepo,sve je sveto i sve je neizmerno dobro što smem da volim.Zašto,dokle,do kog stepena-to je neizmerljivo.
 Ne volim samo tebe,ti to znaš,ne volim ni samo Đinu,sutra ili prekosutra voleću i slikaću druge slike.Neću se kajati ni za jednu ljubav koju sam ikad osećao,kao ni za mudrost ili glupost koju sam zbog nje počinio.Tebe možda volim zato što si slična meni.Druge volim jer su sasvim drugačije no što sam ja.
 Pozna je noć,mesec stoji nad Saluteom.
Kako se samo smeje život,kako se smeje smrt!
 Baci ovo glupo pismo u vatru i baci u vatru tvog Klingsora.

                                                                                          Herman Hese

Jedan od najpoznatijih svetskih gitarista Karlos Santana,časopis "Rolingstone"proglasio ga je za petnaestog na listi"100 najvećih gitarista svih vremena" sa svojim desetočlanim bendom promoviše kompilacijski album"Multi Dimensional Warrior". Zapalio je Beogradsku publiku svojim specifičnim zvukom gitare, razigrao  kukove mnogih  žena u publici .
Set lista je obuhvatala sve četri decenije njegove karijere,od prvog singla "Jingo"do poslednjeg iz 2008."Into the Night".
Prepoznatljiv po spajanju zvuka roka,dzeza,bluza,soula i latina ,pesmama "Black Magic Woman"i "Oye Como Va" izazvao je pravu euforiju u publici koja se okupila i van koncertnog prostora.Uz taktove "Love Supreme",Santana je pozvao Beograđane da veruju u ljubav i mir a ratove i brutalnost pretvore u toleranciju,nežnost,jednakost.
Posle dva ipo sata fenomenalnog ritma sledio je bis "Corason Espinado". Dakle ...Viva Carlos Santana . 

David Byrne,nekadašnji frontmen legendarne novotalasne grupe "Talking Heads"sinoć u SC-u oduševio publiku pozivom da priđu bliže bini .Byrne koji je već nastupao u Beogradu, sa bendom 1982 i samostalno 2004, na ovoj turneji izvodi pesme sa albuma koje su nastale u saradnji sa Brajanom Inom ali i hitove "Talkin Heads".
Koncert je trajao više od dva sata uz desetak muzičara,pevača i igrača,više od 3000 ljudi oduševljeno je igralo i aplaudiralo dobro raspoloženom Birnu,koji je sve vreme savršeno razmenjivao pozitivnu energiju sa publikom.Tri puta se pozvan udarcima nogu o pod i snažnim aplauzom vraćao na bis.Neverovatno dobra atmosfera ne dozvoljava mi da komentarišem tradicionalno loše ozvučen Sava Centar .Nešto pred početak koncerta u holu Sava Centra Birnu je uručen i prvi primerak njegove knjige "Biciklistički dnevnici"u izdanju "Geopoetike".Sve u svemu svetla tačka Summertime festivala.

U okviru svoje velike Evropske,kako kaže oproštajne turnrje,naš grad je posetila nekada čuvena,intrigantna ćelava,krupnih plavih očiju pevačica Sinead O'Connor.Na binu je izašla bosa u roze hipi košuljici i farmerkama u pratnji jednog starijeg gospodina sa gitarom i jednog mlađeg umetnika opšte prakse(sviram šta mi padne pod ruku).Jedno vreme glavna junakinja snova gotovo svih  mojih ispisnika muškog roda,danas je debela ćelava pevačica,bez energije koju smo mi u publici očekivali.Akustični koncert trajao je jedva nekih sat vremena,najavljeni hitovi poput "Mandinka","Troy"su izostali..."Theree Babies"i "The Emperor's New Clothes"u novim aranžmanima jedva da sam prepoznala.O pesmama sa novog albuma ""Theology"neću reći ni reč.
"Nothing Compares 2 U"(koja nekima neda mira godinama vec)zvučala je tako šuplje da mi se plakalo! Koncert je najblaže rečeno bio dosadan i jedva sam čekala da se završi,bis nisam ni sačekala.
Nadam se da će koncerti koji slede u okviru SummerTime Festivala (David Byrne,George Benson)popraviti utiske.Naravno i Santana 11.7. na Kalemegdanu

Bez obzira na kišu,na promociji novog studijskog albuma grupe" Van Gog" "Kalemegdanska terasa"je sinoć bila puna .Zabavu su uveličali i poznati političari rokeri gospoda Mlađan Dinkić,Oliver Dulić,Dragan Šutanovac...naravno nije izostao ni gosn Željko Mitrović( za čiji račun je novi album i izdat) koji je čak, u jednom trenutku u zagrljaju sa Oliverom Mandićem otpevao inače Đuletovu omiljenu pesmu sa novog albuma "Pipi".
Bili su tu i svi članovi "Riblje Čorbe",Bilja Krstić,Vlado Georgijev,Dragan Bjelogrlić,Tanja Peternek i Vesna Dedić( koje su se verovatno utrkivale u čijoj će emisiji prvo biti)Boba Živoinović...
Pojačani ovom prilikom za još jednog gitaristu,čije ime na žalost nisam čula, u mrklom mraku,sa efektnim video skrinovima iza sebe"da se intimno dotaknu sa gostima"čuveni Beogradski rokeri otprašili su par pesama uživo.Mene nisu dotakli...album na svu sreću nisam kupila,niti ću!Nastaviću da slušam stare koji mi po energiji mnogo više odgovaraju.Recimo da pesme "Kidaš moj svet","Nek te telo nosi" i "Ona i ja" mogu da slušam,ostale... blah, prećutaću.
Sve je završeno uz vatromet i pristojnu količinu alkohola za dž