Tako malo me poznaješ,možda vidiš samo ono što želiš.Možda nisi ni svestan da u meni postoji jedno skriveno lice,različito od onog na površini,nesputano,divlje.Ne znam jesi li dovoljno jak da zaviriš ispod maske kurtoaznog osmeha koju stavljam za spoljni svet.Ugađaš mojoj površini to je gotovo sigurno.Ali zapitaj se,ovo što ti se sada sviđa vremenom biće zaboravljeno.Maske su krhke,trenutne tvorevine,ono ispod je živo,pulsira,iako tek kad kad izbije na površinu tu je nepobedivo,nezavisno od volje,sasvim svoje.Posekotina na koži bledi,tek neko vreme vidi se ožiljak a onda i on nestaje.U dubini ostaju trajni tragovi.Moje nećeš moći izbrisati,kada ih u tebe utisnem tamo će ostati.Kao ugriz vuka,kao miris divljine. Skriveno lice je suština taj trag ostaje duboko utisnut.Ono o čemu se ne govori,ono što ne oslobađaju reči,one ih kriju,impuls sopstvene suprotnosti.Povezanost skrivenim.