Sonaticin kutak

Najveća radost mog života su dva mala, nemirna anđela koje obožavam.

Mali fudbaler je tokom prošle nedelje bio na pripremama sa klubom, u Titelu.

Ovo su delići naša dva tel.razgovora-dečko je imao mobilni, svi klinci su ga nosili pa i on.

Dakle, drugi dan:

- Halo Maki, ljubavi, tetka ovde

- Ćao tetka

- Zlato moje, kako si?

- Umorno tetka...- tužnim glasićem odgovara i nastavlja, nego čekaju me drugari, ajde ćao!

Klik. Prekinuo mi vezu, ja zovem sestru da čujem od nje kako je, jel jede, kako se sam tušira itd..

Kaže ona da je sve ok, ali plakao je prošle noći. Dva najbolja druga ostala u Beogradu, a on to nije znao...

Posle par dana opet zovem...ne javlja se. Brinem. Zovem sestru, kažem joj da zove trenera i da vidimo, tačnije čujemo šta rade klinci...i ona zove i šalje mi sms- sve ok.

Ja uporno zovem mog malog zlatnog sestrića. Konačno se javlja.

- Zlato, šta radiš...

- Ništa tetka, javljam se na mobilni. Svi me smarate redom...Dobro sam, jedem, pijem, tuširam se, treniram, spavam, a sada ćao, vidimo se u subotu!

I opet mi spusti slušalicu. Užas.

Subota. Dolazim da ga vidim. Ljubi me, i kaže- tetka, što si bre brinula, pa ja sam VELIKI DEČAK!

Saznaje da sam kupila monitor, ali misli na lap top.

Dolaze svi čoporativno kod mene.

Maki prilazi kompu i smeje se.

" Tetka, ja mislio ti kupila lap top, a ti kupila TFT, idi bre, zato si me zvala!!!! Ajde, pusti me da igram Water Bugs, da završim igru pošto ćeš je ti igrati do nove godine...beži, pusti majstora, sedi i gledaj kako se igra, i daj mi Cedevitu, žedan sam...

Eto, takav je moj anđeo...a o maloj princezi sutra, pravila mi je šou juče...

Dragi moji blogeri i blogerke,

Više nisam klinka i odavno sam prestala da verujem u bajke. Živim u realnosti, i čini mi se da sam prestala da maštam. I da verujem u ljubav, mislim da mi ona nije suđena.

Ipak, ovih dana, na poslu osećam skrivene poglede jednog kolege, koji je malo stariji od mene, ali je kao i ja solo.

Koleginica zna šta se " dešava " i tera me da pređem u akciju.

Ja ne znam šta da radim. Odavno ne flertujem, i nikada to nisam dobro radila, priznajem.

Šta, po vama, znače skriveni pogledi, " kada te neko gleda ispod oka ", kada otkriješ da te gleda, a onda pokušava da to sakrije.

Da li smo mi to oboje mnogo smotani ili? 

Pada kiša, ali lice koje je bilo tužno celo jutro, ponovo se osmehuje, i u očima se vidi sjaj.

Buđenje, ili spavanje, nemiri ili sreća...tuga zbog ljubavi...

Ništa ne postoji, osim nas...

RIJEKA I MORE  
 
 
On je rijeka a ja sam more.  
 
Njegov je nemir naglost voda  
 
koje raspasuju travu. Ja ih slušam  
 
kako huče u tijesnom koritu  
 
probijajuć se kroz duboki kanjon  
 
snagom od koje sustaje moja blagost. 
 
   
Ja sam nestrpljivo more. On je rijeka.  
 
Njegove lađe nisu moje lađe.  
 
Njegove ptice nisu moje ptice.  
 
Ali njegovim lađama ja sam sidrište  
 
gdje je dopušteno sjesti uz vatru  
 
i smiješiti se jednoj priči.  
 
Zbog koje se zaboravlja smionost.  
 
Njegovim pticama ja sam klisura  
 
koja ih sakriva u svoje stijene  
 
misleći da ih otimlje oceanu. 
 
   
On je prispjela rijeka. Ja sam more.  
 
Moje obale postaju njegove obale.  
 
Moje oluje postaju njegovo uzglavlje.  
 
Moja beskrajnost postaje njegov mir 
  
                                                               Vesna Parun

Ja se budim ovih dana. Rušim već porušene mostove, sklapam kockice mozaika, i iskreno uživam u tome. Mada, malkice boli.

Otvorim sasvim slučajno, nenamerno, jedan forum. Pronađem dva posta mog bivšeg dečka. Pronašao novu. Dobro, nije to ništa strašno. Strašno je što sam zatim prešla na drugi forum, pogledala datum njegove zadnje pp i videla da su datumi isti, a vreme slanja postova  i meni pp, pola sata.

Odavno sam otkrila njegov karakter i ne volim ga odavno, samo zapanjena sam njegovim bezobrazlukom, da istog dana kada je pronašao devojku šalje i meni pp.

Definitivno sam se PROBUDILA...Čekam da vidim i čujem kako će izgledati treće buđenje.Verovatno će ga biti.

Nisam ni tužna ni razočarana. Nimalo.

Zapravo- baš sam happy, osećam se kao klinka koja je složila mozaik, i sada hoće nov mozaik, da ga slaže, muči se i uživa na kraju.  

" Jedan čovek i jedna žena
na peronu sreće stoje još
čekaju voz što doći neće
pa da krenu putem sreće te "

Nakon deset godina beskrajne ljubavi večeras sam se probudila. I stavljam tačku.

Ne vredi stajati na peronu i čekati voz koji nikada doći neće.

Buđenje je bilo dugo, i bolno, a sada osećam slobodu.

Ne želim da budem zarobljena u mreži pogrešnih osećanja, da poklanjam ljubav nekome ko je sebičan i ne zaslužuje moju pažnju.

Tačka.

Definitivna.

" Danas otvaram oči
nakon svih ovih godina
niti ja voljeh tebe
nit' si ti mene voljela
samo stara navika
je ostala "

1. Pravo ime: Znaju ga moji prijatelji sa bloga i foruma

2. Rođena: 1972.godine

3. Horoskopski znak: Lav

4. Rodni grad: Beograd 

5. Verujem: Verujem u Boga

6. Nacionalnost: Srpkinja

7. Roditelji: Majka

8. Da li volim roditelje: Da, tata mi strašno nedostaje 

9. Braća ili sestre: Sestra, mlađa

10.Volim li mesto u kome živim: Da

11.Gde bih volela da provedem ceo život:

Nisam mnogo razmišljala o tome, nije mi važno mesto već ljudi koji me okružuju, koje volim i sa kojima se družim 

12. Boja očiju: Kestenjasta

13. Težina: Dame se ne pitaju za godine i za težinu

14. Visina: 160 cm

15. Obrazovanje: XII Beogradska gimnazija, i prva godina Bogoslovskog fakulteta SPC

16.Tetovaža: Ne, ali sam jedno vreme razmišljala o tome

17. Pirsing: Ne 

18. Šta bih želela da radim u životu, umesto ovog posla:  Želela bih da se bavim novinarstvom i pisanjem

19. Kakav mi je život: Običan, nekada pun iznenađenja, nekada dosadan

20. Lični stavovi: Ljude delim na dobre i loše, ništa mi drugo nije važno

21.Srećan broj: 15

22. Interesovanja: Pisanje, druženje, net

23. Dobra strana mog karaktera: Iskrenost

24. Loša strana: Često sam nervozna

25.Šta je sreća: Život ispunjen ljubavlju

26. Mislim da sam: Sasvim obična

27. Koliko je sati: 09:40

28. Koji je datum: 01.06.2007.

29. Kakvo je vreme: Sunčano

30. Omiljeni dan u nedelji: Petak

31. Omiljeno doba dana: popodne

32. Kako izgleda moje jutro: Buđenje oko 7, spremanje za posao, prva jutarnja kafica, dupla bez šećera i čitanje vesti sa Interneta 

33. Parfem bez koga ne mogu: Angel

34. Omiljeni pevači: Tifa, Balašević, Bajaga, Milan Mladenović

35. Omiljene pesme: Ulica Zmaja od Noćaja, Krug 

36. TV stanica: RTS, Studio B

37. TV voditelji: Jovan Memedović, Mira Adanja Polak, Aleksandar Gajšek

38. Radio stanice: Indeks, radio S, Nostalgija

39. Omiljeni cvet: Ruža

40.Da li želim da budem slavna: U domenu svog posla, već sam slavna, ali bih želela da budem i slavan pisac, mada ne volim kamere i popularnost 

41. Omiljeno jelo: Mamina sarma, špageti Milaneze 

42. Omiljeno piće: Sok od breskve

43.Omiljena poslastica: Torte sa lešnicima

44. Voće: Jagode

45. Hrana koju ne volim: Cvekla

46. Da li pijem alkohol: Ponekad, džin tonik, viski sa koka kolom, Bejlis

47. Cigarete: Da, Lucky Strike

48. Da li sam zaljubljena: Trenutno ne

49. Da li imam nešto protiv gay populacije: Ne volim ih, ali ih ne mrzim

50. Sa kim bih želela da se zaglavim u liftu: Sa Nebojšom Bakarecom, Draganom Vučićevićem, Sir Oliverom i Tijanićem 

51. Sa kim bih želela da odem na pusto ostrvo: Sa dragom osobom

52. Omiljena životinja: Pas

53. Da li imam tajne: Da

54. Moja uzrečica: Strpljen-spašen

55. Šta želim u ovom trenutku: Jedan tel.poziv, vezan za posao

Pet omiljenih muških imena:  Zoran, Nebojša, Damir, Luka, Marko

Pet omiljenih ženskih imena:  Natalija, Milica, Ana, Maja, Jelena

Boja koja mi leči dušu: Nebesko plava

Pesma koja leči dušu: Ulica Zmaja od Noćaja

Omiljeni pisac: Selenić, Kapor, M.Bobić Mojsilović, Svetlana Velmar Janković

Omiljena knjiga: Dnevnik Bridžet Džouns

Omiljeni umetnik: ima ih dosta: novinar Tijanić npr...i pisanje je neka vrsta umetnosti :)

Omiljeni režiser: Emir Kusturica

Omiljeni film:  “Devojka od milion dolara” i “Prohujalo sa vihorom”

Najbolji prijatelj, muško ili žensko: Muško

Zemlja koju želim da vidim pa makar mi to bilo poslednje: Australija

Grad koji bi želeo da vidim, makar mi bilo poslednje: Melburn

Horoskop: Lav, podznak blizanac

Omiljeno mesto za šetnju: pored reke

Omiljeno mesto za sedenje: Fotelja u dnevnoj sobi

Da li bi nešto promenuli u prošlosti da možete: Promenila bih 1992.godinu i naterala tatu da ode na vreme kod lekara (:

Noćas zvone neki sitni sati
izgubljeni lutaju mi snovi
svi živimo neki život novi
a molimo stari da se vrati

Topolska 18, soba podstanara
njena vrata samo sećanje otvara
Topolska 18, na vratima piše
na staroj adresi mene nema više

Noćas sijaju one iste zvezde
što sjale su i za ljubav našu
kad imali smo samo jednu sobu
jedan krevet i jednu cašu

.....................................................

Ulica se nije zvala Topolska, i nisam ja bila podstanar. Ali, imali smo jednu sobu, i dve čaše...i pamtiću tu ljubav još dugo, dugo. Prekinula se jer nije mogao, ni zarad ljubavi, bar malo da se promeni.

Da je promenio jednu lošu naviku, moj život bi danas bio drugačiji...

Svakog proleća, pored ljubavi, kroz moj život prolazi i senka prošlosti-one davne.

***********

U maju se setim dede, i našeg dvorišta. Sećam se bezbrižnih dana. Osetim miris sveže pečene pite sa jabukama koju je fantastično dobro pravila baka. Čujem muziku sa starog kasetofona, vidim moju sestru, drugaricu i mene, kako uz zvuke muzike sa " Studija B ", igramo jamb.

***********

Maj u selu mojih bake i dede. Mir. Čuju se samo zvuci ptičica, i poneki razgovor komšija. Odavno već nema mog dede, nema ni bake, postoje još samo u mislima svih nas koji smo ih voleli.

**********

Maj u XII beogradskoj. Popravljam četvorku iz filozofije, i ocenu iz matematike, i posle škole lutam Kališom sa mojom dragom V. Gledamo snimanje spota grupe " Vampiri ", i smejemo se jer smo i nas dve ušle u kadar.

*********

Maj 1999.godine. Radim svakog drugog dana. Najtužniji maj u mom životu. " Anđeo " me zove nekoliko puta dnevno i brine. Kasarna je vazdušnom linijom blizu moje kuće.

****

I tako me stižu sećanja, svake godine u maju. Ništa ne može da bude savršeno, pa ni sreća. Uvek se provuče nit tuge, iako ne želim da budem tužna.  

                                      Ljubavi,

Ovu reč-ljubavi, retko izgovaram, retko pišem...Samo kada sam sigurna u svoju ljubav, i tako zovem samo one koji to zaslužuju.

A ti si taj. Nisam ni sanjala da će mi se dešavati ovo što mi se sada dešava, i nisam mogla da pretpostavim da ću se osećati kao neka mala devojčica koja se prvi put zaljubljuje.

Možda je bilo potrebno da prođem kroz mnogo boli, kroz razna iskušenja, možda sam morala mnogo da patim, da bih sada došla do sreće.

Sa tobom dragi moj. Činiš da se osećam bolje, sigurnije, srećnije nego ikada pre.

Isti su nam snovi i iste želje. Kao da sam pronašla izgubljeni deo srca koji sam davno izgubila.

Moj svet je lepši od kada si ti u njemu. Moje misli lete i sada traže samo tebe.

Budim se i uspavljujem sa razmišljanjima o tebi.

I možda ovo pismo nije najlepše, ni moje misli možda nisu složene, ali su iskrene...a u srcu vlada čitava bura emocija.

Sanjam da si ovde, kraj mene, i da mi šapućeš najnežnije reči. Sanjam da si ovde, i da mi govoriš kako je sve u redu, i da ćemo zajedno izgraditi stazu koja vodi do zvezda...možemo to, samo zajedno.

Sanjam da si ovde, i da ti šapućem da sve brige prestaju, i da te čeka ono o čemu sanjaš...a ti znaš šta je to...

Ljubavi, spavaj mirno, sanjaj slatke snove, laku noć....  

" Avionu, slomiću ti krila
Da ne letiš, ona bi tu bila
Joj, ako ti uhvatim pilota
Lišiću ga njegovog života ...

Ćutim i kroz staklo gledam
Boing sedam-četiri-sedam
Ti si jedina, ti si dragocena
Čista desetka, to ti je ocena...."

Ovu pesmu je Bora Đorđević posvetio svojoj pokojnoj-bivšoj ženi Dragani-Gagi. Letovali su u Crnoj Gori, i ona je morala ranije da se vrati u Beograd, avionom, i pesma je nastala po njenom odlasku.

Prestonica još uvek priča o Gaginoj tragičnoj smrti. Šire se ružni tračevi, i potpuno razumem Boru zato što ne želi da daje intervjue i što je promenio broj mobilnog telefona.

Kada čitam štampu, ne razmišljam o tim tračevima.

Raznišljam o nečemu drugom.

Koliko je hrabrosti potrebno da bi se izvršilo samoubistvo? Šta je to u ljudskoj ličnosti što ga nagoni da sam sebi oduzme život?

Da li je samoubistvo rešenje kada se razočarate u život, u ljude, u ljubav...kada vodite jedan pomalo besmislen život i kada niste srećni?

Za život, ovakav-kakav je, potrebno je mnogo hrabrosti, ali i za samoubistvo treba biti hrabar. Kukavice ne mogu da ga učine.

Šta se to desi u ljudskom umu kada se odluči na takav korak, i oduzme sebi život?

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Фарбање васкршњих јаја Jедан од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око матере, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".

Пре фарбања јаја се могу "шарати". Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

Символика Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: "Христос Васкрсе". Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

Васкршње славље Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Туцање јајима На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама. У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље.

Побусани понедељак Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

*****************************

Екипи која уређује овај блог портал,  свим учесницима-блогерима желим добро здравље и да са својим најближим лепо проведу овај највећи хришћански празник.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ- ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Svetski dan šale. Zaboravila sam na njega. Malopre ulazim na najdraži forum i pročitam da se ukida! Ozbiljno sam se uplašila, jer volim taj forum. I onda pred kraj posta ukapiram da je u pitanju prvoaprilska šala.

Razmišljam kako da se našalim sa sestrom, sestrićem i mamom kada se vrate sa treninga ( sestrić trenira, a ne mama i sestra :)

ZNAMMMMM!!!!!!! Iznenadiće se kad im kažem da nam dolaze gosti iz inostranstva za nedelju dana :)

Kako vi provodite ovaj prvi dan aprila? Da li se neko našalio sa vama, da li ste vi priredili nekome neku šalu?

Pišite o tome.   

Dok kišne kapi dobuju po prozoru, tuga se budi u meni. Ponovo mi misli lutaju u neke dane prošle, dane daleke...Sećam se kišnih dana koje smo provodili zajedno. Kao prijatelji. Oduvek smo to bili, samo prijatelji. Sudbina nije želela da naše dve duše, naša dva srca, spoji u jedno.A protiv sudbine se ne može.

Samo da prođe ovaj dan koji NE VOLIM  !

Sutra će mi, sigurna sam, biti bolje.

 Ako ti jave: umro sam,

a bio sam ti drag,

onda će u tebi odjednom nešto posiveti.

Na trepavici magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad

mislio šta znači živeti?

 Ako ti jave: umro sam

evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba

lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.

I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme

leteti visoko...

Visoko.

 Zar misliš da moja ruka,

koleno, ili glava

može da bude sutra

koren breze

il' trava? 

Ako ti jave: umro sam,

ne veruj

to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nešto

kao lepršav trag.

I zato: ne budi tužan.

Toliko mi je stalo

da ostanem u tebi

budalast i čudno drag.  

Noću,

kad gledaš u nebo,

i ti namigni meni.

Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim

kad vidiš neku kometu

da nebo zarumeni,

upamti: to ja još uvek

šašav letim, i živim.

M.Antić