Razmišljanja ove subote
Ove subote sam se probudila rano ( posle devet ), što mi se ranije nije dešavalo. I, možda zato što sam se probudila rano, lepo sam raspoložena. 
Postoji još jedan razlog za lepo, skoro veselo raspoloženje. Iznenadio me je jedan poziv.
Javio se jedan moj bivši dečko. Davno sam sa njim bila u vezi. Dugo se nismo ni čuli, a ni videli.
Pitao me je da li sam se udala, i kada sam rekla da nisam, zvučao je srećno, super veselo.
Želi da se vidimo. Ima mnogo stvari da mi ispriča. Nedostajala sam mu.
Posle razgovora sam počela da razmišljam...Analiziram sve njegove osobine- pozitivne i negativne.
Vraćam u sećanje vreme koje sam provela sa njim. Znam da smo raskinuli " sporazumno " ako se taj izraz može upotrebiti i za raskid veze. Nismo se svađali.
Život nas je malo udaljio.
Razmišljam i o svim dosadašnjim bivšim vezama, i o ljubavi koja će zauvek ostati samo nedosanjani san- jer je nemoguća i zabranjena.
I nakon svih tih razmišljanja, dolazim do samo jednog-jedinog zaključka- treba da se vidim sa njim. Treba dalje da pustim da sve ide svojim tokom. Da se opustim i da više ne razmišljam.
Možda je došlo vreme da se konačno skrasim...ko zna...biološki satić kuca...ali,mnogo važnije i od biološkog satića je činjenica da njega nikada nisam zaboravila, i da sam sa njim maštala o nekoj budućnosti-da, sviđa mi se...postoje te iskrice ljubavi. 
Mislim da je to najvažnije.
Празник Сретења Господњег се слави у спомен на дан кад је Богородица, четрдесети дан по рођењу Христовом, однела свог Божанског сина у јерусалимски храм, да га посвети Богу, а себе очисти. У Храму ју је, Богом надахнути првосвештеник Захарија, одвео на место где стоје девојке, што је изазвало негодовање међу фарисејима. У храму је био и старац Симеон, коме је било проречено да неће умрети све док не види Спаситеља. Угледавши детенце на рукама Богородичиним, старац Симеон је у њему препознао Месију. Узео га је у руке и сузних очију рекао: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; Јер видјеше очи моје Спасењје твоје." (Лк 2, 29,30,) Ту је била и Ана, која је од младости служила Богу постом и молитвама, која је, као и старац Симеон, препознала Месију. Она је молитвом прославила Бога, а потом је свима у храму објавила да је то Спаситељ кога су тако дуго чекали и чији су долазак пророци вековима најављивали. Фарисеји су већ били љути на првосвештеника Захарију, због одвођења Дјеве Марије на место за девојке, а кад су чули речи Старца Симеона и Ане, одмах су отишли цару Ироду и све му испричали. Ирод је тражио тог Спаситеља, још од кад су му три мудраца са Истока рекла да следе звезду која ће их одвести до Цара Славе, који треба да се роди у околини Јерусалима. Хтео је он одмах да погуби Богомладенца, али су му мудраци измакли. Сада му се указала прилика, кад се његов непријатељ, који је имао само четрдесет дана, налази у храму, па је одмах послао војнике да га убију. У међувремену, божанска породица, Праведни Јосиф, Богородица Марија и малени Исус су били већ измакли и упутили се у Мисир, јер су анђели Праведног Јосифа обавестили о опасности која се надвила над њих. 
.gif)
