Пет :)
1. Са непуних шест година, ја миљеница целе моје уже и шире породице, сазнала сам да ћу добити сестру. И сама помисао да ћу морати да делим играчке, слаткише и сву љубав и пажњу које сам добијала, чинила ме је нервозном. У својој малој глави смислила сам " паклени план " :), и износила га свима: " Бацићу је у контејнер ", " Заглавићу јој прсте у вратима ", " Избацићу је из колица " - ређала сам све чега сам се сетила...Али, када је беба дошла, уживала сам да глумим " велику " сестру.
И када смо биле мале, сестра и ја смо се често тукле...а данас смо веома блиске, и често се сећамо неких несташлука из детињства.
2. Имала сам дванаест година када сам се први пут " озбиљно " заљубила. Моја велика љубав је био певач Бијелог Дугмета-Тифа. Слала сам му писма, много пута се чула телефоном са њим, и са целом његовом породицом. Упознала сам и његову тадашњу девојку ( а сада жену ) -Љиљану. Причале смо о њему, о музици, и тада јој нисам веровала да ћу једног дана ту љубав посматрати као једну лепу успомену.
У том периоду свог живота обожавала сам Сарајево, и у мом дневнику, на првој страни биле су исписане речи " Сарајево је град кога мостови спајају, а Миљацка раздваја, волим те Сарајево! "
Рачуни за телефон због честих разговора са Сарајевом ( имала сам тамо и две другарице ) су били огромни.
Никада нисам била у Сарајеву, и жао ми је због тога.
3. 1992.године сам уписала Богословски факултет СПЦ, али га, на жалост нисам завршила. Прекинула сам студирање у тренутку када сам планирала да почнем да дајем испите. Преживела сам страшну породичну трагедију ( тата је био болестан од рака пуних девет месеци, и умро је у јулу 1993.године ). Био је то најтежи период мог живота, и ужасно тежак период целе моје породице.
Пре Богословског факултета покушала сам да упишем књижевност, али ме нису примили.
4. Не знам да се свађам, не волим свађу, и нисам осветољубива...али, после раскида са једном " звездом " у једном једином тренутку сам желела да се осветим...али ипак ништа нисам урадила. Данас ми је драго због тога. Остаје у мом сећању као једно искуство и једна прича која није имала свој срећан крај.
5. Иако се годинама бавим политиком, на локалном нивоу, никада нисам била фанатик када су политичари у питању. На митинзима нисам узвикивала Вуково име :), нити сам трчала да се поздравим са њим-као што су многи то радили.
На послу нисам од оних који пију кафу са шефовицом или са начелницом. Нисам полтрон, не волим трачеве и не знам да оговарам, и колеге и колегинице ме због тога воле и поштују...мада им понекад нисам јасна :)
Вероватно има још ствари које нисам написала о себи, а које ви не знате, али ово је довољно...за сада.
Прозивам: Занграда, Милену, Тау-а, МадамХ-ако прочита овај пост...:)
)))