27/9/2012, 02:16
Nastavak serijala o anegdotama iz moje porodice.
POMEŠALE SE VEZE
Bilo je to ono vreme kada nisu postojale digitalne telefonske centrale, a moja ulica, tačnije, mi smo, preko veze dobili fiksni telefon 1987.godine..u sred Beograda, da...Ovo je priča iz davne, čini mi se 1988.godine.
Glavni akter-opet moja bakuta..ko bi drugi..jer je bila biser..
Tog dana je sa mojim stricem pričala tel. Međutim, tokom razgovora, u priču se umešala prvo njena prijateljica koja je htela da nas zove, i na kraju moj tata koji je zvao kuću sa posla, da vidi šta treba da kupi na Cvetnom trgu jer nam je ta samousluga bila najomiljenija.
Baba priča sa stricem.
Prijateljica viče -"Halo Rado, halo, ja sam..."
U vezu se meša moj tata " Ej, ja sam, šta da kupim..."
Bakuta odlepi i krene:
" Aman Dragoljube gde si ti, jel si to kod Raleta na poslu ili si kod moje Rade, kuku meni, Dara će da te ubije
A Rale, pa zar ti ne radiš...aman gde ste se svi okupili bez MENE!
Rada-prijateljica: Halo Rado, veze se mešaju, zovem posle...i prekide žena.
Dragoljub i tata: Smeju se i razgovaraju, ne brenuju babu ni 2 posto..Kako su deca, kako je beba, bla, bla...
Onda moj stric kaže babi: Tetka, ja sam na Vidikovcu, Rale na N.Beogradu, centrala ti je užas, aj zvaću posle..
Baba: Ne beži crni Dragoljube, ti si to kod Rade, kuku meni...a šta vam Rale radi tu...
Dragoljub- Aman tetka, ne kapiraš bre ništa, ajde zdravo...i spusti joj slušalicu..
Bakuta se onda okomi na tatu - Rale, lažete me i ti i Dragoljub, ma kako ja razgovaram sa vas troje u isto vreme ..Ko zna gde ste..
Tata - Daj mi ženu da pitam šta treba za kuću, ej polazim za sat vremena odavde, sa posla mama, sa posla...
Baba spušta slušalicu i žali se meni i mami. Telefon opet zvoni-tata. Dogovara se sa mamom šta da kupi...već ima spisak, nego, da li treba još nešto..
I tu se bakuta smrtno uvredila na sve nas. Smejali smo se, a deda je još dodatno zezao, kako kao gospodža sa Bulbudera ne zna da koristi telefon.
Sledeće nedelje su nam bili u gostima stric i strina Dara. Kasnije na ručku i ta njena drugarica. Bakuta je ćutala i nekih mesec i više dana je odbijala da se javi na telefon.
19/9/2012, 23:03
Moja bakica, mamina mama, bila je po mentalitetu i karakteru jako slična svojoj priji. Dve žestoke babe, da ne kažem drugačije.
Letnji raspust. Ja kod njih u vojvođanskom selu, uživam u blagodetima leta i u druženju sa tadašnjim simpatijama.
Popodne. Bakuta skuvala kafu, i deda i ja odmah zapalili, i počeli priču. Zvoni telefon. Bakuta se javlja. Počinje na srpskom, i onda prelazi na mađarski. Bila je Mađarica, ali u kući se govorio samo srpski jer dedi nije padalo na pamet da uči mađarski.
Deda i ja ćutimo i slušamo, a ona veze li veze...I spominje nas. Posle ko zna koliko vremena spušta slušalicu i kaže da je zvala sestra, moja baba-tetka.
Deda i ja " dižemo nos"... Izlazimo bez reči na ulicu i sedamo na klupu, besni.
Vraća nas unutra.
Deda, koji je važio za mirnog čoveka po prvi put od kad znam za njega počinje žestoku svađu, a i ja sa njim
" Ko zna šta si pričala, ko zna šta si nas ogovarala. Ženo, mi slabo divanimo madžarski, da znaš i ako hoćeš da pričaš tim jezikom -eno ti Mađarska, na par sati dalje od nas, idite tamo...Ovo je kuća u kojoj se priča srpski, divani pardon...da se izrazim kao seljani..." 
I stvarno, deda i ja nismo govorili sa babom...do večere...dok nije napravila palačinke sa eurokremom i orasima i džemom...Tada smo se pomirili i oprostili joj. 
15/9/2012, 13:08
Moj otac je bio zlatan čovek, ali od njega sam nasledila nervozu, plus, voleo je ponekad da popije, bilo pa prošlo.
Radio je kao vozač protokola jake, velike firme, uvek je vozio dobar auto, i službeni i privatni, i često je putovao.
Tog dana se nešto posvađao sa mamom. Otišao je da radi popodne, da čeka neku delegaciju i vodi ih na večeru, bla, bla...nevažno.
Uveče se nije vratio kući. Ni sutradan ujutru, ni u podne. Mama, deda, baba, napraviše uzbunu. Telefon nismo imali, a mamu je bio strah da nije imao udes ili nešto slično.
Međutim, negde oko podne, kada smo svi mislili da se sa njim nešto užasno desilo, zove nas komšinica iz firme-kuća do nas.
Mama odlazi tamo. Zvoni telefon i javlja se moja druga baba, njena majka, besna kao ris:
" Šta si ćerko uradila mom dobrom SINU, mom zlatnom zetu. Pobegao je od kuće kod mene i tate, neće da se vraća dok se ne pomirite. Što ga maltretiraš, šta mu to radite, jadno dete..čedo moje..."
Mama je bila šokirana. Naravno,razgovarala je sa tatom. Dobio je slobodan dan te večeri, jer je radio prekovremeno i otišao pravo u selo, kod tašte i tasta.
" Dobro, vratiću se kad ručam i kad odigram partiju dve šaha sa tatom. Šta pravite uzbunu kad nema potrebe! "..i šapatom je dodao da će opet dati babi neki dinar, da ima žena za svoje potrebe..
Obožavao je taštu, tasta i celu maminu porodicu. Sada mi je ovaj beg smešan, tada sam bila zbunjena.
Retkost je da se neko veže za taštu...kao i moja mama za svekrvu i svekra..čuda jedna..obično tu ima problema, ali rekoh, mi smo lucidna porodica i kod mene je sve moguće. 
14/9/2012, 13:11
Da li da počnem sa svojim lucidnostima ili se važi i ono što je moja pok.baka jednom uradila...
To je najluđa stvar koja se desila u mojoj porodici, i dan danas se smejem.. Hajde prvo to -nosim babino ime, a i da vas nasmejem, pa krećem sa svojim pisanijem. Stara kuća. Podeljena na "gornji" i "donji" deo. Dva kupatila, velika kuća, bitno, jer je ikona naše krsne slave stajala na istočnoj strani te sobe "gore". Ulaz, mali hodnik, sa leve strane kupatilo. Važno za priču.
Uoči Vakrsa stari sveštenik je dolazio da sveti vodicu. Ne znam gde smo svi mi ostali bili tog dana. Nismo imali telefon, beše to neka 1985-86...i sveštenik nije mogao prethodno da se najavi. Moja baba u kupatilu čita novine , poluotvorena vrata, jer je sama u tom delu kuće. Čuje da neko kuca, ona misli deda. Kaže "Ulazi bre"! kad ono pop u hodniku. Pita " domaćini gde ste" i skonta da su vrata od kupatila poluotvorena.... Baba, umesto da se obuče i izleti iz kupatila, ladno nastavi da čita...Pop..proviri i kaže joj " A tu si..." Baba počinje da vrišti i kaže mu da sačeka. Ovaj sedi u sobi i vrišti od smeha. Izađe moja bakuta, sva zajapurena i počne da mu drži pridiku, kako je smeo da dođe nenajavljen i da to nema smisla da joj ulazi u WC. I taj stari sveštenik joj kaže " Mogla si da se istuširaš, čekao bi ja"...Baba ga izbaci, i kaže mu da dođe za par dana, kako bi kuća bila spremna za osvećenje vodice.
Kada je par dana kasnije došao, svi smo bili, kao vojnici postrojeni da ga dočekamo, a vrata od kupatila su bila zatvorena.
