Sonaticin kutak

                                      Ljubavi,

Ovu reč-ljubavi, retko izgovaram, retko pišem...Samo kada sam sigurna u svoju ljubav, i tako zovem samo one koji to zaslužuju.

A ti si taj. Nisam ni sanjala da će mi se dešavati ovo što mi se sada dešava, i nisam mogla da pretpostavim da ću se osećati kao neka mala devojčica koja se prvi put zaljubljuje.

Možda je bilo potrebno da prođem kroz mnogo boli, kroz razna iskušenja, možda sam morala mnogo da patim, da bih sada došla do sreće.

Sa tobom dragi moj. Činiš da se osećam bolje, sigurnije, srećnije nego ikada pre.

Isti su nam snovi i iste želje. Kao da sam pronašla izgubljeni deo srca koji sam davno izgubila.

Moj svet je lepši od kada si ti u njemu. Moje misli lete i sada traže samo tebe.

Budim se i uspavljujem sa razmišljanjima o tebi.

I možda ovo pismo nije najlepše, ni moje misli možda nisu složene, ali su iskrene...a u srcu vlada čitava bura emocija.

Sanjam da si ovde, kraj mene, i da mi šapućeš najnežnije reči. Sanjam da si ovde, i da mi govoriš kako je sve u redu, i da ćemo zajedno izgraditi stazu koja vodi do zvezda...možemo to, samo zajedno.

Sanjam da si ovde, i da ti šapućem da sve brige prestaju, i da te čeka ono o čemu sanjaš...a ti znaš šta je to...

Ljubavi, spavaj mirno, sanjaj slatke snove, laku noć....