Blog Hosting

BlogOye - Balkan Blog Portal

Zasluge
- Template -
[Rapsodia Colors.net]

- Adaptacija za BlogOye Portal -
[WhoreOfBabylon]


МОРАМ ДА КАЖЕМ - НЕПЛАНИРАНО ЈАВЉАЊЕ
22/12/2007
    Таман када сам се опростио од свих блогера са најлепшим жељама и решио да ништа више не објавим до 2008. године, почела је несвакидашња канонада предизборних прича тако да ми није ништа преостало друго до да пожелим да се некоме изјадам.
    Морам да кажем то што мислим као онај берберин који је видео козје уши у цара Тројана. Није да хоћу већ морам.
    Откако су у залудној земљи Србији расписани председнички избори, није ме задесио рођендан или слава на коме се није распредало : за кога ћу да гласам, шта мислим о актуелној  ситуацији (мило звучи  а ништа не вреди), јесам ли за или против ОНИХ... и многе сличне глупости. Када код куће укључим ТВ (новине одавно не купујем, све исто пишу) заспу ме псовке наших политичара и претње неких других . Како ме је много познаника и пријатеља пропитало за мишљење, одговарам свима овим путем на она питања која су ми постављена само за три дана Св.Николе:
1. Мислим да ће Николић (опет) да добије више гласова и да ће Тадић (опет) да буде председник Србије.
2. Не мислим да ћемо успети да задржимо Косово (мада навијам за то) а искрено се надам да ,иако га изгубимо у 2008., ћемо бити у стању да га повратимо за 100-200 година.
3.Не мислим да је приватизација у Србији поштена.
4. Не мислим да се иједна од новокомпонованих народних певачица може назвати дамом.

    На нека питања нисам успео да одговорим конкретно већ најискреније:
1. Не знам која је ТВ гора од ПИНК и Б92 (Тијанићев РТС је ван конкуренције)
2. Не знам шта бих урадио са српским политичарима (Голи оток? хмммммм, звучи познато и добро)
3. Не знам зашто је лоше моје гађење према Београду, најнесрпскијем граду у Србији.
4. Зашто је лоше имати симпатије према Шешељу и (својевремено) Милошевићу пред хашким трибуналом и спрдњом од оптужнице?

    Надам се да сам на све одговорио.
    Надам се да ће СМАК и ЛЕБ И СОЛ поново да наставе заједно.
    НАДАМ СЕ ДА ЋЕМО СЕ СВИ ШИРЕ ОСМЕХИВАТИ У НОВОЈ 2008., КАКВА ГОД БИЛА!


Objavio pytagora u 17:41 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
МОЈ НИШ - 7.ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ
19/12/2007
Драги мој непознати пријатељу,

пишем ти последње писмо у овој години.Ко зна, можда ће бити и последње о Нишу јер се (искрено) бојим да ти не досадим овим мојим писанијама о мом родном граду. Оно, ја јесам одрастао и формирао се у њему овакав какав сам али можда би те требало поштедети нишких анегдота барем у наредних неколико месеци.
Стога ће ово писмо бити краће од свих осталих.
Лепо проведи време и наступајуће празнике у здрављу и весељу, уколико си верник па ти се Божић пада 25.12. МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ; наравно, иста жеља важи и ако ти је Божић 7.1. које год то било године. Што реко Цане Партибрејкер МИР, БРАТЕ,МИР! Нека ти се у 2008.години испуне све жеље, нека те пријатељи прате као звезду водиљу која никада неће да залута и нека ти се свако добро множи.
Што се тиче Ниша, и он ће дочекати 2008. годину - пристојно, искрено се надам. А ако још увек имаш жељу да нешто о њему прочиташ, као и до сада - пиши. Без твоје жеље моје писање је обична скрибоманија, зар не?
Као што видиш, на овом блогу си ти најважнији такав какав си - мени непознат, географски далек (можда) - што те чини разлогом постојања свих ових слова пред тобом.

А сада, са осмехом, крени у припрему тулума за 2008. баш као што је својевремено један од нишких боема почео 27.12. да слави Нову 1969. у кафани СТАРА СРБИЈА .Када му је конобар рекао да још није Нова овај је прекинуо музику (Цигане дуваче) и обрецнуо му се:
- Ако није, ће дође. А ти беж онда од мене да ми не убаксузиш целу '69!



Objavio pytagora u 13:13 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
МОЈ НИШ - 6.ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ
14/12/2007
Драги мој пријатељу,
крадем време од себе самога и настављам писаније о Нишу. Да ли знаш да је својевремено у Нишу свирао у диксиленд групи познати кларинетиста Боки Милошевић (данас је то зграда Радио Ниша) кога су девојке гледале непрекидно уздишући.
Када је трио ЛУТАЈУЋА СРЦА ('' Јефимија'' и сл. хитови) постао познат широм ондашње Југославије, Ниш је благо и срамеђљиво избио у први план ( ''ето, нама се омакло, извин'те што се мешамо...'') али ГАЛИЈА је дефинитивно отворила Ниш. Када је наступила са песмом ДЕЦИМЕНА на фестивалу у Суботици, ја сам директан пренос слушао на старом и малом очевом транзистору; чувши да је нишка група освојила прво место и да ће ускоро да одсвира победничку песму, ушао сам у собу родитеља на прстима, узео касеташ марке РЕПОРТЕР (са одвојеним микрофоном), прислонио исти на слаб звучник транзистора и снимио живо извођење ДЕЦИМЕНА.
Сутрадан, када сам отишао у своју школу, гимназију ''Стеван Сремац'' носећи траку у торби и замолио матуранте који су били у школској радио станици да пусте начињени снимак али страх од легендарног Томе 'Шерифа', професора историје и градског шмекера, био је јачи. Ако он допусти, ок.
Тома се појавио на вратима баш док сам се убеђивао са дежурним, сео и упитао ме о чему се ради.
- Професоре, синоћ сам их снимио, први су...
- Они чупавци? Близанци што свирају код школе ''Ратко Вукићевић''?
- Да, професоре.
- И први су?
-Да.
- Пуштајте их онда.Колико то траје?
-Нешто преко десет минута, нисам мерио...
-Пуштај одмах. И нека се цео дан пушта на великом одмору.
И заиста, ДЕЦИМЕН-а смо слушали тог дана и наредних седам - осам дана, при чему је у прва два дана наглашавано да је то мој снимак па сам и ја постао главна фаца у школи.

Када је КЕРБЕР  дошао на ред, био сам матор да бих их снимао а и био сам загрижени фан ГАЛИЈЕ (млађе генерације су усвојиле КЕРБЕР). Не знам да ли се примећује али је ово једно необично поносно писмо.

Objavio pytagora u 22:48 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
МОЈ НИШ - 5.ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ
13/12/2007
Шта да ти кажем, драги мој далеки и непознати пријатељу,
гледам како се ових дана нишлије масовно спремају за дочек Нове 2008. у Охриду, месту које је поново постало Мека за становнике Ниша, што ме враћа у средину седамдесетих. Тада је сваког лета кретао из Ниша караван аутомобила до Охрида, све до кампа ЕЛЕШЕЦ, недалеко од села Пештани а на челу је углавном био бели фолксваген 1200 (тзв.''буба'') мога оца и ја у њему.Углавном би запосели онај део кампа уз сам пут тако да су наредних десетак дана остали посетиоци могли да уживају у сочним псовкама нишлија, нарочито за време одбојке, фудбала или - кликера. Ако покушаш да замислиш седам до дванаест препланулих и у браду и бркове зараслих очева како са пуно жара играју кликере '' на кеке'' (оно када кликере поређаш у троугао, сећаш се?) - дакле, ако замислиш те људе у таквој ситуацији тачно можеш и да претпоставиш шта су радили посматрачи. Тачно, упишавали су се од смеха.
Мени је Македонија одувек пријала. Е сад, 1978. је година,прочитао сам како ће у Скопљу, на Тргу Ослобођења, у настрожем центру града, одржати концерт ЛЕБ И СОЛ, једна од група које сам одувек волео. Пријавим родитељима да идем код друга да учимо математику (коју иначе никада нисам знао) и да ћу да спавам код њега, њему кажем за то а ја се огребем од бабе , седнем на воз и правац- Скопље.( Како је било лепо на самом концерту , о томе могу посебно да ти пишем ако будеш хтео.) Када сам се вратио са концерта сав под адреналином, једно месец дана сам хватао дрвену дршку велике метле замишљајући да сам вееееееелики Влатко Стефановски...:)
Зашто ти о овоме пишем?
Путовање је одувек било прелепа ствар.Стога ти, пријатељу, искрено саветујем да путујеш што више можеш. Јесмо засужњени границама али смо слободни у главама и срцима. Ја ћу покушати да дочек Нове 2008 организујем негде око Новог Сада.Дуго тамо нисам био, дуго нисам слушао тамбурице.
А ти, пријатељу, молим те јави ми уколико желиш још понеко писмо. Што се мене тиче, ја пишем само због тебе.

Objavio pytagora u 22:34 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
МОЈ НИШ - 4.ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ
10/12/2007
Драги мој пријатељу,

како тражиш да наставим са писанијама о Нишу, то ти (поново)излазим у сусрет.То чиним с радошћу, морам да напоменем, јер сам необично везан за свој родни град.

У граду у коме су Бата Живојиновић, Борис Дворник, Радмила Савићевић, Ђорђе Вукотић и многи други студирали глуму или се остваривали све у шеснаест на сцени нишког Народног позоришта (Мира Ступица, Радмила Савићевић, Еуген Вебер који је био и управник позоришта) - дакле, у таквом граду је зезање било нешто најнормалније. На степеницама народног позоришта врло често је седео Авда Зекић, по старински Циганин а по новоме Ром, чувени '' Шпански борац'' који је за шачицу семенки или цигарете које су му давали гимназијалци побегли из оближње гимназије причао своје ''догодовштине'' из рата:
- Кажем ја на Титу у ту Шпанију - ти си фин ћовек, господин, шешир носиш - шта ћеш бе ти у рат? Пусти нас јунаци да ратујемо а ти си води политику, не мож' ћовек за све да буде...
Причао је Авда највеће измишљотине које су се чуле у Нишу, често би га слушао и дежурни полицајац ''прашинар'' који је интервенисао када би Авда почео да помиње имена тадашњих југословенских политичара (како су јурили жене или слично):
-ААААвдоооо!!
И Авда је мењао тему.
Волео је Авда да попије,  а како је био молер тако су му зидови остајали полуокречени. Једном тако кречио па се запио, досадило му да ради па кренуо кући.Каже газдарици:
- Газдарице, дај паре па да си идем.
-Чекај да видим прво шта си урадио.
Уђе газдарица, погледа а горња линија, она уз таван крива као морски таласи.Завапи жена:
- Шта је ово, Авдо?
-ТО? Ништа, газдарице.Направи мало промају, кад се осуши  ће буде право ко стрела.

(ако хоћеш још, Пријатељу, молим те буди упорнији и ја ћу ти писати поново о мом Нишу.)
Objavio pytagora u 22:30 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
МОЈ НИШ - 3.ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ
3/12/2007
Драги мој непознати пријатељу,

мој родни Ниш има четири веће градске целине, према најновијој административној подели оне су општине, и једну придодату. Од тих четири две су (са леве стране Нишаве, гледа се низводно, од Бугарске ка Морави) 1.Медијана са центром града и Булеваром, 2. Палилулом а две са десне стране 3.Пантелеј са Дурланом и 4. Црвени крст са Тврђавом. Граду је, на  њихову невољу, присаједињена Нишка Бања.
Е сада, ако имаш у виду да су Нишлије несложне чак и кад се даве, то су ти потпуно јасни жестока нетрпељивост Дурланаца и Булевараца, Дурланаца и Палилулаца, Дурланаца и Нишкобањаца... да ли осећаш да често помињем именицу Дурлан која на јерменском значи ЛЕДИНА? Дурланце бије глас да су глупи и необразовани, Палилулце да су пргави, Булеварце да су слабићи итд. Постоји већ читава енциклопедија вицева о Дурланцима (као што претпостављаш, ја је пишем годинама и никако да се заврши!) па ћу ти неке и написати:

Шта ради Булеварац у Дурлану? Склекове.
Ко вози када су три Дурланца на задњем седишту? Полиција.
Зашто киша не пада у Дурлану ? Не сме. (има и друга варијанта одговора : Не може да нађе)


Палилула ти је старији градски центар и одатле су на гласу (раније) били они који воле да се туку и,нарочито, разноразна спадала. Како сам већ годину дана у једној палилулској улици (дошао са Булевара) ево шта сам чуо и видео:

1. Комшија Нецко долази негде око подне пијан у своју улицу и иде кући. Не може да се сети па пита клинце који играју фудбал:
- Је ли, децо, која је овде Нецкова кућа?
- Ајде, бре, чика Нецко, знамо да си ти Нецко!
- Знам и ја да сам Нецко ал не знам где ми је кућа!

2. У Нишкој Бањи се одржавало Светско првенство у параглајдингу. Лете људи изнад Ниша све у шеснаест. Гледала то једна баба (нећемо имена) па позвала полицију:
- Ало, полиција, дођите брзо овде код мене...Неки човек се с нека крила врти пола сата изнад моју кућу, сирома' не мож' да сиђе...Пожурите, еј, пожурите да човека спустите, све ће се скрши!

(ако хоћеш, Пријатељу, наставићу у следећем броју)
-----
Objavio pytagora u 14:48 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
ШТА СМО НАУЧИЛИ ИЗ АМЕРИЧКИХ ФИЛМОВА (1)
2/12/2007

Шта смо научили из америчких филмова:

 

Кашаљ је знак смртоносне болести.

Детектив може да реши случај само ако је суспендован са дужности.

Мушкарац неће показати знакове бола док прима најокрутније ударце, али ће се трести док жена покушава да очисти његове ране.

Једна шибица довољна је да осветли собу било које величине.

Свака брава може се у секунди отворити кредитном картицом или спајалицом - осим ако то нису врата која воде у зграду у пламену с дететом заробљеним унутра.

Није неопходно рећи "добар дан" или "до виђења" када започињете или завршавате телефонски разговор.

Ајфелов торањ може се видети с било којег прозора у Паризу.

Један човек који пуца у двадесет људи има више шансе да их убије, него двадесет људи који пуцају у једног човека.

Кухиње немају прекидаче за светло. Кад у њу улазите ноћу, треба само да отворите врата фрижидера и користите његово светло као замену.

Није важно ако сте вишеструко надбројани у борби која укључује борилачке вештине - ваши непријатељи чекаће стрпљиво да вас нападну један по један, плешући наоколо у претећем маниру све док не оборите њихове претходнике.

Мајке сваког јутра припремају јаја, сланину и колаче за свога супруга и децу, иако они никада немају времена да их поједу.

Једном нанесен руш за усне никад се неће избрисати - чак и док роните с пуном ронилачком опремом.

Полицајцима се увек додељују партнери који су њихова потпуна супротност.

Аутомобили који се сударе готово ће увек експлодирати у пламену.

Чак и при вожњи низ потпуно раван пут неопходно је енергично окренути волан с лева на десно сваких неколико тренутака.

Поштени и вредни полицајци по правилу бивају упуцани три дана пре пензије.

Ако пожелите да се издајете за немачког официра, није неопходно да знате немачки језик - довољан је немачки нагласак.

Шеф полиције увек ће суспендовати свога главног детектива или ће му дати 48 сати да заврши посао.

Што више мушкарац и жена мрзе једно друго, већа је вероватноћа да ће се заљубити.

Вентилациони систем било које зграде савршено је место за сакривање. Нико никада неће ни помислити да вас у њему тражи и можете без тешкоћа да путујете до било којег дела зграде.

Када се суочите са злим међународним терористом, сарказам и духовитост су ваше најбоље оружје.

Када плаћате такси, не морате погледати у новчаник док вадите новчаницу - само зграбите једну насумице и дајте је. Биће то увек тачан износ цене вожње.

Када су сами, сви странци више воле да говоре енглески.

Скидање до струка може мушкарца учинити нерањивим за метке.

Ако бораве у опседнутој кући, жене треба у најоскуднијем рубљу да истраже сваки необичан звук.

Ако треба поново да напуните оружје, увек ћете имати довољно муниције - чак иако је пре тога уопште нисте ни понели.

Objavio pytagora u 21:31 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
ШТА СМО НАУЧИЛИ ИЗ АМЕРИЧКИХ ФИЛМОВА (2)
2/12/2007

Када су сами, сви странци више воле да говоре енглески.

Скидање до струка може мушкарца учинити нерањивим за метке.

Ако бораве у опседнутој кући, жене треба у најоскуднијем рубљу да истраже сваки необичан звук.

Ако треба поново да напуните оружје, увек ћете имати довољно муниције - чак иако је пре тога уопште нисте ни понели.

Ако се нађете ухваћени у ситуацију која се може брзо разјаснити једноставним објашњењем, за име Бога, држите уста затворена!

Ако видите велико стакло, неко ће убрзо бити бачен кроз њега.

Ако вас неко лови по граду, можете се склонити у паради Светог Патрика која је отворена у свако доба године.

Ако одлучите да плешете по улици, свако на кога наиђете знаће кораке.

Када је неко заљубљен, уобичајено је да одушевљено запева песму.

Када је особа онесвешћена ударцем у главу, она никада неће претрпети потрес или оштећење мозга.

Када се вози ауто, нормално је гледати - не на пут, већ у особу која седи покрај вас или на стражњем седишту, за време целог путовања.

На компјутерском екрану никада се не види курсор, него само: "Enter Password Now".

Преживећете било коју битку у било ком рату осим ако не направите грешку и покажете некоме фотографију ваше вољене код куће.

Телевизијске дневне вести обично садрже причу која вас лично погађа тачно у том тренутку.

Лако је приземљити авион ако постоји неко у контролном торњу да вам даје упутства.

Електрична ограда довољно моћна да убије диносауруса неће изазвати трајне последице код осмогодишњег детета.

Током свих полицијских истрага биће неопходно бар једном посетити стриптиз-клуб.

Увек је могуће паркирати непосредно испред зграде коју посећујете.

Увек можете пронаћи моторну тестеру када вам затреба.

Већина људи чува албум новинских исечака, посебно ако је неко од њихове породице или пријатеља погинуо у необичној несрећи.

У Америци сваки "дејт" заврши факингом.

У Америци се нико не вози подземном осим кад бежи пред ФБИ-ем или серијским убицом.

У Америци је до 40. године сасвим О.К. живети са цимером/цимерком.

Ниједна жена не планира удају пре 40-те. Ниједна жена не планира да има децу пре 45-те.

Људи код кућце скоро никад не иду у WС, али док су на послу, пола времена раде, пола проводе у унисекс ве-це-у. Нико не ради физички посао, сви раде по канцеларијама или су глумци...

99% нећеш изгубити парницу (ма колико глупа била) ако те бране главни ликови.

У Мексику је модерно облачити се као каубој и тако излазити у град.

Живи сваки дан као да ти је последњи и једног дана бићеш у праву.

Objavio pytagora u 14:48 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
ЦРНОГОРЦИ И МОБИЛНИ ТЕЛЕФОНИ
1/12/2007
МОРА СЕ ПРИЗНАТИ ДА СУ НЕНАДМАШНИ...
КАКВИ БОСАНЦИ!   
              


Топ листа нај питања корисника МОНЕТ мобилног             провајдера у Црној Гори:


- Ја бих да уплатим роминг, па ме интересује за колико се, отприлике, времена он потроши ?

- Ја нисам плаћао рачуне, то је тачно, и ви сте ми слали опомене - и то је тачно. Али, ја сам се страшно увриједио кад сте ми искључили телефон!!!

- Имамо пријатеље на Косово, они имају нови Алкател француски, колико коста 1 минут?

- АЛО, ЈЕСТЕ ЛИ ВИ БЕСПЛАТАН БРОЈ, ИЛИ ОДМА' ДА ПРЕКИНЕМ !?

- Ја сам корисник цијењеног МоНета, па би и моја жена да буде корисник цијењеног МоНета пошто се ми никад нијесмо раздвајали, ево и гробницу смо направили заједно...

- Колико кошта минут поруке?

- Можете ли ми рећи колико је сати и који је дан данас... попио сам неке таблете...па не знам...

- Фали ми само 2-3 фенига да пошаљем поруку...вала би ми могли то толико прогледат кроз прсте ...

- Нисам задовољан вашим одговором! Дајте ми вашег
главног уредника!

- Можете ли да ми поможете, не чује се стискање по
типкама?

  - Ђе треба да идем да уплатим поруку?

  - Ја сам била блокирана, па су ме поправили а сад опет
не могу да саљем поруке...

- Шта је ово, не могу да шаљем опоруке а стално досипам рачун?

- Има ли нека шифра да би ми број постао тајанствен?

- Нама треба Милојкин број, ако је у компјутер...

- Корисник: Кол`ко кошта минут?
Оператер: Зависи гдје зовете.
Корисник: А не зовемо нидје, само нас интересује...

- Имам позивање са овог броја: 069 ..... Ко је то?

- Како можемо да зовемо: ми њих, они нас и они њих???

- Корисник: Не зовем вас са свог броја јер не могу да позивам никога.
Оператер: Који Вам је број телефона?
Корисник: Није битно...

- Корисник: Што не могу да шаљем поруке???
Оператер: Оптерећење на централи, покушајте касније.
Корисник: Не могу ни касније, покушао сам!

- Јесам ли још у функцију???

- Могу ли да знам стање за ИДУЋИ мјесец ???

- Ја знам да отворим писмене поруке, али УСМЕНЕ не знам...

- Ја сам купио број код Мицка... Морам ли сад стално бонове код њега да купујем, или могу и на улицу???

- Можес ли ми рећи стање на рачуну, али полако, да ме срце не уфати?

- Могу ли да провјерим колики ми је?

- Мозете ли ми рећ` како се бришу бројеви из именика, е ће ме јад наћ` ако моја жена види кога сам зва`...

- Корисник: Дајте ми број Марка Јанковића (*)
Оператер: На то име нема пријављен број
Корисник: А има ли на жену му, не знам како се зове, виђи тамо ако ти знаш...

- Искључите ми ову секретарицу, досадна је а и незнам како изгледа...

- Ја сам два ваша броја купио унуцима: да им нешто остане од дједа!

- Треба ли да читам број са лијева у десно? (како унијети број са МО бона)

- Седи ми писмо на екран...

- `Оће ли ми се запалит` тел ефон, ако га пуним цијелу ноћ?

- Могу ли да вас питам за стање мога друга, јер се он стиди?

- Не могу примити поруку! Телефон ми је на телевизији и он осјећа да ће му доћ", ал" ју не може примит!
 

Objavio pytagora u 23:33 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
МОЈ НИШ- 2. ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ
1/12/2007
   
    Бурек је заштитни знак Ниша. Ниједна вест у  Нишу неће подићи толико прашине као теоретска могућност да ће сутра грађани остати без своје омиљене четвртине. Нишлије могу да једу бајат хлеб ( тешиће се како је здраво за органе за варење а код млађих и за јачање десни), кифле су одавно заборавили и да постоје али не могу ни да замисле живот без те четвртине масног папира пред собом.
    Када је неке далеке '86 загребачка група ФИЛМ гостовала у тада легендарном Музичком клубу '81 ( незаборавне су свирке ЕЛЕКТРИЧНОГ ОРГАЗМА, ИДОЛА, ЕКВ, ГАЛИЈЕ, Р.М.ТОЧКА, ЛЕБ И СОЛ у овом простору) па Јура Стублић и другови  свирали пар пута на бис, негде око 02,00 се догађа следећа прича. Летње вече, Јури и друговима се не жури да оду из Ниша, нас неколицина смо непрестано са њима и трудимо се да им покажемо лепоте нашег града. Они се одушевљавају али алкохол почиње да ради своје - гладни су. Летње је време па успут беремо неке јабуке, трешње и шта све не док се неко није сетио да се ускоро отвара оближња пекара, позната по сјајном буреку. Кренемо доле скоро трчећи.
    Пекар гледа нас десетак као Марсовце па каже:
- А бре, спавате ли ви ?
- Мајсторе, дај људима бурек, из Загреба су, не знају шта је лепо- улагујемо се а он се осмехну Јури:
- Леле, несрећниче, шта ти губиш у животу. Сад ће видите шта је БУРЕК!
    Да скратим. Сунце смо дочекали на степеницама пекаре са буреком у једној руци и флашом пива у другој.
- Који зен! - дивио се Јура. Касније је често причао, чак и за време бурних догађаја, о нишком буреку.Када је дошао у Београд 2004. кажу да је тражио бурек.
   
    ТО ЈУРО, ЦАРЕ!
Objavio pytagora u 18:24 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
МОЈ НИШ -ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ
1/12/2007

 

Мој Ниш...памтим га по мирису печених паприка за ајвар ( с јесени) ; од скоро за земљу прикованих тешких, кишних облака тај мирис није могао даље и остајао је негде између неба и земље, на нашу велику радост коју сам ја, са друге стране, доживљавао као врсту слаткасте боли ( није пријатно, сав си расејан и никакав али не би да ово прође). Трајно сам остао везан за ово доба године и овај мирис и Ниш у то време. Много пута ми се догодило да сам у октобру месецу бивао у другим државама и могу рећи да ни у једној од њих град тако лепо не мирише на детињство као што је то случај са мојим родним градом. Нешто од те душе је задржао Солун; ништа слично више нисам видео.

Нишлије нису ни приближно богате као Београђани или Новосађани али се никада није штедело на храни. Стога није ни  чудо што  су надалеко познати као врсни гурмани а многи од нишлија су ушли у анегдоту и причу управо преко хране а најкласичније пример за ову тврдњу је приповетка- драма Стевана Сремца '' Ивкова  слава''. Често се у нишлији сударају тврдица и расипник и ја мислим да никада није извесно ко ће од ове двојице у датој ситуацији да претегне.

Да, мој Ниш.. одрастао сам уз стадион ФК'' Радничког'' у кућици коју је мој отац, као први голман овог клуба, добио на привремено коришћење. Мислим да сам још тада неповратно заволео родни град – одраставши међу комшијама различитог имовинског стања, верске и националне припадности заволео сам то шаренило које је Ниш у изобиљу нудио.

Objavio pytagora u 10:31 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
ОД СНА ДО СНА
28/11/2007

 

Чудан живот живимо из дана у дан, ујутро устајући из себе као из гроба, рађајући се попут Сунца да би увече, како то већ бива у постељу као у гроб легли, као када Сунце зађе за хоризонт и нестане и последњи зрак. Оно што се догађа између ова два догађаја, између две крајње тачке најчешће погрешно називамо животом потпуно превиђајући да је оно чега смо свесни и очевици заправо тек патрљак стварности. Наш прави живот се догађа тек након заласка Сунца, када  који су тешко доступни машти али за којима свака душа жуди као најчишћим делом Васељене утонемо у сан, у оно чега се тешко или скоро никако не сећамо, у оним тренуцима када мозак наставља да прикупља све оне податке који ће нам некада пасти на памет као генијална идеја; у ствари, ми смо само препознали ону јаву које се нисмо никако могли да сетимо. Мрак је прамајка и извор живота; тада, када се наша чула одмарају од заморне и тешке свакодневице, тек тада се на чудестан начин наш дух ослобађа лутајући по пределима

У сну упознајемо светове и бивамо њихов део јер је сврха сна и живота у њему препознати нешто што је давно изгубљено а одувек наше. И тако, живећи у сновима чешће и стварније него на свесној јави, проводимо дане и ноћи, од  сна до сна.


 

Objavio pytagora u 22:28 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
ЈЕСТЕ ЛИ ВЕЋ ПРОБАЛ- ИСКОРИСТИТЕ СВОЈЕ СНО&#
28/11/2007

Искористите своје снове

Снови су једино место на којем се без имало ризика можете искушавати у новим активностима, истраживати своје могућности и мењати живот по жељи. Фокусирањем својих мисли на одређено подручје које вас занима, можете  у мислима креирати ситуације које ће вам помоћи напредовати. Понављањем неке ситуације у сновима, приближићете је стварности и она ће вам бити лакше савладива када се појави.

Снове углавном интерпретирају стручњаци, који сновима придају одређена значења. У таквим тумачењима предметима или појавама се придају симболи нпр. ауто симболизује психофизичко стање човека који сања, бродови – животна путовања. И док такве интерпретације могу бити али нису нужно тачне и углавном садржавају само половину приче  само сами, свако за себе, уколико се потруди научити, може у потпуности да разуме поруке које му стижу кроз снове.

Ви сте једини аутор  ваших снова и само вама припада њихово потпуно тумачење.  У њима можете пронаћи врло моћно, а ипак ненападно решење вашег унутарњег конфликта.

Различите улоге у сновима не само што шаљу поруку него су и врло забавне.  Дају прилику детету у вама да истражи различите могућности реагирања без икаквог осуђивања. Снови ће вас одвести у најскровитије делове мисли и срца, а могу бити мапа према правом богатству.

Најфасцинантнија стар код снова је њихова неограничавајућа креативност, варијабилност, али и доступност. Из ноћи у ноћ, мозак надмашује и највеће холивудске успехе. Неки скривени сценарист у нашој подсвести сваку ноћ нам пушта филмове креиране само за нас. Он спаја прошлост, садашњост и будућност у бизарне делове, који се на самој својој површини  чине чуднима и потпуно неразумљивима.

Снови, па и ноћне море, могу бити лични исцелитељ  који нам је доступан сваког дана и то бесплатно. Све што требамо направити је научити слушати га и разумевати шта нам говори.

Снови имају своју логику која је више креативна и богатија од реалности. Због тога при разумевању снова никад не бисмо требали гледати на њих као стварност и у том их смеру тумачити.

Како бисте се успели да сеприсетите снова, најбоље би било ујутро након буђења да останете неколико минута у истом положају. Требало би се сна присећати слику по слику, док се не присетимо целе или дела приче. Највише пажње треба посветити тумачењу упечатљивих слика, али не смеју се заборавити ни детаљи. Понекад се баш у њима крије значење. Након што сте у сањарици погледали значење симбола, требали бисте лично да растумачите сваки појам. Нов Голф сиромашном човеку представља богатство, док неком материјално богатијем, у ствари представља сиромаштво.

Важно је знати да снови никад немају негативна или позитивна значења. Они су само смернице или упозорења, али никад нису сувопарна претсказања будућности и не смеју се на тај начин тумачити.

Важно је не разочарати се при првим покушајима тумачења снова уколико вам то не буде успевало. За разумевање су понекад потребне и године праксе. Али исплатиће се, јер тек када научите да слушате свој унутрашњи глас знаћетеда  препознате праву вредност снова, престаћете да их се бојите и започећете да их доживљавате као свог личног саветника.

Objavio pytagora u 14:15 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
МАКЕДОНСКЕ ПЕСМЕ - УЧИ МЕ, МАЈКО и ЗАЈДИ, ЗАЈД
27/11/2007

Скоро сам са пријатељем правио списак најдражих изворних песама. Дошли смо до истоветног закључка - најомиљеније су нам македонске песме у обради ЛЕБ И СОЛ односно, када је у питању ЗАЈДИ, ЗАЈДИ, извођења Тоше Проеског, Василисе и Луиса. Изволите.

 

Учи ме, мајко, карај ме

 

Еј, учи ме, мамо, карај ме

како да ја земам Љиљана,

Љиљана бела и црвена,

Лиљана тенка, висока,

Лиљана ситен босилок,

Лиљана една на мајка.

 

Еј, учам те, сине, карам те.

Повикај триста мајстори,

направи чешма шарена,

наврати вода студена.

Сите селани ће дојдат,

и Лиљанини другачки,

ем сите калеш невести.

Белким Лиљана ке дојде.

 

Еј, послушал Стојан мајка си.

Направил чешма шарена,

навратив вода студена.

Сите селани дојдова,

и Лиљанини другачки,

ем сите калеш невести.

Кучка Лиљана не дојде.

 

 

Зајди, зајди, јасно сонце

[

 

Зајди, зајди, јасно сонце,

зајди, помрачи се,

и ти, јасна ле месечино,

бегај, удави се.

 

Црни горо, црни сестро,

двајца да црниме,

ти за твојте лисја, ле горо,

јас за мојта младост.

 

Твојте лисја, горо сестро,

па ће се повратат.

Мојта младост, горо ле сестро,

нема да се врати...

Objavio pytagora u 18:33 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
ЕКСЕРИ У ОГРАДИ
27/11/2007


Једном беше један мали дечак који је имао лошу нарав. Његов отац му  је дао пуну кесу ексера и рекао му је да сваки пут када побесни и изгуби контролу над собом, да закуца један ексер у ограду.


Првога дана дечак је закуцао 37 ексера на ограду. Током следећих неколико месеци он је научио да контролише свој бес и број укуцаних ексера се смањивао. Открио је да је лакше контролисати своју нарав, него закуцавати ексере у ограду.


И тако је дошао дан да током целог дана није побеснео. Он је рекао то свом оцу, а отац му је казао да сваког дана када буде успео да контролише своје понашање, да из ограде ишчупа један ексер. Дани су пролазили и једнога дана дечак је био у стању да каже свом оцу да је ишчупао све ексере.
Отац је узео сина за руку и одвео га до ограде.


Отац је рекао: "Добро си урадио сине мој, али погледај све те рупе у огради. Ограда више никада неће бити иста. Када у бесу кажеш неку ствар, она оставља ожиљак, као што су ове рупе на огради. Можеш човека убости ножем и извући нож и после тога није вазно колико пута кажеш да ти је жао, ране остају".


Вербална рана је исто тако болна колико и физичка. Пријатељи су заиста ретки драгуљи, они чине да се смешиш, охрабрују те да успеш у нечему, они су спремни да те саслушају, да поделе твој бол, имају лепе речи и увек им је срце отворено за тебе.


Ово је светска недеља пријатељства. Покажи својим пријатељима колико ти је стало до њих, пошаљи ову причицу свакоме кога сматраш пријатељем. Чак и да је пошаљеш назад ономе од кога си је добио.
Ако ти се поруке врате, знаћеш да имаш круг пријатеља.


СРЕЋНА ТИ НЕДЕЉА ПРИЈАТЕЉСТВА, ТИ СИ МОЈ ПРИЈАТЕЉ И ЈА САМ ТИМЕ ПОЧАШЋЕН. МОЛИМ ТЕ ОПРОСТИ  МИ  АКО САМ ИКАДА НАПРАВИО РУПУ НА
ТВОЈОЈ ОГРАДИ.
Objavio pytagora u 18:31 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
МОЛИТВЕ АМЕРИЧКИХ ИНДИЈАНАЦА
27/11/2007

МОЛИТВЕ АМЕРИЧКИХ ИНДИЈАНАЦА


мој превод
    

ЧИРОКИ МОЛИТВА

 

Нека топли небески ветар

Нежно дува изнад твој куће.

Нека Велики дух

Благослови све који ту улазе.

Нека твоје мокасине

Праве срећне трагове у много снегова

И нека дуга

Увек додирује твоје раме


ПОНИ МОЛИТВА

 

Ох, Орле, дођи раширених крила на сунчано небо.

Ох, Орле, дођи и донеси нам мир, твој

Благи мир.

Ох, Орле, дођи и дај нови живот нама који ти се молимо.

Сети се  небеског круга,

Звезда,

И браон орла,

Животног пута Сунца,

Младих у гнезду.

Сети се светиње ствари.

МОЛИТВА ВЕЛИКОМ ДУХУ

    Молитва Жуте Сове, поглавице племена Сијукси-

 

Велики Душе,

Чији дах даје живот целом свету

Чуј ме!

Ја сам мали и слаб,

Треба ми твоја снага и мудрост.

Дај ми да разумем ствари

Којима си научио мој народ.

Научи ме Твојим поукама

Које си сакрио испод сваког

Листа и камена,

Дај ми снагу

Не да бих био већи од мог брата

Већ да бих победио свог највећег

Непријатеља – себе самог.

Дозволи ми да шетам кроз лепоту

И да заувек посматрам

Црвен и ружичаст залазак Сунца

И када залазак Сунца почне да опада

Нека дођем к Теби чистих руку,

Правог погледа

И без стида.


Mолитве захвалности

                                

                                

Сада сви слушајте речи

Које су постале пре свега осталог.

 

Заједнички доносимо мисли

Као један и захваљујемо се

Један другом.

Нека то буду наше мисли.

                                

                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се  мајци земљи

за живот који нам даје.

Нека то буду наше мисли.                                

 

 

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се за

прво воће које расте, јагоде.

Нека то буду наше мисли.

 

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се за све лекове,

за биљке.

Нека то буду наше мисли.                             

                                

 

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се дувану који употребљавамо

да пошаљемо своје поруке Творцу.

Нека то буду наше мисли.

                                

                                 

                                

Заједнички доносимо наше  мисли

и захваљујемо се свим различитим врстама животиња

 које помажу да одржимо своје животе.

Нека то буду наше мисли.

 

                                

                                 

  Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се  свом различитом дрвећу,

 јавор је најизузетнији од свих.

 Нека то буду наше мисли.

                                

                                

                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

свим водама, великим и малим.

Нека то буду наше мисли.

                                

                                

                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

свим различитим птицама које нас забављају.

Нека то буду наше мисли.

                                

                                

                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се силама које раде заједно са земљом,

нашим дедовима громовима, који доносе кишу

да обнови земљу.

Нека то буду наше мисли.

                                

                                

                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

нашем најстаријем брату Сунцу

који нам даје светло и топлоту.

                               

Нека то буду наше мисли.

                           

                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

нашој баки Месецу, она управља свим животним циклусима на Земљи .

Нека то буду наше мисли.

                       

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

звездама јер су наши рођаци, оне улепшавају небо.

Нека то буду наше мисли.

                                

                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

четири гласника који нас саветују.

Нека то буду наше мисли.

                           

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

Творцу свих, јер је Творац који нас је донео све зајeдно као једног.

Нека то буду наше мисли .

             Сада су наше мисли Једно.

Objavio pytagora u 18:23 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ДУШКУ ТРИФУНОВИЋУ
27/11/2007

18/11/2006


ПЕСМА ПОВЕЋЕНА ДУШКУ ТРИФУНОВИЋУ

    Пре саме песме морам да напишем како је настала иста.
 Први и једини пут срео сам аутора песама Главо луда, Има нека тајна веза, Шта би дао да си на мом мјесту, Пристао сам,бићу све што хоће и многих других на Књижевној колонији у Сићеву код Ниша, септембра 2005. Овај човек ведра духа је већ тада био озбиљно нарушеног здравља али је на  све имао своју реплику, своје доброћудно и увек духовито мишљење и став. Једне вечери, након неколико сати разговора, (о чему ћу у посебном блогу) из мене је изашла следећа песма коју сам му посветио:


Боже, хвала Ти

На оволикој милости

Иако сам те за ово молио

Још '78.

Тајна је тајна,

То ти знаш боље од мене,

Кад си сад, као да си тад.

 

Људи, Боже, воле звезде

Што сјаје окачене о небески свод

А најдраже су им оне  падалице

Баш зато што падају

Па су као они

Земне, ниске и безидејне.

 

Хвала Ти, Боже,

Што си ми дао да видим

Вечну Звезду

Која никада неће прошарати

Мрачни небески свод,

Којој је Васељена тесна

И уједно људски топла.

 

Хвала ти, Боже,

На Душку Трифуновићу

Да га нема ваљало би га измислити

Када си нам га дао

Чувај га, Боже,

Још нисмо све научили.



Душку од Небојше

 

 

Сићевачка књижевна колонија

Сићево, 18. септембар 2005.

Objavio pytagora u 18:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
СТЕФАН НЕМАЊА - БЕСЕДА О ЈЕЗИКУ
27/11/2007

Стефан Немања – Св. Симеон Мироточиви

ЧУВАЈТЕ ЈЕЗИК, ЧЕДА МОЈА

Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и народ опет вратити, кад тад вратити, својој језичкој матици и своме матичном народу.

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгубили језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.

Земље и државе се не освајају само мачевима и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Постоји,чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кадгод се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један језик. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да ти битка између језика не траје дан два, као битка међу војскама, нити годину две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два. Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа.

Човек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је товоља,било да то мора.
И ја сам, чедо моје, у својим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За време опсада, и дуго после тога, слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове граде и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојену земљу и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу неприметно, не знаш кад и како. Клањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик, улагују ти се и умиљавају онако како то раде пси. Никада им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично ћуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ево ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једног дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и песме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тераш или да бежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је, чедо моје, тврђи од бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недодирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека добро зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и народ опет вратити, кад тад вратити, својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти,чедо моје, да свако освајање и отцепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ уједно отачаство и једну државу“.

Objavio pytagora u 08:23 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ
27/11/2007

ДА ТЕ НИЈЕ....

 

 

 

Да те није

Требало  би те измислити

У живот  уметнути

Као цвет за ревер заденути

Да  мирише

Док се дише.

 

Да те није

Требало би те направити

У срце те сакрити

Тобом се ко собом китити

Да мирише

Док се дише.

 

Да те није

Требало би те од Бога измолити

У башту живота посадити

Око тебе пажљиво радити

Да не одеш нигде више

Да миришеш

Док се дише.

 

-------------------------------------,

 

ЛУТАО САМ, ЛУТАО

 

Лутао сам, лутао

Људе тражио

Песме певао

Тугу свирао

Бољку носио

Само да те заборавим.

 

Раздрљеном,

Разбарушеном

Ветар ми сузе сушио

Поглед се у даљини

У маглама губио

Нисам те заборавио.


ДА ТЕ НЕМАМ

 

 

Да  те немам

Туговао бих

Ко цвет без воде

С кореном из земље

Ишчупан

Незаливан и сам

 

Да   те немам

Не бих се радовао

Ономе што имам

Све би било исто

А опет другачије

Лепо и бесмислено

Без тебе

 

Да те немам

Не знам шта бих

Не би биле исте зоре,

Не би дрхтаји били исти,

Не бих био то што јесам

А јесам јер те имам.

----------------------------------,

 

ПЕСМА

 

 

Напиши ми песму, молила  је

Као да сам лично Балашевић...

 

 

Као да је лако

Написати песму,

Као да ничег лакшег

И нема

Под капом  небеском,

Као  да је лепо

Стављати се на папир

А да је лепо

Сликари и писци

Били би најсрећнији људи

А не пијанци.

 

Напиши ми песму, молила  је...

 

Није знала

Да треба стати,

У себе се загледати,

Са собом се помирити,

Себе победити,

Из себе изнедрити

На папир бацити

Па куд пукло да пукло

Реч је пала

Отишла

У неповрат.

 

Напиши ми песму, молила  је...

 

Да зна

Оно што ја   знам,

До чега ће

Доћи и она,

Али тек након милион ветрова,

Стотине тисућа киша,

Не би тражила –

Како тражити нешто

Што већ имаш? –

Него би она писала

И питала

Хоћеш ли још!

 

Напиши ми песму, молила  је...

 

Говорио сам

Неће  ти се свидети песма,

Говорио сам

Не знам да пишем песме,

Оне настају  само у муци,

Говорио сам

Боље ти пиши, писменија си

И

Не знам  зашто

Тек, није поверовала

Ни престала да тражи песму.

 

Зато јој  шаљем

Ову исповест

Па шта буде

Боље не умем

Ако није боље од посвете Ђ.Б.

Ваљда је искреније...

Па  нека она

Са овим

Трља  главу...

 

 

 

ОСМЕХ

 

 

Мона Лиза, па Мона Лиза !

Ниједна се друга жена

Није насмешила,

Осмехнула,

Згрчила усне у осмех,

Изгледа само она

Чим се друге и не помињу.

 

А каква Мона Лиза,

Какви бакрачи!

Ништа је њен осмех

Према њеном осмеху,

Знам шта ти причам,

Именом сам ти својим јемац,

Ако се она не осмехне

Као да се дан није ни родио,

Рачунај да си залуд

Из кревета устајао,

Не слушај вести  ,

Не читај новине

Ништа лепо нећеш наћи

Само смрти и заморни живот.

 

Каква Мона Лиза,

Какви бакрачи!

Треба да видиш овај осмех

Од ког јој

Сину тамне очи

Ее, мој ти !

То да видиш

Па да умреш

Па да опет васкрснеш

До следећег осмеха.

 

То је осмех,

Драги мој,

Ово је шминка.

Не причај ми више

О Мона Лизи

Да нешто ваља

Не би је крили

По музејима

Него би пустили

Да се види и упореди

Тај њен осмех

Са њеним осмехом

Да видиш како би прошао!

 

Осмех са платна

Је увек платно

А ниједно платно

Није тако лепо

Као живо лице

И онакав осмех

Objavio pytagora u 08:20 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
TEST - CRTEZ DRVETA
26/11/2007
Jednom prilikom desilo mi se da sam, putujući iz Dubrovnika nazad, u rodni grad, iz čistog zezanja naterao ne tako blisku prijateljicu da mi nacrta drvo na belom papiru i napiše datum rođenja. Nakon što sam pogledao njen crtež, skoro sat vremena sam pričao devojci sve o njoj i, kako je ona zapanjeno rekla, skoro sasvim pogodio. To je bilo davne 1986. godine. Od tada sam pregledao na stotine crteža koji su mi mnogo rekli i onima koji su ih stvorili ali još uvek nisam u potpunosti zadovoljan do sada postignutim. Ukoliko želiš, pošalji mi svoj crtež POTPUNO ANONIMNO I , NARAVNO, POTPUNO BESPLATNO atachmentom na

 seminarski.diplomski@gmail.com

a ja cu ti poslati kratak psiholoski profil.
Objavio pytagora u 21:47 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar