Једном беше један мали дечак који је имао лошу нарав. Његов отац му  је дао пуну кесу ексера и рекао му је да сваки пут када побесни и изгуби контролу над собом, да закуца један ексер у ограду.

Првога дана дечак је закуцао 37 ексера на ограду. Током следећих неколико месеци он је научио да контролише свој бес и број укуцаних ексера се смањивао. Открио је да је лакше контролисати своју нарав, него закуцавати ексере у ограду.

И тако је дошао дан да током целог дана није побеснео. Он је рекао то свом оцу, а отац му је казао да сваког дана када буде успео да контролише своје понашање, да из ограде ишчупа један ексер. Дани су пролазили и једнога дана дечак је био у стању да каже свом оцу да је ишчупао све ексере. Отац је узео сина за руку и одвео га до ограде.

Отац је рекао: "Добро си урадио сине мој, али погледај све те рупе у огради. Ограда више никада неће бити иста. Када у бесу кажеш неку ствар, она оставља ожиљак, као што су ове рупе на огради. Можеш човека убости ножем и извући нож и после тога није вазно колико пута кажеш да ти је жао, ране остају".

Вербална рана је исто тако болна колико и физичка. Пријатељи су заиста ретки драгуљи, они чине да се смешиш, охрабрују те да успеш у нечему, они су спремни да те саслушају, да поделе твој бол, имају лепе речи и увек им је срце отворено за тебе.

Ово је светска недеља пријатељства. Покажи својим пријатељима колико ти је стало до њих, пошаљи ову причицу свакоме кога сматраш пријатељем. Чак и да је пошаљеш назад ономе од кога си је добио.
Ако ти се поруке врате, знаћеш да имаш круг пријатеља.