Šaljem ti jedno od onih pisama
koje sam davno napisao
a sada ga potpisujem i šaljem
u nepoznatom pravcu poznatoj osobi.
Vetar će ti ga doneti do pred prag
kao što mlekar isporčuje boce s mlekom
i ti nećeš znati šta sada sa tom kovertom
i razmrljanim pečatom poznatog grada na njoj.
Pomislićeš čak da je pismo kasno stiglo
osvrtaćeš se u neprilici
imaćeš želju da ga pročitaš
a biće te strah reči koje koverta krije.
Otvori pismo bez zazora,
pusti neka reči istrče i izlaju ono što već znaš
ionako nećeš nikako moći da zaustaviš
slike koje će ti pred san leteti ispred očiju.
Ne opiri se, uživaj,
tih slika nema u tvom sadašnjem svetu
stoga uživaj u njima koliko možeš
zato sam ti ih i poslao uz reči.
Samo zato, ni zbog čega više.
