Ima ona anegdota sa neke fudbalske utakmice kada je jedan tim opsedao gol drugog skoro bez prestanka ali nikako da se i konačno zatrese mreža. Gledala to dva drugara pa kad jedan više nije mogao da izdrži, pokri oči. Na terenu šut na gol, odbrana lopta dolazi do drugog napadača ovaj šutira - lopta udara u nekog,odbija se kreće ka golu ali je u zadnji tren izbacuje bek do narednog napadača...U tom trenutku će onaj sa pokrivenim očima: - Dadoše li ga? - Još ga davaju! - dobi sažet odgovor. Kada mi je nedavno stiglo još jedno obaveštenje da treba dana tog i tog da izađem na izbore, setih se ove priče. Bojim se da ne popadamo u nesvest svi zajedno, bez obzira ko za koga glasa. Čini mi se da sam zaboravio i kada su izbori raspisani, i za koga glasamo a naročito šta očekujemo od onih čije bismo ime zaokružili.Lagano dolazimo u stanje zombiranosti kada nam je,što reče Bora Čorba, '' baš te boli šta ti rade/ ko te laže, ko te krade'' a kada je tako, kako li je tek onima koji trče ovu izbornu trku. Ne bih se menjao sa njima. Znam jednu stvar koja mi je bila i biće referentna kada je u pitanju moj glas. Svaki političar koji je grupi POMOĆ UGROŽENIM NIŠLIJAMA pomogao, a samim tim i građanima Niša kojima je ta pomoć potrebna, imaće moj glas na ovim i sledećim izborima. Jer, uzalud priča o nacionalnim interesima, o odbrani teritorijalnog integriteta, zalud priča o vlastitom poštenju ako onaj ko želi da se bavi politikom u ovom gradu nije onima o kojima bi trebalo da brine doneo kilogram soli i brašna. Svi se mi merimo onim što smo učinili, ne onim što smo mislili da učinimo a nismo. Mi iz grupe POMOĆ UGROŽENIM NIŠLIJAMA tačno znamo ko je i koliko, preko naših programa, pomagao građanima Niša i ja se nadam da će to biti jedino merodavno kada je glasanje za gradsku i opštinske liste u pitanju. A oni neka ga još davaju...