Бурек је заштитни знак Ниша. Ниједна вест у Нишу неће подићи толико прашине као теоретска могућност да ће сутра грађани остати без своје омиљене четвртине. Нишлије могу да једу бајат хлеб ( тешиће се како је здраво за органе за варење а код млађих и за јачање десни), кифле су одавно заборавили и да постоје али не могу ни да замисле живот без те четвртине масног папира пред собом.
Када је неке далеке '86 загребачка група ФИЛМ гостовала у тада легендарном Музичком клубу '81 ( незаборавне су свирке ЕЛЕКТРИЧНОГ ОРГАЗМА, ИДОЛА, ЕКВ, ГАЛИЈЕ, Р.М.ТОЧКА, ЛЕБ И СОЛ у овом простору) па Јура Стублић и другови свирали пар пута на бис, негде око 02,00 се догађа следећа прича. Летње вече, Јури и друговима се не жури да оду из Ниша, нас неколицина смо непрестано са њима и трудимо се да им покажемо лепоте нашег града. Они се одушевљавају али алкохол почиње да ради своје - гладни су. Летње је време па успут беремо неке јабуке, трешње и шта све не док се неко није сетио да се ускоро отвара оближња пекара, позната по сјајном буреку. Кренемо доле скоро трчећи.
Пекар гледа нас десетак као Марсовце па каже:
- А бре, спавате ли ви ?
- Мајсторе, дај људима бурек, из Загреба су, не знају шта је лепо- улагујемо се а он се осмехну Јури:
- Леле, несрећниче, шта ти губиш у животу. Сад ће видите шта је БУРЕК!
Да скратим. Сунце смо дочекали на степеницама пекаре са буреком у једној руци и флашом пива у другој.
- Који зен! - дивио се Јура. Касније је често причао, чак и за време бурних догађаја, о нишком буреку.Када је дошао у Београд 2004. кажу да је тражио бурек.
ТО ЈУРО, ЦАРЕ!
Када је неке далеке '86 загребачка група ФИЛМ гостовала у тада легендарном Музичком клубу '81 ( незаборавне су свирке ЕЛЕКТРИЧНОГ ОРГАЗМА, ИДОЛА, ЕКВ, ГАЛИЈЕ, Р.М.ТОЧКА, ЛЕБ И СОЛ у овом простору) па Јура Стублић и другови свирали пар пута на бис, негде око 02,00 се догађа следећа прича. Летње вече, Јури и друговима се не жури да оду из Ниша, нас неколицина смо непрестано са њима и трудимо се да им покажемо лепоте нашег града. Они се одушевљавају али алкохол почиње да ради своје - гладни су. Летње је време па успут беремо неке јабуке, трешње и шта све не док се неко није сетио да се ускоро отвара оближња пекара, позната по сјајном буреку. Кренемо доле скоро трчећи.
Пекар гледа нас десетак као Марсовце па каже:
- А бре, спавате ли ви ?
- Мајсторе, дај људима бурек, из Загреба су, не знају шта је лепо- улагујемо се а он се осмехну Јури:
- Леле, несрећниче, шта ти губиш у животу. Сад ће видите шта је БУРЕК!
Да скратим. Сунце смо дочекали на степеницама пекаре са буреком у једној руци и флашом пива у другој.
- Који зен! - дивио се Јура. Касније је често причао, чак и за време бурних догађаја, о нишком буреку.Када је дошао у Београд 2004. кажу да је тражио бурек.
ТО ЈУРО, ЦАРЕ!