Таман када сам се опростио од свих блогера са најлепшим жељама и решио да ништа више не објавим до 2008. године, почела је несвакидашња канонада предизборних прича тако да ми није ништа преостало друго до да пожелим да се некоме изјадам.
Морам да кажем то што мислим као онај берберин који је видео козје уши у цара Тројана. Није да хоћу већ морам.
Откако су у залудној земљи Србији расписани председнички избори, није ме задесио рођендан или слава на коме се није распредало : за кога ћу да гласам, шта мислим о актуелној ситуацији (мило звучи а ништа не вреди), јесам ли за или против ОНИХ... и многе сличне глупости. Када код куће укључим ТВ (новине одавно не купујем, све исто пишу) заспу ме псовке наших политичара и претње неких других . Како ме је много познаника и пријатеља пропитало за мишљење, одговарам свима овим путем на она питања која су ми постављена само за три дана Св.Николе:
1. Мислим да ће Николић (опет) да добије више гласова и да ће Тадић (опет) да буде председник Србије.
2. Не мислим да ћемо успети да задржимо Косово (мада навијам за то) а искрено се надам да ,иако га изгубимо у 2008., ћемо бити у стању да га повратимо за 100-200 година.
3.Не мислим да је приватизација у Србији поштена.
4. Не мислим да се иједна од новокомпонованих народних певачица може назвати дамом.
На нека питања нисам успео да одговорим конкретно већ најискреније:
1. Не знам која је ТВ гора од ПИНК и Б92 (Тијанићев РТС је ван конкуренције)
2. Не знам шта бих урадио са српским политичарима (Голи оток? хмммммм, звучи познато и добро)
3. Не знам зашто је лоше моје гађење према Београду, најнесрпскијем граду у Србији.
4. Зашто је лоше имати симпатије према Шешељу и (својевремено) Милошевићу пред хашким трибуналом и спрдњом од оптужнице?
Надам се да сам на све одговорио.
Надам се да ће СМАК и ЛЕБ И СОЛ поново да наставе заједно.
НАДАМ СЕ ДА ЋЕМО СЕ СВИ ШИРЕ ОСМЕХИВАТИ У НОВОЈ 2008., КАКВА ГОД БИЛА!
Морам да кажем то што мислим као онај берберин који је видео козје уши у цара Тројана. Није да хоћу већ морам.
Откако су у залудној земљи Србији расписани председнички избори, није ме задесио рођендан или слава на коме се није распредало : за кога ћу да гласам, шта мислим о актуелној ситуацији (мило звучи а ништа не вреди), јесам ли за или против ОНИХ... и многе сличне глупости. Када код куће укључим ТВ (новине одавно не купујем, све исто пишу) заспу ме псовке наших политичара и претње неких других . Како ме је много познаника и пријатеља пропитало за мишљење, одговарам свима овим путем на она питања која су ми постављена само за три дана Св.Николе:
1. Мислим да ће Николић (опет) да добије више гласова и да ће Тадић (опет) да буде председник Србије.
2. Не мислим да ћемо успети да задржимо Косово (мада навијам за то) а искрено се надам да ,иако га изгубимо у 2008., ћемо бити у стању да га повратимо за 100-200 година.
3.Не мислим да је приватизација у Србији поштена.
4. Не мислим да се иједна од новокомпонованих народних певачица може назвати дамом.
На нека питања нисам успео да одговорим конкретно већ најискреније:
1. Не знам која је ТВ гора од ПИНК и Б92 (Тијанићев РТС је ван конкуренције)
2. Не знам шта бих урадио са српским политичарима (Голи оток? хмммммм, звучи познато и добро)
3. Не знам зашто је лоше моје гађење према Београду, најнесрпскијем граду у Србији.
4. Зашто је лоше имати симпатије према Шешељу и (својевремено) Милошевићу пред хашким трибуналом и спрдњом од оптужнице?
Надам се да сам на све одговорио.
Надам се да ће СМАК и ЛЕБ И СОЛ поново да наставе заједно.
НАДАМ СЕ ДА ЋЕМО СЕ СВИ ШИРЕ ОСМЕХИВАТИ У НОВОЈ 2008., КАКВА ГОД БИЛА!
да је 1999. највећи одазив у одбрану Отаџбине био - на југу Србије, најмањи у Београду.Из места на коме би требало да буде само једна караула (Војвода Ж.Мишић