Lilith

Umece

Nocas brojim.

Brojanje je losa stvar.

Vise prebiram, moglo bi se reci.

Po uspomenama.

Vidis da ne gresim kada kazem da sam vekovima stara.

Svaka uspomena je decenijama daleko. Iako znam da nije. U onom svetu u kome ste ostali da zivite. I koji sam napustila.

Da li je bila stvar izbora? Sve je stvar izbora.

Sem nocas. Nocas je datost. Kojoj se priklanjam nevoljno. Jer me drma. I uzdrmava.

Prebiranje. Prebrojavanje.

Secam se kako sam umela da te volim. I kako sam hrabra u toj ludosti bila.

Secam se kako je izgledalo ne biti otuzno sam pod kozom. I pod osmehom.

Razgovetno sasvim ti cujem glas i vidim svoje ruke.

Ne mozes da razumes. Znam. I u redu je. Ne zelim da me razumes.

Zelim da zapisem. Jer cu zaboraviti. Jer se molim da zaboravim. Zato sto je zaborav lepa stvar.

Mislim, nemoj da me shvatis pogresno. Ne zelim da zaboravim tebe… u onom pateticnom emotivnom smislu neprolazne ljubavi. Uostalom, ljubav je uzasno lepljiva i gadna stvar. Mocvarna. A ja sam na suvom. Godinama vec. Smesno? Smesno. Kad meseci prestanu da budu jedinica merenja i godine postanu podrazumevanje. Jako smesno. Jeste.  Ono sto zelim da zaboravim sam ja. I sopstvena sposobnost da volim. Da budem. Da jesam. Da nisam. Da umem, hocu i mogu.

Jer je to bilo nekad. A sada vise nisam sigurna da jeste. Ni da zelim da bude.

Jbt, koliko sam samo umela da te volim.

A delovalo je skroz lako. I podrazumevajuce.

{ 14:30, 18/7/2010 } { Poslao/la Tresnja }

Znaš... ma znaš. Odlična pesma.

{ 08:56, 19/7/2010 } { Poslao/la SRNA }

Obicno je tako
ja sam sigurna da vec odavno volim po navici
da su samo prvih mesec dana iskrena emocija
posle je sve navika
toliko emocija imam posle svega