Lilith

...

Obaram sve rekorde.

U vis, u dalj... u gluposti.

U neprilagodjenosti pogotovo.

On kaze da je neprilagodjenost znak nedostatka.

Ja smatram da je u pitanju izbor.

Ne volim da pricam sa njim.

Uzasno me nervira jer je tako jebeno nadmocan.

I... istovremeno, volim da pricam sa njim... jer je tako jebeno nadmocan.

Super mi je na mom malom kamenom ostrvu i nikakvu nameru nemam da ga pustim blize. Necu. Ma koliko dobar plivac bio. To mi ne treba.

Ono sto mi treba nece da mi da. Trguje. Ja tebi moje, ti meni makar malo neceg svoga. A ja bih da ukradem... ima on i previse... ne bi primetio... ne bi, zaista. I smeta mi sto je tvrdoglav i u svemu toliko bolji. Od mene.

Zato bih da kradem. Neposteno krajnje. Ono sto hocu, onako i onoliko i onda kada hocu.

A ne mogu, sto najvise mrzim na celom svetu. Kada ne mogu i kada to ni najmanje ne zavisi od mene i mog htenja. Osetim se zarobljeno u jednoj recenici. I nedoraslo skroz.

Sopstvenim htenjima, za pocetak, nedoraslo.

Trupkam nogama kao razmazeno deriste dok mi se smeje jer me je procitao. O, kako me je samo procitao. Tacno mu u ocima vidim da zna. I da ne dozvoljava. A ja dozvolu nisam ni trazila pa mi je uvodjenje iste u davanje odgovora suvisno i iritantno. Krajnje.

Ljuta sam.

Na sebe.

Na danas.

Na kisu koja nikako da padne.

Na grcke tragedije i francuske komedije.

Na raspored snaga.

Na igru. Koja je trebalo sebi da bude svrha.

Na sebe.

Na to sto nisam dovoljno dobra.

Na cinjenicu da mi bes nateruje suze u oci a sto neminovno vodi rastu istog. Eksponencijalnom.

Na lepo vreme.

I kisu koje nikada nema kada mi treba.

{ 16:46, 20/3/2011 } { Poslao/la gulanfer }

Da je njemu tako lako uzeti išta a da on to ne primeti , tvoja konstatacija da ima i više neg što mu treba bi bila malčice manjkava .......to jednostavno neide jedno sa drugim , da ne primeti i da ima više neg što mu treba . Jedan osmeh za lutitost , može i malo kiše ako hoćeš sa ove strane - ima je i previše ovih dana

{ 11:07, 21/3/2011 } { Poslao/la Lilith }

Ima neceg u tome sto si napisao

A sto se ljutnje tice... ah, lepote frustracije Urekla sam - kise i previse.

{ 16:49, 21/3/2011 } { Poslao/la elfish }

Uh... ima nešto neverovatno moćno u inferiornosti.
Pronađi... to... i igraj se.

{ 21:15, 21/3/2011 } { Poslao/la Lilith }

Lepo si to rekla: mocna inferiornost
Kapiram da se radi o razdrazivanju nervnih zavrsetaka do krvi/suza pukom bespomocnoscu. Neverovatno stimulativno. I paradoksalno. Vuce te da ga srusis... izmenis poredak i sve ono sto ga cini toliko dobrim... i toliko igrom.