Lilith

...

Mrak.

U mraku se desavaju cudne stvari.

Posebno kada se tama kombinuje sa jedinicama alkohola, fudbalskom euforijom i glasnom muzikom.

U mraku sam sasvim druga ja.

Drugacija.

Ona koju potiskujem.

Koju davim.

Koju sputavam.

Kojoj ne dozvoljavam da vidi svetlost dana.

Zato ona koristi mrak.

Kada se pomrace umovi oko nje i kada nema opasnosti da ce se neko setiti da Ona nije bila ona Ona nego neka druga ona. Malim slovima pisana. Zla. Meksa. Otrovnija.

Bio je mrak.

I tvoje koleno medju mojima.

I vrlo vrlo glasan neki ritam.

A tekila nije pomagala.

Ni bela kosulja. Kontrast crnilu u koje zavijam sebe. Da naglasim koliko smo suprotni.

Sto sinoc nije bilo previse bitno.

Jer je bio mrak a u mraku se mesaju boje i sve granice deluju mnogo propusnije. Permeabilnije, jel’te.

Jebes velike reci. U mraku nisam pametna. I ne zanima me da budem. Posebno kada osecam, kao sinoc, tvoje ruke na kukovima i kada ti je vrat izlozen mojim zubima. Onda se skoncentrisem sasvim na to da ne ugrizem. A tako bih rado… zagrizla. Celom sobom. U tebe.

Privuces me blize. Iz sale… iz igranja… iz sadomazohistickog zadirkivanja kome smo oboje bolno skloni.

Sklopis mi ruke oko svog vrata.

I slika pocne da se magli. Sto mozda ima veze i sa onim jeftinim vestackim dimom. Ne znam i necu da znam.

Jer… tvoje ruke na meni. Tvoj vrat orosen kapima znoja. Tvoje grudi pod mojim prstima. I samo taj tanki beli pamuk koji te stiti…

I moji gladni zubi.

Usne. Koza koja plese pod tvojim dodirom.

Vibrira.

Cela. Bez ostatka.

Jebote, kako si glup!

I kako sam samo…