Lilith

Protok

{ 20:23, 29/6/2010 } { Poslao/la yin }

istina je da svaku zemlju nije briga ni za kog od nas. ni -nasu- niti bilo koju drugu
niti nas hoce, niti nas nece. i to je ok, to je tako.
svi smo mi svakoj zemlji samo potrosni materijal.
ali postoji dom. nema oblik ni boju, nema granice ni imena.
i svuda je gde smo mi.
sve ostalo su samo okolnosti.

{ 07:36, 30/6/2010 } { Poslao/la Tresnja }

Hrabro je za sebe reći "kukavica sam". Prava kukavica to nikad ne bi priznala, kurčila bi se onim što nema. Mislim da si jača i hrabrija i sposobnija nego što misliš... a promene? Jebeš promene. Nas uglavnom niko neće.

{ 08:22, 30/6/2010 } { Poslao/la Lilith }

Yin... razlika izmedju ravnodusnosti i saplitanja je golim okom vidljiva. Na prvu sam navikla i ne potresa me. Druga me redovno baca na kolena i pitanje je koliko cu snage imati jos za ponovna ustajanja. Dom je kada ostanes. Negde. U nekom. Svoj.

Tresnja... umorna sam. I to je istina. Od ratovanja sa papirologijom, od diskriminacije - u Srbiji sto sam to sto jesam, napolju sto sam to sto jesam IZ Srbije. Jos sam umorna od diskriminacije po polnoj, starosnoj i svim drugim osnovama po kojima je moguce diskriminisati jedno ljudsko bice koje trazi za sebe jedno jedno pravo - da mu se dozvoli da radi svoj posao najbolje sto moze. Trebalo je da budem zubar.

{ 09:54, 30/6/2010 } { Poslao/la yin }

izgleda da su ta saplitanja neminovnost.
nikada ne prestaju.
ne znam odakle crpimo snagu za nova uspravljanja, ne znam ni zasto to radimo kada bi ponekad bilo tako lepo ostati tamo dole...dok ne prodje sve.
kada kazem -dom- onda mislim na jedini stvarni koji imamo. jedini dom smo sami sebi. cak i kada imamo svoju kucu u najlepsem kraju omiljenog grada na svetu.
ljudi kazu da je zivot lep.
mozda i jeste. ja ne znam.