Lilith

Next door to Alice

U dzepu imam dovoljno da prezivim narednu nedelju.

U kancelariji pregovaram sume od kojih bi omanja drzava popunila rupe u budzetu.

Na ulici gledam u beton.

U prevozu ne razumem razgovore.

Kod kuce udaram u zidove kao uhvacen moljac. Stetocina.

Napolju gradim zidove o koje cu udarati narednih meseci.

Na zidu mi karta sveta.

U nju zabodeno 5 strelica.

Pet mogucih lokacija. Nekog novog prezivljavanja.

Od crvene do zute.

Ne bih smela da se zalim. Kaze mi On dok prezvakava klimatske uslove u juznoj Srbiji zajedno sa litrima piva koje su se popile u petak posle utakmice.

Ne zalim se.

Ma jok.

Bas sam srecna. Najsrecniji nomad na svetu.

U dzepu imam taman toliko da ne moram da se odreknem cigareta sasvim… ako ne jedem previse. Kalorije su ionako lose.

Do narednog ponedeljka.

Na nogama su hodalice. Istrosenih potplata.

Sreca te se ne vide.

Svi vide samo odozgo. Spolja. Istrosenost od koracanja je dobro skrivena. Od pogleda i domasaja. To znam samo ja. Jer tako treba da bude.

Sedim za kuhinjskim barom i ispijam 500tu kafu po redu.

Sutra.

I prekosutra.

I opet petak.

Pa subota.

Jos jedna nedelja.

U krug.Onaj moj. U glavi.

Ne smem da brojim cikluse. Male, srednje i velike. Jer svi okoncaju u spirali koja se zagrcne negde na sestom – dvanaestom mesecu, stucne i prebaci me na novo brojanje.

Onda pocnem ispocetka.

Moje cigare, kafa i ja.

I nadjem druge plave, zelene, crne oci da me docekuju i ispracaju.

Neki drugi instrument da mi se na njemu docara sve ono sto nije moje. I sto ne moze da bude.

I ne mislim. Trudim se. Jebeno se trudim da ne mislim o tome koliko bih samo volela da ostanem.

Jednom.

Sada… na primer. Sa tobom.

{ 22:49, 20/6/2010 } { Poslao/la yin }

znam da nisi ali izgleda kao da si u srbiji.
razgovore u prevozu ne vredi slusati, pogotovo kada su na maternjem jeziku.
bolje je ne razumeti ih.

{ 10:36, 21/6/2010 } { Poslao/la klavidija }

Nešto bi da ti kažem... a nema se šta reći, osim možda da se setiš cilja, i da te to drži.

{ 14:33, 21/6/2010 } { Poslao/la Tresnja }

Sa mnom? Može, jedva čekam

{ 18:11, 21/6/2010 } { Poslao/la Lilith }

Yin... od Srbije sam daleko svetlosnim godinama - u svakom smislu. Ali je nosim u sebi, ocigledno. Od nekih stvari ne mogu pobeci. Zato vise i ne pokusavam. Samoj sam sebi saputnik. I to je valjda ok. Barem bi trebalo da bude.

Klavidija... ciljevi su barem laka stvar. Kad god ti ponestane a ti izmislis novi da te odrzi u kretanju. Jer Motus Vita Est...

Tresnja... sa tobom sam uvek. Na svakoj tacki. I u zarezima. Pitanjima. Uzvicnicima narocito

{ 18:52, 21/6/2010 } { Poslao/la yin }

to sto sada zivis lici na zivote ljudi u srbiji. dovoljno novca da prezivis i nista vise od toga.
jedina razlika je sto ovde nema nade da ce se mukotrpan rad i odricanje isplatiti.
od sveg srca navijam da ostvaris ono zbog cega si...gde god bila: )
volim ovu pesmu.

{ 18:56, 21/6/2010 } { Poslao/la Lilith }

Yin... hvala na lepim zeljama i podrsci... Novac je uvek najmanji problem - prezivljavam ceo zivot - gde god bila. No, to je staza kojoj se nazire kraj. I toga se nikada nisam plasila.