Lilith

OCD

Znam da sam u problemu kad god pocnem nekriticki da cistim sve oko sebe. Pocnem od ormana, preko radnog stola, operem vec opran ves, opeglam celu kucu sa sve cimerovim stvarima… onda se prebacim na kuhinju i glancam radnu povrsinu dok ne bude sterilnija od operativne sale a sljastenjem ne ugrozi avio saobracaj. Popnem se na stolicu pa cistim aspirator. Spolja i iznutra. Ako se ikada bude organizovalo takmicenje za najcistiji i najuglancaniji aspirator na svetu – nas ce pobediti… sve dok me bude drzao OCD.

Kad bas bas nisam u redu – odmrzavam frizider i zamrzivac. Preslazem namirnice po azbucnom redu, velicini ili boji. Kako zapadne. Ovog vikenda sam isti cistila dva puta – za svaki slucaj. Cimer i macak su pobegli na sprat da u naletu ludila ne bi zavrsili okaceni o zice za susenje vesa – izmedju prostirke i jastuka. Koje sam takodje oprala. Ciji god da su.

Macak je posle treceg kupanja i cesljanja na uvojke shvatio da me se treba kloniti kad ucaklim ocima a cimer je, kao hrcak, pokupio sve stvari koje bi izgubile na smeku da su ciste (ukljucujuci gitaru) i gurnuo ih pod krevet – duboko pod krevet, racunajuci da bas toliko luda nisam. I nisam.

On ima moc. Ja imam ideju.

On ima pare. Ja imam dobru volju da ih zaradim.

On ima karijeru. Ja imam naznake iste… ili sam barem imala.

On ima tri bivse zene i dva deteta u cetiri drzave, dva pasosa i telefonski imenik. Ja imam cimerovu macku i laptop.

On ima skrupula otprilike kao osrednji bordel na Divljem zapadu. Ja imam obraz.

On ima moc da mi slomi kicmu. Ja imam strah i zdrav razum da me cuvaju.

On ume da kaze. Ja da precutim.

On sme da se igra. Ja smem da blefiram.

Da sam hrabrija no sto jesam.

Da sam jaca nego sto misli.

Da sam zasticenija nego sto sam ikada bila.

Da nisam uplasena.

Da nisam sama.

Da nisam zgadjena.

Zakon postoji.

I ja postojim.

I on postoji.

Postojimo.

I znamo za postojanje prvog, drugog i treceg.

Sto cak ni ovde nije bitno. Ako ti je stalo da prezivis. A meni jeste. Jer nemam mnogo izbora. Sem da prezivim. I da nadigram.

On se poigrava. Ja se tresem, iza osmeha.

On trazi. Ja uskracujem.

On zahteva. Ja povracam. Vec danima. Na putu kuci. U sobi, kupatilu, hodniku... kada niko nije tu da vidi da se ne osmehujem.