Lilith

Bezbedna

Hoces da mi citas Bajrona do zore.

Da me izazivas.

Da mi recitujes, cutis, pricas bajke.

Hoces da me drzis za ruku.

Kazes – to mi je dovoljno.

Hvatas mi prste preko stola. Teras me da od tebe pobegnem u casu vina. Trecu po redu.

Pricas.

Ne cujes.

Jedan si od mnogih. Koji, obuzeti sopstvenom pricu, nisu zastali da cuju. Samouvereni. Arogantni. Neizmerno inspirativni i zanimljivi… u nizu onih koji nisu umeli da me cuju.

Na misiji ste, izgleda.

“Promenicu ti zivot”

Delite mi netrazene savete. Jasete ka zalasku sunca ne osvrcuci se… pa ne stignete da primetite da ne pratim. Da sam ostala iza.

Hoces da ti aplaudiram iako tvrdis da to nije tvoj cilj.

Hoces da od mene napravis grupi-devojku tvom egu, tvojoj karijeri, tvom uspehu.

Sluzis se poezijom za najprozaicniju stvar na svetu.

I ja te slusam. Jer ne mogu da pobegnem. Posao ne dozvoljava. Prerasla sam trenutke ludog ponosa koji me je ostavljao gladnu i na ulici. Sada mogu bar toliko – da te slusam. I da me ne cujes. Jer te ne zanima. Jer si uveren da si premija i da cu ti kad-tad dozvoliti da mi “promenis zivot”.

A ja sedim i osmehujem se… tebi i sebi. U sebi. Jer znam da cu za sat, dva, tri, cetiri i ko zna koliko casa vina… spustiti umorno dupe na sediste tramvaja. Da ce me docekati plavooki macak i njegov jos plavookiji (jbt, jel’ moze tako da se kaze uopste) vlasnik decackog osmeha – i da ce mi biti toplo i da cu biti bezbedna. Od tebe i tebi slicnih.

Jer… neces da me cujes. Ne umes i ne mozes… kada ti izmedju redova kazem da sam sve to jednom (barem) vec cula i da vise nisam klinka. Kada saopstim da je jedina karijera, jedini uspeh i jedini aplauz koji me zanima – onaj koji pripada meni. Samo meni. Samoosvojenoj i stabilnoj. Bezbednoj na ove dve noge.

Zoves me “draga” i zloupotrebljavas sopstveni um u poteri koja mu ne prilici.

Jer… ono sto ja jesam, sto mogu i ne mogu, sto hocu i necu… kvalitet svakog mog dana… i svake noci… nikada, ama bas nikada nece zavisiti od necijeg orgazma… i nista sto kazes, ucinis, prikazes… to nece promeniti.

{ 12:15, 18/6/2010 } { Poslao/la Tresnja }

Opa! Neki novi momenat? Lovci edipovci. Ja pa ja pa ja... da sam ti ja, ti bez mene ja ne bi mogla. Znam ih, znaš ih. Lepo je vratiti se kući u mir, zar ne?

{ 12:40, 18/6/2010 } { Poslao/la Lilith }

Aham... bum ti opricala cim dodjem sebi i zasluzim pauzu. Jbs i rad od kuce kad ti trackuju log-ove.

Cekam mackovog vlasnika da odrzi obecanje i izadje ranije sa posla ne bi li pruzio svesrdnu podrsku timu Srbije u borbi za "ne izgubiti bas totalno obraz na Svetskom prvenstvu"

{ 14:57, 18/6/2010 } { Poslao/la Tresnja }

E pobedili . Da si mi samo komšiju videla hahahahahah. Ja bih mu zabranila da skida. Majke mi.

{ 16:10, 18/6/2010 } { Poslao/la Lilith }

Mene zvali s posla u nadoknadi - samo sto sekretarici nisam spomenula pradedu - sutra cu ja nju da zovem kad njeni budu igrali - nisam ja za dzabe na "kucnom poslu" danas
Al' sam zato regularno, patriotski odplesala "I'm too sexy for my shirt" po zavrsetku i razgovora i utakmice (da se ne baci... koreografija)

{ 08:40, 19/6/2010 } { Poslao/la klavidija }

Tvoj tekst mi je došao jutros kao poručen, da me zabludelu, malo osvesti
Veliki pozdrav

{ 09:44, 19/6/2010 } { Poslao/la Lilith }

Klavidija, postoje greske koje se prave samo jednom u zivotu jer bi njihovo ponavljanje bila negacija, ne samo inteligencije, nego celokupnog postojanja.