Lilith

Nista, bas nista

Znas one magicne trenutke kad ti je na usnama legendarno:”Ja tu nista ne bih menj’o”, al’ se ugrizes za usnu do krvi i ocutis. Izmedju ostalog i jer bi te sagovornik pogledao belo dobacivsi u tvom maternjem jeziku do dve tri kljucne reci, ne nuzno saopstive javnosti?

Znas kad sedite u kasno toplo i vedro vece na terasi. I onda on dobije inspiraciju da tu, na terasi pravi rostilj, a tebi nije tesko da to dopunis salatom i vinom. I kada ti nije tesko da postavis ceo jebeni sto na metar sirine doticne terase dok on zajapuren hukce pored raspaljenog rostilja? Pa pravite dozivljaj ni iz cega. I onda se dugo smejete preko zalogaja dok vas celokupni komsiluk posmatra odozgo i odozdo, propinje se na prste, utisava muziku, izviruje sa prozora – a tebe bas boli uvo. Jer… nista ti tu ne bi menjala. Ni sveze opranog macka koji se rascvetao na popodnevnom suncu pa zamahuje dlakom kao sredovecni svaler trudeci se da vam virne u tanjire. Ni neudobnu stolicu. Ni rasparene case. Ni to sto je posle treceg gutljaja prestao da se trudi i navrnuo pivo iz limenke. Ni… ma bas nista. Pod milim Bogom.

Znas kako mirise topla noc pored mora i kako plave oci dodju crne kad se zagledaju u jednu tacku? I kako lezi njegova glava na izrezu tvoje haljine dok mu masiras slepoocnice sve plaseci se da se trbati komsija od prekoputa presamicen preko ograde da bolje vidi ne strmekne direktno u vestacku fontanu na spratu ispod?

Znas kako zvuci gitara u njegovim rukama kada ti umesto ponocnog slatkisa zasvira Lightfoot-a i proprati to dubokim glasom?

Znas kako je udobno sklupcati se pod sirokom platnenom haljinom i prekriti stidljivo stopala materijalom, izlivajuci na sirotog macka sve sto ne smes da izgovoris?

Znas koliko to ume da podseti na neke druge ponocne vecere?

I koliko onda ucutis? U sebi. Sasvim. Toliko da primeti. Da zamukne komsiluk od njegovog glasa i tvoje tisine.

I kako jos ceo sat sedis iako je vec pocela da dobacuje svezina i do tvog, mackom ugrejanog dekoltea ka kom mu sklizne pogled kad misli da ne primecujes? I kako otkrivas da je uzasno lako pricati… iako je jos uvek lakse slusati… i kako taj njegov narod nije bas tako strasan i crn i naopak i zloban… kako su te ucili da mislis. I kako ocigledno imas sklonost ka svemu sto ne bi smela. I kako…

Ne znas. Ne znam ni ja. Trudim se da zaboravim. Vec devet minuta. Od kako su se zatvorila vrata. Moja. Iako bas nista, ama bas bas nista ja tu ne bih menjala…

{ 13:54, 6/6/2010 } { Poslao/la Danna }

ne bih ni ja...

{ 20:20, 6/6/2010 } { Poslao/la Tresnja }

E, ništa ja tu ne bih menjala osim jedne sitnice a to je da s nekim podeliš roštilj hahahahahaha.... sa mnom recimo

{ 21:59, 6/6/2010 } { Poslao/la Lilith }

@Danna... great minds think alike


@Tresnja... bih rado - ionako sam izgubila apetit lately