Lilith

Otisla

Preslo mi je u naviku, znas, da se ovako oprastam svaki put kada odlazim. A odlazim cesto. Hvala Bogu… i na zalost. Sve odjednom.

Jeste, odlazim ponovo. U neko trece podneblje. U neku trecu zemlju. Cetvrtu. Osmu. Ne moju i ne tvoju. I imam suludi osecaj pod kozom da te ponovo napustam iako je smesno, zapravo, uopste misliti o tome… u tim kategorijama. Valjda mi je vino udarilo u glavu.

Jeste, pijem vino. Nocas. Ja i moj beli dzemper smo odlucili da se pretvaramo da studenti ne postoje, da me ne ceka gomila neocenjenih radova i da imam noc samo za sebe. Samu. Pa je vino bas leglo. I neka patetika od muzike. Pretvaram se da sam zensko. Onako tipicno, emotivno, sluzavo zensko. I suzno. Pod kozom.

Kvaka je u tome sto je tesko pretvarati se da si zensko bez uklizavanja u ofsajd. Potopis se u kadu. Namazes mlekom. Spricnes parfem. Naspes vino. Pustis Noru, Ninu ili tako vec nesto ocajno usamljeno i melanholicno i onda budes devojcica. Zena. Sta vec od onoga sto imas u ponudi za tu noc. A ja nocas u ponudi imam tebe. U glavi. Ponovo. Nicim izazvano. I po navici se oprastam. Lakse je, naravno, kad ne moram da te gledam u oci dok to cinim i kada znam da cu da zaspim sa glavom na jastuku a ne tvom ramenu. Mnogo je lakse. I praznije.

Jbt, kako si glup. I kako lud. I kako si samo neopisivo ruzan. I seksi.

Ne, to necemo veceras! Mislim, to sa “seksi”. Zadrzimo se na “glup i ruzan”.

Mozda tako uspem da preguram noc… preveslam na drugu obalu (quite literally) na jednoj casi vina. Za sada deluje. I ja delujem, sebi, pogubljeno skroz. Jer zapravo nemam pojma o cemu ovde trabunjam ni zasto. Ni sta sam htela da kazem. Ni da li sam uopste htela da kazem ili samo imam potrebu da slovima zamaskiram sustinu i ogradim se od sopstvenih zastrasujucih ideja, koje podrazumevaju da uzmem telefon u ruku i obavestim te da odlazim. Ponovo.

Pazi, nisam sigurna zasto pravim big deal od toga. Jbg, odlazila sam i ranije. Od drugih. I od tebe. Pamtis ono jednom kada sam otisla zauvek? I kada sam znala da je zauvek ali nisam htela da verujem. E, pa sada je mnogo manji odlazak. Kad jednom odes zauvek, svaki sledeci put je lakse. I definitivnije. Vise zauvek od vecnosti. Tako ja odlazim sada. Od ideje nas. Onog zamisljenog. Sto je bilo pa nije pa je moglo pa ipak nije. Odlazeci sam entitet. Bespolni. Tako da nemas za cim da zalis. Ako uopste zalis (a seljak si najveci ako nikada nisi zazalio samo da znas). I ako zalim. A ne zalim. Mame mi, ne zalim. Ovako je trebalo da bude.

Znas sta je smesno? Mislim, ako se palis na Montipajtonovski humor, a znam da si punokrvni Englez pa je nemoguce da se ne palis. Dakle, znas li sta je smesno? To sto samo odlazim. Sto sam odlazeci a ne pristizuci entitet. Sto odlazim a ne stizem. Ne dolazim nikada. Ni kada sletim. Ni kada sedim. Lezim. Hodam (pogotovo ne kada hodam). Uvek sam u odlazenju. Od necega, nekoga… ka necemu, nekome do cega/koga (genitiv) nikada ne stignem… posto, jel’te uvek negde ponovo krenem. Odem.

Kao sada. Od tebe. Koji si 13 stanica metroom udaljen. U ovom gargantuovskom gradu koji sam naucila da volim. Kao nekada… jok, ne ide. Ne mogu toliko da se pretvaram. Blam je.

Long story short – odlazim. Ponovo. Jos jedno zauvek da ga ugradis u zid. I da ga ugradim u stikle.

A trulo je sasvim sto nemam vise od ove jedne case vina koju sam vec dovrsila a napolju pljusti neka odvratna kisa i bas me mrzi da se oblacim, obuvam i pesacim do radnje. Pokazujem pasos. Kupujem flasu pa je svercujem u sobu. To je trulo. I jos je trulo to sto nocas iz nepoznatih razloga uspevam da déjà vu-isem svaki jebeni trenutak, svaku jos jebeniju sekundu, svaki najjebeniji izraz lica, pokret tela, preliv glasa… svaki element mirisa. Tvog, da ne bude zabune. I mogu da se prskam do sutra i zaprasujem zenskim parfemima kada mi kisa napolju jasno mirise na tebe i ono mesto pod grlom na koje sam volela da spustim celo.

Jebi se i ti. Otisla sam.

{ 08:21, 20/3/2010 } { Poslao/la Trešnja }

Kad se jednom ode zauvek, čovek se nekako navikne... makar na kratko. Želim ti srećan put u bolje zauvek, srećnije, nesputanije i tako to....

{ 11:06, 20/3/2010 } { Poslao/la Cho'ek }

Jel moze i meni jedna chasha bash tog vina?

{ 13:51, 20/3/2010 } { Poslao/la Lilith }

@Tresnja... kvaka je kad shvatis da ako ovom progresijom nastavis da odlazis zauvek uskoro neces vise imati od cega da odlazis... to, s jedne strane pruza nadu, da ces onda mozda, za promenu, nekuda stici... ali istovremeno nagomilava "never more"s

@Cho'ek... jbg, dokrajcila sinoc. Mada, kazu, da poslednja casa svake flase ume da ucini isto.

{ 14:01, 20/3/2010 } { Poslao/la klavidija }

"Dakle, znas li sta je smesno? To sto samo odlazim. Sto sam odlazeci a ne pristizuci entitet. Sto odlazim a ne stizem. Ne dolazim nikada."
Pronadjoh se a ne znam ni zasto to silno odlazenje a,npr, sve sto ja zelim je da napokon stignem. Ne znam gde, doduse, ali da stignem vec-jednom.
Veliki pozdrav