Lilith

Kraj

Zatvorila je vrata za sobom kao da rusi most.

Zgulila cizme sa natecenih stopala.

Promeskoljila nagnjecene prste u muskim carapama koje je kupila na rasprodaji samo zato sto su bile sive i jer se gnusa tufni, prugica i srdasaca u pastelnim bojama otuzno rezervisanim za zene. Mali ispad feminizma.

Razbarusila kosu. Oslusnula tisinu. Odvrnula cesmu. Slusala kako voda prska ivice vec oljuskane kade i bezobrazno narusava pomenutu tisinu. Bacila jaknu preko kreveta.

Na bolnim stopalima kao jastucicima za igle odsetala do frizidera i izvadila skoro dokrajcenu flasu vina. Castila sebe kristalnom casom jer mrzi da pije vino iz case za senf ili eurokrem.

Razbacala odecu po podu. Skupice je kasnije. Mozda. Sutra, verovatno.

Spustila se u vodu kao u kovceg. Sklopila oci.

Pustila da je talasici uzrokovani tezinom tela dovedu na ivicu svesnosti i lakse morske bolesti. Perverzno uzivala u sopstvenoj osetljivosti i mucnini. Odbila da otvori oci i zamisljala da se davi.

Disala u inat.

Mirisala vodu iz cesme. I neku otuznu kupku. Obecala sebi da ce sledeci put castiti sebe necim boljim. Potapsala se po ramenu. Tiho. U sebi.

Pod trepavicama prelistala neuspehe. Uspesi se ne prelistavaju. Oni su podrazumevajuci. Svrtela misao na prethodnoj noci. Na glasnom ritmu i mraku. Na nepoznatim usnama i mekoj kosi. Na tome sto je nije zanimalo kako se zove, koliko godina ima i kuda je krenuo. Na tome sto se nije kajala. Sto nije uspevala da odgonetne razliku izmedju odlaska u soping i posezanja za njim. Uvek das nesto za uzvrat. Platis necim. Platila je jezikom. Malo prstima. Mnogo kozom.

Osmehnula se. Vodi. Vec nestajucim baloncicima koji su cinili da jasno vidi liniju kuka i nagovestaje bedara. Kroz vodu. Prstima je prosla kroz sebe. Rascesljala unutrasnje cvorove. Iskidala prezamrsene. Osetila olaksanje. Zapitala se da li je u redu osecati olaksanje. Da li bi trebalo da joj bude zao sto nije mogla. I sto nije uspela. Sa nekim. Bilo kim. Otkrila da u sebi ne nosi ni gram zaljenja za onim sto nije. A sto je mozda moglo da bude. Prebrojala im prste, penise i osmehe.

Otvorila oci.

Sprala sa sebe svu tezinu.

Zakoracila potpuno naga.

I slobodna.

Oslobodjena.

{ 08:20, 15/3/2010 } { Poslao/la Trešnja }

Fajnali slobodna . Tako se započinje nova glava životne priče

{ 17:37, 15/3/2010 } { Poslao/la Lilith }

Hrabro slobodna. Drzim joj palceve da ne posustane

{ 18:02, 15/3/2010 } { Poslao/la scarlet }

Ne treba žaliti, nikad... Život ide dalje, teče, baš kao i voda niz slavinu. Svaka nova kap uliva novi mir i kao što si rekla: spira svu težinu i oslobađa.
Prelepo

{ 14:48, 16/3/2010 } { Poslao/la Lilith }

Scarlet, hvala i dobrodosla ))

Da, lepota zivljenja i jeste u protoku... mislim da neponovljivost svakog dozivljaja zapravo cini zivot vrednim zivljenja.

Sloboda je retko dostizno stanje i, cini mi se, ono koje najvise zavisi od dozivljaja - te samim tim i najlakse za gubljenje... zato sa njom samo pazljivo ))