Lilith

Miris plesa

Noc je vlazna.

Onako, na kapi.

Kada ti osvezava lice i ukovrdzava kosu a ne vredi otvaranja kisobrana. Bas takva.

A prostor je underground.

Zamagljen od isparenja… alkoholnih i znojnih.

Neka tri ogromna crnca na bini proizvode zvuke. Ritmicne. I masa se giba. I oni koji znaju i oni koji ne znaju ali zele da znaju ohrabreni alkoholom.

Znojne koktelske case prelaze iz ruke u ruku. Bartenderi dovoljno vesti da privuku paznju i nedovoljno da je sasvim skrenu sa bine. Devojka u crvenoj majici plese kao da joj je zadnja noc... Tip u crnoj kosulji zavrnutih rukava je profi. Kao da je spusten na tlo da bi pratio ritam. Volim takve plesace. Oni ples dozivljavaju kao cilj per se i ne tumace pogresno. Plesu plesa radi. I to dobro rade. Jako dobro.

Trenje. Miris. Miris plesa je… neponovljiv u drugim uslovima. Podseca na onu zasicenost hormonima u vazduhu posle dobrog seksa ali to nije. Sadrzi neku oporost odece koja se lepi i neku svezinu odlaganja i simulacije.

Latino svet Londona zgusnut na parce prostora. Dise i pomera se kao jedan organizam. A opet zadrzava samosvojnost. Svakog clana. Volim da plesem sa latinosima. Umeju sa mojim telom. Znaju sta ce sa rukama. Nogama opisuju nove svetove… a kukovi su im taman dovoljno drski da me podsete na zaboravljene osecaje pod strukom. Sklopim oci i pretvaram se da sam se prepustila. Ponekad se prepustim sasvim. Potreban je jako dobar plesac da prepozna kada se predas… plesu. Ne partneru. To je rizicno i odvlaci od poente. A poenta je u ritmu.

Koji krece negde ispod dijafragme i siri se u talasima uz i niz telo. Zameni ti otkucaje srca… zadje u najmanje pukotine bica. Izvuce iz tebe najtamniju energiju i prelije te njome kao otopljenom cokoladom. Budes lepljiva. Budes slobodna. Sklopljenih ociju. Sa onim koji zna da vodi. I sa kojim znas da neces zavrsiti u cosku. Nikada. Jer jednostavno neces stici do zida… do kraja pesme…

Nekako ovako…

{ 08:47, 23/3/2010 } { Poslao/la scarlet }

Ples ume toliko da oslobodi i podari- vrati, davno zaboravljen osećaj predaje- bez predaje i sjedinjenja samog sebe sa sobom. Predivan opis! Želim da plešem!

{ 09:16, 23/3/2010 } { Poslao/la Lilith }

Veliki sam zaljubljenik u ples i njegovu filosofiju... nekada davno sam sve slobodno vreme provodila plesuci - danas, ponekad, priustim sebi poneki "gurmanski" izlet da se podsetim zbog cega toliko volim ples i zasto mi nedostaje. Najbezbednija predaja. Kontakt sa najinstinktivnijim delom bica pretocenim u socijalno prihvatljive okvire... ))

Social dances (salsa, merengue, bachata...) su pogotovo oslobadjajuci jer dozvoljavaju improvizacije pa, samim tim, najbolje povezuju inner self sa realnoscu.

{ 11:16, 23/3/2010 } { Poslao/la Trešnja na tri ćoška }

Ples? Šta to beše? )))
Moraćemo Trešnjac i ja da krenemo na neku salsu, da se malko osvežimo

{ 12:10, 23/3/2010 } { Poslao/la Lilith }

Obavezno... latino plesovi imaju dar da sve ostre coskove... zaoble...