Lilith

Alienation

Otkazala sam sve susrete.

Ne mogu.

Ne mogu da se nateram.

… da korektorom maskiram neprospavane noci pred ekranom…

… da cesljicima uoblicim katastrofu koja mi pada preko oka…

… da navucem nesto manje udobno od trenerke koja se vec polako raspada na meni…

… da obujem cipele…

… da cekam autobus…

… da presednem u metro…

… da se vozim pola sata do Tottenham-a ili Bond street-a…

… da izadjem iz metroa i kroz guzvu se probijem do izlaza…

…da mislim o gubitku vremena dok cekam da me stepenice iznesu na vrh…

… da cekiram Oyster…

I, ono najstrasnije… da se osmehnem i pretvaram kako je bas super sto smo se nasli i sto smo u gradu i sto je jebeni petak vece… da se pretvaram kako imamo toliko tema za razgovor dok mi u mozgu pulsira nenapisana stranica… da se pretvaram kako me ne prestravljuje masa od koje sam se odvikla i koja preti da me ugusi dok se preglasno smeje i govori hiljadama jezika oko nas… da se trudim da ti bude prijatno… da se trudim da ne primetis koliko meni nije… da se vracam kuci prebrojavajuci hiljade reci koje stoje u prstima i cekaju da ih odsviram na tastaturi… da skidam sminku, rascesljavam kosu, proveravam mail (ne, nije stiglo), proveravam drugi mail (ni tamo nista), otvaram novi dokument i pisem ovakav post. Jbg, stvarno ne mogu.