Lilith

Ekran

Danas popodne je poceo pljusak.

Koji mi je pokvario frizuru… teskom mukom ispeglanu kosu. A to retko radim i onda me kisa poput ove duplo iznervira.

Posebno kad ne prestaje.

Iako znam da je novembar. I da zivim na ostrvu poznatom po kisi. I da je kisobran zastitni znak ovdasnje populacije. I da svaki razgovor pocinje opaskom o promeni vremena (koje se menja 4-6 puta dnevno). Sve znam. Ali me i dalje nervira.

Sedim pred ekranom i izmisljam slova. Izmisljam kriterijume. U zelucu mi se skupila kvrga. Rezultat nedovrsenog rada i probijenog roka. Podsetnik na opomenu dobro srocenu u mom inbox-u. Koju sam videla sa devet sati zakasnjenja i odlucila da je jedan dan ignorisanja nece uciniti manje ni vise ozbiljnom. No sto jeste. A sto mi je tesko palo na zeludac.

Mislim kako mi treba zagrljaj. Bilo koji kad vec ne moze onaj jedan. I masaza bi dobro dosla.

Zamisljam da sam u nekom drugacijem prostoru. Da te cujem kako menjas kanale nezainteresovano na TV-u i kako mi prilazis s ledja dok nemirno vrtim pramen kose i namestam naocare pokusavajuci da se spakujem u turski sed na stolici. Zamisljam tvoje dlanove na ramenima. Zamisljam da nudis pomoc. Da odbijam. Uzimam gutljaj kafe. Slusam tvoje tihe prekore kako se trujem kofeinom i kako bi trebalo da pijem vise sokova. Zamisljam da mi blago masiras ramena… palcevima dodirujes vrat pod neuredno skupljenom kosom… zamisljam tvoj miris oko mene kao nesto sasvim normalno, na sta sam navikla… zamisljam da mi preko ramena citas redove i da me to, onako blago, iritira ali necu da ti kazem. Zamisljam da mi sugerises izmenu u cetvrtom pasusu i da skidam naocare iznervirana sto i sama to nisam videla. Zamisljam da me ljubis u teme dok govoris da je kasno i da ides na spavanje… zamisljam da me pitas da li cu jos dugo. I kako slezem ramenima… moglo bi da potraje do jutra. Zamisljam dodir tvojih usana, ovlasan i podrazumevajuci na mojima. I sebe kako te pratim pogledom dok izlazis iz sobe.

Zamisljam da radim celu noc. Da osecam onu poznatu napetost nad ocima koja mi govori da sam preterala sa buljenjem u ekran i da cu oslepeti ako ne napravim pauzu. Zamisljam kako je voda topla i kako se tusiram pola sata minimum bez obzira na to sto se blizi zora… zamisljam kako se, vlazne kose, vlaznih ramena… uvlacim pod pokrivac. Kako se meskoljis u snu. Okreces prema meni i po navici prilagodjavas polozaj mom telu. Zamisljam svoju glavu na tvojim grudima i neopisivo olaksanje. Zamisljam kako si topao pod pokrivacem dok napolju pljusti kisa bas kao ova. I kako je uzasno tiho. Toliko tiho da tisinu u sopstvenoj glavi cujem kao vristanje. Zamisljam da mi se, bas kao sada, vrti u glavi od umora i prebacivanja fokusa sa ekrana na toplu tamu spavace sobe. Zamisljam kako tonem u san. Normalan. Podrazumevajuci. Ne-poseban. Ne-uzbudljiv. Ne-jedinstven. Sasvim obican, prosecan i normalan san… na tvojim grudima.

Mirna. Iscrpljeno potpuna… onako kako vec dugo nisam. Potpuna.

{ 08:34, 22/11/2009 } { Poslao/la Tresnja }

Mila, zar san na njegovom ramenu može biti običan? Teško .... I ovde je kao na ostrvu, ako je za utehu. Dobro jutro

{ 11:17, 22/11/2009 } { Poslao/la Lilith }

Na zalost... ne secam se... ono sto pamtim nije u vezi sa besvesnim stanjima )) ili bar ne toliko ))
Al' ceznem za jednim prosecnim, normalnim, neopterecenim snom... i nekako... mi polako postaje ideal... cak i sa Njim... osecaj ne-spektakularnosti... podrazumevanja da je tu. Valjda sam suvise iscrpljena da zelim vatromet

{ 13:59, 24/11/2009 } { Poslao/la dantes }

a ovo je bilo odlično, jednostavno,
nostalgično
eeeee