Lilith

Sunce

Neverovatno, ali istinito… Sunce nas je pocastvovalo prisustvom. Gostuje vec drugi dan u ovim krajevima i tek se danas usudjujem da koraknem glasnije da ga ne uplasim.

Kratki rukavi!

Suknja.

Neki zestoki ritmovi mi u glavi.

Izadjem napolje da obidjem redovni djir oko kraja...

Slusalice u usima.

Najglasnije.

Ne cujem komsiluk.

Ne vidim.

Polusklopljenih ociju.

Cini mi se da mogu sve. Danas.

Jedan mi javlja da bi dosao. Drugi je vec tu. Treci se pakuje da ode. Zauvek. Sretan mu put.

Meni se ne gleda niko.

Ali mi se osecaju snazne ruke na struku.

I suvi prsti na obrazu.

Jos mi se po glavi mota neko mrsenje kose. Moje.

A i usne su mi u cudno pripravnom stanju.

Istina je da sunce izvlaci ono najgore iz mene. I mesec. Svaka svetlost. Najbolja sam u mraku. Za samu sebe.

Odmeravam neke nekretnine po Cornwall-u i u Highlands –u, skotskom dakako... mali bolesni ritual samostimulacije... zamisljam kako cu jednog dana zaraditi dovoljno da sebi priustim neki kameni cottage na obali. Uredjujem biblioteku. Tu provodim najvise vremena. I to me cuva da ne odlepim skroz.

U sliku ubacim dobermana. Lepog, crnog, elegantnog i opasnog. Samo dobermana. Zovem ga Deus. Umiljat je dozirano.

Oni dan provode radno. Spremaju proslavu crvenog slova u porodicnoj istoriji... a ja sam ovde... i pored njihovog truda da me drze u toku svih priprema – ne uspeva. I dalje se osecam kao izolovani element. Ne ucestvujem ma koliko zelim. Novcem se ne moze nadomestiti prisustvo. I zamisljam da sam u radnoj odeci, da vadim knjigu po knjigu sa polica, brisem magicnom krpom, prskam zastitnim sredstvom, vracam... preslazem... onda onako umorna i oznojena jer je napolju, dakako, vruce... sedam da popijem kafu sa njima u pauzi. On je na svom plavom prestolu. Ona standardno u sredini kauca. Mala se mota tu negde... ja zauzimam vice-tron i palim cigaretu. Nesto se prica, ali ne znam sta. Mirna sam. Sa njima. Ne ovde.

Jos uvek se oporavljam od soka razbijenih predrasuda. Bas je bilo lako verovati da je nemoguce odrzati intelekt ispod tolike naslage fizicke spreme. I bas mi je odgovaralo da ga tretiram kao lutku kojom se moze zabaviti u pauzama a koja me nece terati da ukljucujem mozak. Bas ni najmanje. Taman onako. Ni previse mlad da zamara prevelikim entuzijazmom, ni previse mator da smara frustracijama i ogorcenjima. Ni previse glup da iritira, ni preterano pametan da predstavlja opasnost. Jbg, kad sam se zeznula u proceni kao da mi je 17 a ne 27. Ucitala mu sve ono sto mrzim kad drugi ucitavaju i jos se ponosila time.

A on me sacekao iza coska. I naterao me da napregnem i upotrebim ovo par vijuga koje me razlikuju od kokoske. Sama sam kriva za prijatno iznenadjenje i kauzalnu paniku koja je nastupila u mojim redovima.

Sunce je.

I meni se ne uci nista. Nista mi se ne cita. Ne pise.

Ne istrazuje mi se nista... sem mozda... njegove desne nadlaktice i mocnog torzoa ispod lagane polo majice...

{ 22:34, 24/5/2009 } { Poslao/la Lil Devil }

"Ne istrazuje mi se nista... sem mozda... njegove desne nadlaktice i mocnog torzoa ispod lagane polo majice..."
I ja bih ...ali ebiga nije tu
Uživaj u suncu a naročito torzou dotičnog ))

{ 11:10, 25/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Lil... hvala na zeljama, potrudicemo se

A ti laso u sake pa se pobrini da istrazivacki objekt bude gde mu je i mesto... )))))

{ 21:41, 25/5/2009 } { Poslao/la Lil Devil }

heh,ma svašta ću mu istražiti koliko sutra

{ 21:47, 25/5/2009 } { Poslao/la mazzz }

cunceeeeeeeeee...

(i sammmmmmba...bahh)

{ 12:47, 26/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Lil... pa nek' neko posle kaze da je istrazivacki posao dosadan i monoton )))

Mazzz... cunce, cunce... i samba i rumba i chachacha )))