Lilith

Na tri

Spopa’nule me teske muke.

One najteze.

Zgotovivsi ruckicE za 3+4+moja malenkost, resih se pocastiti preko mere i zdravog mi razuma. Sve na prstima, da me klinci ne uhvate da im potkradam zalihe, prisuljam se kredencu i izvadim, onako odokativno 4-5 gumenih bombona. Momentalno me vrate u detinjstvo kad su mi bile strogo zabranjene, a meni k’o za inat, se samo one jele. Mede, flasice koka-kole... vidim sad prave i neke perverzije tipa: jaje na oko, neka visebojna srculenca, prstenje i sl... klinci ih obozavaju, al’ meni kolena klecnu samo na mede, zeke i flasice (molim, ne ucitavati paralelni smisao jer je isti, namerno, izostavljen).

Zguram ja to odjedared u usta i sve zvacuci za medalju nastavim sa kulinarenjem. Kad ‘oces, vraga. Cangrcnu nesto u ustima. Mulj’ levo, mulj’ desno – kamicak neki, reklo bi se. Nadasve mi prakticna priroda odma’ krene sa preracunavanjem odstete koju bih eventualno mogla da napabircim od proizvodjaca (za pretprljeni strah i dusevni bol, dakako)... levim okom sacujem dal’ mi je blizu telefon da prizovem punoletnog svedoka i potrazim nekog krvolocnog advokata koji bi se prihvatio svetlog cilja zastite mojih prava u ovoj surovoj kapitalistickoj zemlji u zamenu za skromnih 5%...ajd’ nek’ bude 10%, nije beg cicija. U zlo doba, napipam rupu. Jezikom. Dole. Levo. Na devet sati.

Plomba!

Moja rodjena, najrodjenija, pre godinu dana ugradjena i naplacena, plomba.

Racunski se, momentalno, prebacim u narednu kolonu – izdaci... i posle pola sata telefonanisanja uzduz i popreko shvatim da ce opsednutost gumenim bombonama da me izadje k’o Svetog Petra kajgana. Minimum 50 funti. A moz’ da bude i vise. Dodjite da vidimo. Gledanje se posebno naplacuje. I zakazivanje. I otkazivanje. I dobardan. Dovidjenja je gratis.

Majke mi mile, vise bi mi se isplatilo da platim povratnu do Beograda i full treatment kod moje mi mile, em drage Teta Zubarke... samo kad bi me pustili ranije zbog dobrog vladanja... ovako – ima da pljunem kes i da pevam... il’ samo da pevam al’ krezuba. Sta da radim? Bezocno da slazem, sta drugo. Kad vec moram da platim zub – ne moram i dodatni nakit... okrenem broj, namestim glas na najsladje, nabacim akcenat tezi i od bliskoistocnih useljenika i ubedim tetu na recepciji da sam na proputovanju i da nemam nameru kod njih da se lecim na duze staze te da mi treba samo to i nista vise. Cifra momentalno splasne, razocarana... al’ prihvatljivija za moj bedni budget.

U cast isplativosti lazi – odmetnem se isto vece da oduzim dug drustvu i pojedincima u grad. Na Tottenham Court Road stanici tusta i tma naroda. Dvadesetak cura sa plavim bob-perikama, svih boja, visina i ostalih gabarita cijucuci pretrcava ulicu kod Dominiona... neki hen-night... al’ uvredljiv po moju boju kose. Brazilka obavestava da kasni – na zalost, Francuz je vec tu. Pukom srecom nadjemo trazeni ulicak i zasednemo na casu crnog. On mi hvata ruke preko stola a ja se otimam k’o sveta Bona, bozemeprosti... ne mozem, smara me. Opasno me smara, al’ necu da mu kazem jer ionako uskoro putuje, sto da mu na samom kraju unistavam Ego. Tik pre dolaska Brazilke i njene pratnje – zestoko sValerskim ispadima savatavanja na ulici po svaku cenu – krenem u „nije do tebe...” rutinu... Mali zapeo k’o da mu zivot zavisi od toga dal’ ce da me kresne. A nece. Jer me smara. I jer nisam sibica.

„Why can’t you just let me be... Just try to be a friend… ”, probam izokola.

C. Iliti “Jok”. Jos preciznije “Ne”. Kaze – zaljubio se (meni zeludac momentalno odradi salto – mortale, dupli). Kaze – to je unutrasnja potreba (mo’s misliti).

“Why?”, pametno kazem, tek da nesto kazem, a ostala sam bez teksta i podteksta i bez oruzja da se otresem preentuzijasticnog mladunca.

„How can I not fall in love with you when you are so adorably fucked up…”

Tajac. Tisina. Silence. Muk. Mnogo je tiho.

„Tres charmante...”

Ujutro podnosim izvestaj o kretanju, bez detalja, zelenookoj vestici koja je pre skoro 30 godina uspela da smota The Neuhvatljivog, danas poznatijeg u uzem i sirem krugu poznanika i prijatelja kao moj mi Pater Familias. Doduse, ona tvrdi da je on njoj postavljao zasede na fakultetu... i da je pala na najubitacniji prvi sastanak na svetu: „’oces li ti da se udas za mene?”

„Sto?”, pametno replicirala Zelenooka (sad vidim na koga sam).

„Prorekao mi otac da cu da zenim rospiju, pa da se obezbedim na vreme...”

Kako bilo da bilo, tek uz tu vanvremensku izjavu, cvrsto stoje cigareta koju je neko nekome trazio dok je puna paklica virila iz dzepa, neke neplanirane pauze na faksu, neka Adidas majica (ovo mi nikada nije bilo jasno, al’ kad pitam Zelenooka se samo zagonetno nasmeje, pocrveni joj vrh nosa i odmah stavlja za kafu) i karirani dzemper... jbg... trideset godina je to.

„Sve je to super...”, kaze Vestica:”Ali znas sta je ovaj tvoj otac uradio?!?!?”

(prim. aut. Cim se Doticni iz krsnog imena ili bracne mu funkcije prebaci u sledecu socijalnu ulogu – Tvoj Otac, odma’ znam da ne valja i da joj iz nozdrva modar plamen bije).

Posle polusatne tirade o teskom vremenu, njegovim godinama, manijakalnoj opsednutosti sportom (sto Vestica kao krajnje nesportski, bolje receno antisportski tip nikada nije uspela da pojmi vec prihvatala kao gresku u proizvodnji) i holesterolu koji je poznati „tihi ubica” kur*evitih pedesetogodisnjaka... smorim se i ja.

„Daj ga ‘vamo”

„XY (po prezimenu), ‘cerka te trazi!”

„Koja ‘cerka?” (cuj koja)

„Tvoja ‘cerka!!!”, ovo izreceno onim tonom da zna da ne moze izbeci ribanje.

„Hanibale!?”

„Ja sam, cale... sta si opet napravio?”

„Nista ja. Mame mi moje a babe ti tvoje Milijane.”

„Nemoj babu u ovo da mesas. Kaze mi mama da si opet skakao i jurcao po zezi i da ti je opet bilo zlo posle.” (nije pitanje al’ ostavlja prostora)

„Malo...”

„Sta malo?”

„Malo sam jurcao...i skakao... i igrao basket sa komsijom Arsom, znas onaj sa...”

“Znam, nemoj da mi vrdas...”, tu se moja malenkost prebaci u trecu brzinu pa mu u par minuta sazmem one klasicne momente tipa:”Jel’ znas ti koliko imas godina?”, „Jel’ ‘oces srce tako ludog da te zdrma?”, „Kako mozes da budes tako neodgovoran?”...

S druge strane tisina.

“Alo?”

“E, jel’ znas da je Nadal puk’o?”

Cula sam.

{ 18:37, 1/6/2009 } { Poslao/la mnjradovic }

nasmejala si me sa ovim tvojim postom! Pozz

{ 09:59, 2/6/2009 } { Poslao/la Trešnja }

Ovih dana idem da se tresem kod zubara, samo je kod mene u pitanju četvorka i petica. Haj' se tresemo zajedno

{ 09:39, 3/6/2009 } { Poslao/la Lilith }

Mnjradovic... drago mi je... smeh je mnogo dobra stvar )))

Tresnja... moze, sto se mene tice... ti meni drzis ruku a ja tebi (onako virtuelno) kod cika Zube. Doduse, ja obavila deo juce - cika Zuba Maltezanin, Adam ga vikaju, mali, specen, sprzen, a sa plave oke... cim sam sela na onu svemirsku stolicu odma' mi je bilo jasno sto me toliko udara po dzepu - brate mili, NASA-ina tehnologija je ono za nase zubare... a da ne pominjem izlazenje u susret sa sirokim osmehom, dobardan, sedite, molim vas, dovidjenja... i ostale ukrase na skupocenoj scenografiji... baksis bih mu dala samo za ljubaznost, da me nije bilo blam