Lilith

Gorivo

Vece je proteklo u relativnom miru.

Sacekao me je trzajem glave, ovlasnim poljupcem u obraz i razgovorom na telefonu. Kao svaka dobra drugarica sam se strpljivo pretvarala da me zanimaju fasade dosadnog neighbourhood-a u kome je razapeo sator. Hodala nemo i mislila kako je dobro sto nisam popustila trenutnoj slabosti i sto se nisam zeznula da komotni status drugarice prebacim u ustogljenu titulu koja mi ne bi pristajala... ne pored njega. Nema toliko jake slabosti - ono sto ne bi pruzao u vezi, savrseno dobro ne pruza ni u drugarstvu... nema gubitaka, dakle... cak sam i profitirala jer mogu da odem i da se vratim a ne dugujem niti jedno jedino objasnjenje za to. Pod pretpostavkom da bih ga dugovala da je drugacije... o cemu bi se dalo rasporavljati... no o tome necu ni da mislim.

Posto sam docekala okoncanje rasprave i detaljno prepricavanje iste kao da sam operisana od sluha ili kao da sam tek stupila na tlo pored njega, usudih se da predlozim setnju. Nije mi se sedelo u kuci. Nije mi se mirisao insens, nije mi se pilo vino i nisu mi se slusali morbidni instrumentali koji ce kad porastu biti melodije. Jos manje mi se jeo neki od njegovih kulinarskih zahvata. Bice bez potreba. Sem da hodam. Po mogucstvu u tisini. Ako ne moze- onda uz neki lagan jazz od price kome mogu da se smejem i ne smejem. Koji mogu da odcutim. Jer ovih dana mi se stado rasulo po okolnim vrhovima i nikako ne mogu da ga skupim u dovoljnoj meri da bih se nazvala pastirom. Onim. U glavi.

A on je standardno masio poentu. I recima pokusavao da oblikuje neizrecivo. Trazio tacku dodira. Manevrisao mojim nervnim sistemom... i lepo sam znala da nece na dobro da izadje...

Negde kod osme klupe s desna, dok su neki klinci arlaucuci jurisali na improvizovani gol a dve majke ili babe ih blazeno posmatrale sa bezbedne udaljenosti, je napipao okidac... Hajd' da ga je samo napipao - vec je onako zivotinjski nalegao na isti izricuci momentalnu presudu maskari koju sam pazljivo natalozila na trepavice. I onda je krenulo... jedna... pa druga... treca se nije kanila dugo... cetvrta je pregazile sve kanone stidljivosti a posle pete sam prestala da brojim i da se pretvaram da mi je nesto upalo u oko.

A on je stajao... smrznut. Ukocen. Dalek. Predamnom. Sa "Izvini" tekstom koji jednostavno nije mogao da odradi svoje...sa "nisam zeleo..." mislima koje su bile bolno zvucne... sa "nemoj da..." pogledom koji nije uspevao da sakrije.

Stajao. I ja sam stajala. A dan je bio vedar... tek jutros je ljusnula kisa... koju sam uspesno najavila mrljaveci onu maskaru u uglu oka... 

Ukocen. Zaledjen neocekivanom reakcijom.

"Zagrli me, je..m mu mater!"

**************

Cevceci vino sa pocetka posta kome se nije moglo pobeci... vec vidno lud... promrmljao je:"Nisam znao da i ti places..."

Ma jok... to mi se samo gorivo prelilo...

{ 12:06, 27/4/2009 } { Poslao/la Tresnja }

Lilith bejb, I adore you. Falila je samo jedna varnica na to, vec izliveno govorimo.

{ 12:13, 27/4/2009 } { Poslao/la Lycka }

Ja se palsim dana kada meni gorivo prelije...

{ 12:14, 27/4/2009 } { Poslao/la Lilith }

Tresnja... osecanja su uzajamna ))) A od varnicenja - nista... ipak je samo jedan kamen bio na licu mesta...

{ 12:14, 27/4/2009 } { Poslao/la Lilith }

Lycka... i ja se plasim... za okruzenje... naftne mrlje i to...

{ 12:15, 27/4/2009 } { Poslao/la Lycka }

Moze doci do opasnog zagadjenja...

{ 12:26, 27/4/2009 } { Poslao/la Lilith }

Upravo... a kao ekoloski osvescena persona moram dati sve od sebe da osetljivi environment postedim muka