Lilith

Herida...

Hladan i bistar dan.

Ispunjen tisinom koju pokusavam da nadomestim muzikom. Uzalud.

Self-esteem mi je u minusu. Pokusavam da se otrgnem od rutine – ali sam strasljiva postala i tesko se odricem ususkanosti poznatog. Znam koliko je tesko bilo stici do ovoga pa me muce strahovi neizvesnosti ako se upustim u novi rizik. Ne mogu. Ne sada… ne znam kada. Jos mi je u glavi onaj trenutak kada nisam imala za kartu kuci a rok za iseljenje se primakao na 3 (i slovima: tri) dana… kada sam mislila da cu te nedelje uvece spavati na nekoj klupi u Regent parku i kada nisam imala srca da podelim svoj ocaj sa onima koje volim najvise ne bih li ih kako-tako zastitila od grozne sadasnjosti koju sam morala da prozivim. Taj strah me ne napusta i poprilicno zamrzava svaki pokusaj da se pomaknem iz status quo-a i krenem dalje. Bilo gde. Ovde sam na toplom, imam sta da jedem, imam pokrivac i krevet i neke, makar, uslove da radim taj jebeni doktorat… sve ostalo je samo prizeljkivanje… a ona Lilith sto je znala za bolje odavno mi se vec cini kao snob kog sam prerasla negde u proslom zivotu.

Ne znam otkud mi taj trip da tesko pricam. I sve teze. Valjda sam naucila vremenom da je svaka ispricana istina oruzje u rukama slusaoca koji nece prezati od toga da je po potrebi iskoristi  - nisaneci uvek u najmekse… i uvek u pogresnom trenutku. Onih par puta kada sam se osmelila da pokusam da ubedim sebe da nije tako su me uverili da je moja pocetna teza itekako ispravna te da je najbezbednije medju ljudima biti nem. Slusati. Ne govoriti.

A nije da nemam potrebu.

Da kazem.

Da se ususkam.

Budem devojcica.

Budem emotivna. Krhka.

Topla. Uzdrhtala.

Jedino sto ne uspevam da zivim tu zelju. Ili je zivim krisom. Servirajuci nekom anonimnom liku sliku snage pod ciju suknju moze da se zavuce i sakrije od sveta, pa mu onda krisom… dok ga tetosim zagrljajem, kradem neznost. Kradem iluziju da je on taj koji bi mogao i hteo meni da pruzi  makar na tren beg od stvarnosti i azil koji prizivam. Dakako da je lazno. I naravno da to znam. Bolno sam svesna lazi dok pokusavam da smestim glavu negde na njegove grudi i pretvaram se da se sam setio toga. I dok cuti ja zamisljam u sebi da bi umeo da kaze sve ono sto ja ne uspevam i sve ono sto bih zelela da cujem. Sve ce biti ok… cetiri reci. Samo cetiri. Jos zamisljam da je snazan i mocan (u glavi), da je odrastao i da razume moje strahove. One koje ne izgovaram. Da je svestan da ih imam, makar. Ili da ga…u krajnjem slucaju zanima da li uopste postoje. Iako znam da je laz. Svaki taj sekund proveden sa ma kojim od njih. Jer… sam poslednji iskren zagrljaj ostavila prosle nedelje na aerodromu Nikola Tesla… i jer ce proci nekoliko meseci pre no sto ponovo utonem u njega. Sve do tog trenutka je samo prezivljavanje. A sve posle toga navikavanje na prezivljavanje do novog cekanja… jer ne vredi cekati pre no sto se pridje na makar mesec dana… onda cekanje dobije smisao… ovako je samo uzlet i pad kome se podvrgavam svako jebeno jutro koje me saceka podrugljivo se cereci iza stakla.

Znam ja sve to.

I sve je to ok.

To je moj zivot.

Samo ne mogu da se ponekad ne zapitam, u sebi, svakako: “Da li je moguce biti toliko slep i ne videti ono sto mi urezano stoji na celu? Da li toliko dobro lazem? Da li te toliko ne zanima sta se krije iza mog osmeha i pogleda koji skrenem u stranu? Ili si toliko prepun sebe i svojih potreba da ni na casak ne uspevas da sagledas da bih i ja mozda mogla imati koju?”

{ 20:30, 26/4/2009 } { Poslao/la hope }

http://www.youtube.com/watch?v=Tqn6SCmneFw : (

{ 20:44, 26/4/2009 } { Poslao/la Lilith }

Even more... http://www.youtube.com/watch?v=yz1WWwutZEY

{ 09:55, 27/4/2009 } { Poslao/la Trešnja }

Mislim da oni nisu u stanju da čitaju naše misli, onako kako mi to jesmo. Njima. Naravno.

{ 11:20, 27/4/2009 } { Poslao/la Lilith }

Obviously... problem je kad podbace i u citanju napisanog... da ne kazem - nacrtanog!

{ 11:27, 27/4/2009 } { Poslao/la svetlost }

Draga, mi smo samo ZENE, i tako drugacije...mislim da oni to ipak nikada nece moci...ipak, pogled gore podigni i hrabro napred ))

{ 11:32, 27/4/2009 } { Poslao/la Lilith }

Ne moze drugacije nego napred... rikverc mi je uzasno los pa mu i ne pribegavam ))

Ali... priznajem da pocinjem da se ljutim - narocito na one koji se usude da mi u lice spomenu "jaci" pol... Jaci? Po kom to osnovu, molicu lepo!?!? Ili sam ja baksuz koji je target za sve neispunjene mamine sinove na ovoj kugli...