Lilith

Parisienne y La camisa negra

Dobra stvar kad neko kasni u Londonu je to što možete sebi da priuštite posmatranje ljudi u prolazu ne osećajući grižu savesti što na taj način gubite vreme. Tako sam i ja sinoć, čekajući na Camden-u, pomislila da mi se pružila sjajna prilika da napasem oči na gomili mladih ljudi koji ovu lokaciju ispunjavaju do prezasićenosti prostora.

Na žalost, već posle pet minuta bilo mi je jasno da je poslednji dobar frajer ovim prostorima hodao negde u pleistocenu... sa svih 12 pipaka ispod svetlucajućeg skafandera obraćajući se svojim kolegama rečitim bip-bipibpibpib-biiiip. Od tada... do dana današnjeg London je ostao uskraćen za zaista DOBROG frajera. Mislim, Londonce niko ne može da optuži za dobar ukus... čak i ako se zezne da im pripiše izvesnu maštovitost... a o prirodnim predispozicijama ne bih... već pet minuta po početku opservacije jedino zanimljivo je bilo brojati one koji se uzdižu ponosno iznad visine metar i želja da porastem. Doduše, ako ću da budem iskrena – petnaest akademskih je bilo prosvetljujuće sa aspekta uvida u neverovatne stvari koje čovek može da stavi na sebe a da se ne oseća kao kompletan idiot. Moja lista je ostala frustrirajuće mala u poredjenju sa hrabrim muškarcima (!?!) ovog grada. S druge strane i moja sinoćna vijetkong-francuska koprodukcija je profitirala jer je još ispao dobar frajer u poredjenju sa akrepima koji su se razvlačili po tzv. hit lokacijama... jbg, Parižanin... barem je uklopio boje i onako švalerski dodao crni šal na sivi trenchcoat... a mnogo lepo kotrlja rrrrrrrrrrrrrrrrrr na engleskom... i francuskom, koji nisam razumela ali mi je u pojedinim trenucima zvučao prilično seksi... naročito posle 2 čaše Merrrrrrrrlo-a.

Zapravo posle pomenute dve čaše i okolina je prestala da mi ruži sliku... koju nisam ni imala, bar ne toliko jasnu... a neki gromadni crnac za mixetom je vrteo mnogo dobre latino ritmove koji su mi zvučali poznato iz prošlog života... i nekako je moj šarrrrrrrrrrrrrmantni dejt uspeo da se socijalizuje sa grrrrrrrrrupom izmiksanih Frrrrrrrancuza i Brrrrrrrazilaca... pa je odjednom ritam iz stanja mirovanja prešao u stanje kretanja... a i ja zajedno sa njim. Izvesni Adonnay, navodno jedan iz AAAAAAAH Madonine (sorry što ne padam u nesvest-ali ne spadam u velike fanove zlatokose bakute) plesne trupe, mi je pružio priliku da zapravo koristim ova dva štapa koja mi inače služe za do i od škole/prodavnice/univerziteta... a La camisa negra je osigurala da ni kukovi ne budu besposleni.

Moj egzotični Parižanin bio je... baš kao... baš kao... suvo francusko vino kada si užasno žedan...  

{ 18:16, 21/3/2009 } { Poslao/la Svemirko }

Lilith, Srce..

Pa Englezi su poznati kao "ružni" tipovi!
Ali, Ti sve ljepše pišeš...

Ćao!

{ 18:21, 21/3/2009 } { Poslao/la Lilith }

S razlogom su poznati kao takvi )), cast izuzecima koji su postavili nove kriterijume za pojam izuzetka... hvala ))