Lilith

Kosmar

Noc je prosla, hvala Bogu i ostalima koji culi i ne culi. Jos jedna ovakva i lepo da pakujem krpice pa u prvu mentalnu instituciju.

Cega tu sve nije bilo!?!?

Nekih duboko potisnutih, nekih malo povrsnijih – zajednicko im samo da bole. I u snu. A ja ne mogu da se probudim iako delicima svesti, koja ni tada ne napusta strazu, opominjem sebe da je ok, da je skoro zora, da se treba probuditi. Uzalud. U ralje me svoje uhvatila podsvest pa me gricka, zvace i onako, sadisticki gustira.

A ulica u snu prljava... i pusta. Dok trcim da spasem sto se spasti da a sto u obe ruke staje komotno – osecam narastajucu frustraciju pod kozom i lepo znam da ce me pratiti kroz ceo dan koji cu provesti svesna.

Mesecima kasnije – ja te i dalje mrzim.  Kakav jbni nacin da zapocne dan!

{ 12:44, 20/3/2009 } { Poslao/la Wolfie }

Proci ce, znas i sama, a dotle mrzi - bolje nego da potiskujes.

{ 16:51, 20/3/2009 } { Poslao/la elfish }

"Kraj decembra dve hiljade neke
hladan, iznajmljen stan
ja čekam da se ona probudi
pa onda može da počne dan

Ljudi se raduju u vreme praznika
borim se s tugom kako znam
mene ubija vremenska razlika
hiljade ljudi, ja sasvim sam..."

Nema nikakve veze ni sa čim sem sa tim kako u različitim fazama života "oni" utiču na to kako nam počinje dan. Sasvim slučajno "započne dan" se poklopilo na radiju i na monitoru...
Freaky.